Sarajevska izdavačka kuća Buybook objavila je ovih dana prevod (auto)biografske knjige Zlatana Ibrahimovića pod naslovom Ja sam Zlatan. Napisana u prvom licu jednine, ispisanom rukom Davida Lagerkranca, ova knjiga je izuzetno uzbudljivo štivo, interesantno i onima koji knjige inače i ne čitaju, a u novinama se zadržavaju samo na sportskoj rubrici, kao i pravim zaljubljenicima u tekst
Ko je domaćin Pesme Evrovizije? Šta se krije iza raskošnih građevinskih poduhvata? Koliko dobrog imidža može da se kupi novcem i koliko je Azerbejdžan prisutan u Srbiji, a Srbija u Azerbejdžanu
Naš najdugovečniji rokenrol bend ovog četvrtka, posle duže vremena, svira u Beogradu. Jubilarni i slavljenički koncert, Sava centar. Očekuju se i specijalni gosti, a specijalni gosti ovog broja "Vremena" su razni ljudi važni za YU grupu: od prijatelja iz prvih dana do onih mlađih koji i danas nose istu vatru
Ratne 1993. godine, ja sam se ozbiljno navukao na Krležine političke eseje. Kad mi se danas učini da je zemlja najsličnija savremenoj Bosni i Hercegovini zapravo Kraljevina Jugoslavija, upitam se obično je li ta analogija više posledica stvarnih sličnosti ili toga što mi se in illo tempore, kad je o političkom promišljanju reč, nepovratno primio Krleža
"Cilj muzejskih edukativnih programa je korišćenje muzejskih zbirki kao nastavnog sredstva. Frontalna nastava gubi svoje primarne pozicije već godinama u Evropi i u svetu. A po čemu to znamo? Po tome što deca beže iz škole. Ne beže zbog loših ocena, već zbog dosadnih modela nastave, dosadnih metodoloških principa", ukazuje Vesna Milić, kustos Muzeja savremene umetnosti
Koliko god bili razjedinjeni i zavađeni, državljani bivših jugoslovenskih republika – osim dirljivih uspomena iz bivše domovine i nezalečenih ratnih rana – dele i probleme. Prvi regionalni tok-šou nazvan simbolično "Okruženje" bazira se upravo na toj zajedničkoj stavki. Želeći da odgovore na pitanja "ko smo", "gde smo", "kakvi smo" i "šta nas čeka u budućnosti", voditelji Nenad Šebek i Petar Lazić svake sedmice razgovaraju sa ekspertima i ekspertkinjama iz Hrvatske, Crne Gore, BiH, Makedonije i Srbije. U prvoj od pet emisija, koje će biti prikazane na osam TV kanala u svim ovim državama, bilo je reči o onome što nas je u startu zavadilo, a čega se ni do danas nismo oslobodili...
Petar II, koji je imao 11 godina kada je posle smrti svog oca Aleksandra I postao kralj, 17 – 27. marta 1941, dvadeset jednu kada je izgubio vlast, 32 godine posle smrti biće prenet iz Libertivila na Oplenac. Na čelu odbora za sahranu biće predsednik Srbije. Ni u jednoj od balkanskih država monarhija nije vraćena na vlast, ali se u svima uz manje ili više pijeteta zatvaraju knjige prošlosti
Upoređivanje sa Libijom i bivšom Jugoslavijom. Zagovornici i protivnici vojne intervencije i sukob u Savetu bezbednosti UN. Masakr, uništavanje, međusobne optužbe, zašto se čini da je političko rešenje nemoguće, dok se pobunjenici naoružavaju, režimska vojska svom silinom napada ustanička uporišta, a sukob širi na čitav region
Srbiji status kandidata za člana, Kosovu fusnota i Studija izvodljivosti Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i regionalno predstavljanje: slede šest-sedam godina dugi pregovori o 35 poglavlja evropskih pravnih tekovina
"Od kada su se završili ratovi na području bivše Jugoslavije, da ti pravo kažem, najodvratniji su mi oni koji su se tada, zajedno sa mnom, borili protiv rata, a sad to naplaćuju i sve rade da produže to ratno stanje, jer znaju da je njihova slika tada bila najljepša. Kad god ih čujem, povraća mi se. Ni tada ih nijesam cijenio, osim par najbližih prijatelja, znao sam sa kim imam posla, i među našim ljudima i raznim zapadnim hijenama, ali istorija vas obdari saputnicima kakvim hoće, tu nema spasa. Najgora je ova pomisao: možda smo ih zaslužili"
"Fond je uvek insistirao na tome da se politike, bilo da se radi o reformi obrazovanja ili reformi pravosuđa ili krivičnog zakonodavstva, grade saglasno okolnostima koje postoje u Srbiji. To zahteva veće znanje, veći napor i veće kapacitete, ali se ispostavilo da prepisivanje ne donosi dobre rezultate. Očigledno je da smo neke lekcije morali da ponovimo nekoliko puta. U svakom slučaju sve ovo vreme Fond je smatrao da ti procesi moraju da budu samereni prilikama"
Narod neće upamtiti dane po Sretenju, nego po kijametu. Vladajuća koalicija će upamtiti ovo Sretenje kad je ugasila svetlo u državi da bi bilo struje za narod
Izgleda da je po slovu zakona, a u pomenutom "interesu Srbije" bilo i da Adriana Lima, jedna od najpoznatijih manekenki sveta, postane državljanka Srbije po ubrzanom postupku
Studija Jurice Pavičića se iscrpno i pregledno bavi razvojem i(li) dekadencijom ovdašnjih kinematografija nakon raspada zajedničkog državnog konteksta
Bez tradicije i rezultata u ragbiju, srpske reprezentacije u vaterpolu i rukometu demonstriraju snagu u druga dva najgrublja ekipna sporta
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji bilo je nekoliko hiljada stranih studenata. Većina njih su studirali privatno, a oko deset odsto bili su stipendisti bivše države. Više od polovine stranih studenata dolazilo je iz arapskih zemalja, zatim afričkih, latinoameričkih i veoma malo iz zapadnih. Oni su studirali na različitim univerzitetima, različite naučne discipline. Najveći deo stranih studenata, po prirodi stvari, nalazio se u Srbiji
Nakon dugogodišnjih pregovora, predsednik Boris Tadić i generalni direktor CERN-a Rolf-Diter Hojer početkom nedelje potpisali su ugovor o pristupanju Republike Srbije ovoj panevropskoj naučnoj organizaciji. Osim prilike da, okružen naučnicima, predsednik javnosti pokaže tri prsta, šta ovo pridruženo članstvo zaista znači
Multidisciplinarna postavka u zagrebačkom Muzeju suvremene umjetnosti na zanimljiv način preispituje modernizacijske i emancipatorske napore i potencijale jugoslovenskog socijalizma
"Kada su ove granice jednom pređene, mi nikada više nećemo ponovo postati jadni pedanti kakvi smo bili."
–Ralf Valdo Emerson
Nedeljnik "Vreme" uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije organizovao je 22. decembra tribinu "Put za Istok – jugoslovenska popularna muzika u zemljama Istočnog bloka". Učesnici su bili Radmila Karaklajić, Minja Subota, Petar Janjatović, Gregor Bžozovič i Saša Dragić, a tribinu je moderirala Jovana Gligorijević
Godina u kojoj su neki čekali kandidaturu, neki otvarali Most na Adi, neki se slikali u prototipu "fijata el zero", neki tražili Dražin grob i otkrivali stara stratišta, neki prebrojavali Titove stvari tri decenije posle njegove smrti, neki tražili dedinu čast, neki dedin orden, neki dedinu kuću, neki našli generala Mladića, mnogi gledali turske sapunice, većina se bavila efemernim temama, jedan opasno postio pred Vaskrs, jedan pobeđivao, a mnogi, kako i naslov kaže, zezali krizu – dok je kriza tresla Evropu
Đorđe Marjanović i Radmila Karaklajić u Rusiji, Šarlo Akrobata, Električni orgazam i Idoli u Poljskoj, Bajagin Ruski voz, Brena u Bugarskoj i Rumuniji...
"Sećanje na bolji život"; VREME 1091
