Prilog kulturi sećanja

Hiperinflacija i prvobitna akumulacija

Apoen nominalne vrednosti od 50.000.000.000 dinara u momentu puštanja u opticaj 15. decembra 1993. vredeo je 12,50 DEM. Samo sedam dana nakon toga pušten je u opticaj apoen deset puta veće nominalne vrednosti, a prethodno emitovani apoen je u tom danu vredeo svega 0,38 DEM, što znači da je za sedam dana izgubio 97 odsto vrednosti. Prenosimo delove teksta o monetarnoj politici u doba hiperinflacije profesora Đorđa Đukića, objavljenog u "Ekonomistu" 1994, u kome je pokazano u kojoj meri su korisnici kredita iz primarne emisije u privredi u vreme hiperinflacije ostvarivali dužničku dobit

Tribina – Budućnost Bosne i Hercegovine

Ako propadne EU, propašće i Bosna

Diplomatija Srbije – Putevi i stranputice

Libijska veza

Jedino opravdanje za gomilu gluposti koje je Dačić izgovorio povodom pogibije ambasadora Potežice moglo bi biti njegovo poslovično, apsolutno neznanje o bilo čemu što se dešava po svetu, samo što su događaji u Libiji previše ozbiljni da bi se njima bavili diletanti, makar se trsili funkcijom ministra inostranih poslova

Nuspojave

Tortura sa šlagom

Umesto razmatranja jezika i ideologema onih koji su tortu bacili, čaršija se, kao i uvek, odlučila za lakši put: malograđansko "profilisanje" žrtve

Intervju – Remi Ordan, novinar i reditelj

Moja strana rata

"To je antinovinarski proces. Nema mape da pokaže gde se to dešava. Nema opisa njihovih neprijatelja. Nema komentara. Ja samo pokušavam da budem pošten i precizan u vezi sa ljudskom stranom priče – sve što su Sarajlije rekle u kameru je istina"

Intervju – Dževad Karahasan, pisac

Čovek razgovora

"Ta igra nesporazuma između Zapada i Istoka koje neko možda namjerno izaziva, ili se oni sami proizvode – ne znam, nije moje da to tumačim, ali u svakom slučaju nam strahovito škodi"

Trgovci oružjem

Bez sirotinje nema zarade

Opet se podgreva bajata priča o trgovini oružjem na Balkanu, ovoga puta iz trenutno političkih razloga, mada nema ničeg novog, niti će biti. "Epohalna otkrića" stara su četvrt veka, sve znamo – osim onih koji su zaboravili, a ne treba im ni zamerati, jer je sve to samo običan hohštapleraj. Trgovina oružjem uvek je tu, legalna ili ilegalna sasvim je svejedno, i nije jasno zašto se sada od toga prave scene

Festival

Uznemiravajuće blisko

Ako institucije kulture izgube svoju društvenu misiju, oni koji drže poluge vlasti će ih lako baciti na tržište gde pobuna vredi samo ako se može unovčiti

VREME BR.1081 | 22. SEPTEMBAR 2011.

Između Meke i Brisela

"Erdogan želi da ga se sećaju kao čoveka koji je od Turske napravio globalnu silu", kaže Henri Barki, iz Karnegi zadužbine za međunarodni mir u Vašingtonu. Do takvog statusa Turskoj nedostaje još koji korak, a ukoliko ga učini, Erdogan će od "sultana" verovatno postati "padišah" (vrhovni vladar)

Knjige

Englez u trajnom bekstvu

Bokerova biografija Lorensa Darela, znalačko istraživanje i hronika njegovog dela, ali i uvek burnog privatnog života, čita se požudno kao triler

Jubilej Skupljača perja

Antologija zaleta

Prošlo je pola veka otkako je Aleksandar – Saša Petrović snimio Skupljače perja, jedan od najvažnijih filmova ovih prostora. Skupljače perja su dobili Specijalnu veliku nagradu glavnog žirija na 20. Filmskom festivalu u Kanu, Veliku zlatnu arenu na 14. Filmskom festivalu u Puli, i nominovani su za Oskara za najbolji film na stranom jeziku 1968. godine. Pričajući o Romima, marginalizovanoj grupi, film je nedvosmislena kritika društva: prvi je u celosti snimljen na romskom jeziku; pokrenuo je druge filmove o Romima; pesma Đelem, đelem postala je međunarodno poznata; Bekim Fehmiju kao Beli Bora postao je veliko glumačko ime, a Olivera Vučo (kasnije Olivera Katarina) kao Lenče postala je evropska pevačka zvezda. Esej koji objavljujemo, Draško Ređep (saborac i prijatelj Aleksandra – Saše Petrovića, zaslužan za Petrovićev drugi veliki film Seobe i jedan od glumaca u tom filmu, veliki jugoslovenski intelektualac) napisao je povodom jubileja Skupljače perja. "Ja imam mnogo toga da kažem o Saši Petroviću, zato žurim kad pišem", objasnio je Draško Ređep fragmentarnost svog eseja

Festival

Mart je naš

Od 30. marta do 2. aprila u Domu omladine Beograda održaće se 64. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma. Pored revijalnog dela, u takmičarskom programu nadmetaće se 79 filmova u četiri selekcije, a biće priređena i dva omaža nedavno preminulim rediteljima Krsti Škanati i Lazaru Stojanoviću

Predsednički izbori

Kako smo glasali

Izbori za predsednika Republike zakazani za 2. april biće 11 po redu od obnove višestranačkog sistema u Srbiji. Funkcija predsednika Srbije uvedena je Ustavom Srbije iz septembra 1990. godine i te godine su održani prvi predsednički izbori

Predsednički izbori 1992. godine

Intervju – Dr Eliezer Papo, profesor na fakultetu »Ben Gurion« u Izraelu

Plivati protiv struje je košer

"Na Balkanu se prelamaju evropski, američki i ruski interesi, dok se u Izraelu oni spajaju i dopunjavaju. Ujedinjena Evropa je zapravo velika Nemačka, a pošto Nemačka ima ‘veliki moralni dug’ prema jevrejskoj naciji, najviše što Evropa može jeste pasivno protivljenje izraelskoj politici, što je isto kao i da ga nema"

Festival

Budimo besmrtni

Među desetak pisaca iz sveta, gost međunarodnog književnog festivala Fabula u Ljubljani bio je i srpski pisac Igor Marojević

Intervju – Vladislav Bajac, pisac i izdavač

Sećanje i privatna istorija

"Svi intelektualno nastrojeni pojedinci moraju da sumnjaju jer je sumnja odraz poželjnog nivoa inteligencije. Samo nedovoljno pronicljiv čovek može sumnju pogrešno da razume kao nesigurnost, umesto kao potrebu za kreativnim i novim saznanjima. O sebi, o drugima, o svetu"

Tradicija

Zašto »Student« više ne postoji

Ovih dana navršava se osamdeset godina od 15. marta 1937. i pojave prvog broja lista "Student", organa Akcionog odbora stručnih studentskih udruženja Beogradskog univerziteta i centralnog glasila studentskog pokreta na tom univerzitetu, ali i u tadašnjoj Jugoslaviji uopšte

VREME BR.1310. | 11. FEBRUAR 2016.

Intervju Vremenu – NATO nema alternativu

"NATO INTERVENCIJA 1999. POCEPALA JE I PODELILA LJUDE NA NEKOLICINU KOJA JE SMATRALA DA JE ODLUKA O INTERVENCIJI PAMETNA I DA BI I LIBERALI I KOMUNISTI TREBALO DA JE PODRŽE, I NA VEĆINU KOJA JE SMATRALA DA JE INTERVENCIJA NEOSNOVANA, DA JE ONA PROTIV SRBA I SRBIJE I DA SRBIJA IPAK IMA PRAVO NA KOSOVO. U PRVOJ GRUPI BIH MOGAO DA NABROJIM SAMO NEKOLIKO IMENA MEĐU KOJIMA SAM I JA, A TO SU SONJA BISERKO, BORA ĆOSIĆ, MOJ BRAT VOJA STOJANOVIĆ, BIO JE POKOJNI SRĐA POPOVIĆ, NATAŠA KANDIĆ, IVAN ČOLOVIĆ, SVETLANA SLAPŠAK... SVAKAKO IH IMA VIŠE HILJADA, ALI VRLO MALO. NA DRUGOJ STRANI NAŠAO SE NIZ UTICAJNIH, UGLEDNIH KULTURNIH I JAVNIH RADNIKA, KOJI SU TOKOM RATA U BOSNI BILI ANGAŽOVANI NA BOSANSKOJ STRANI. NAKON BOMBARDOVANJA, ONI SU ZAUZELI JAKU PATRIOTSKU KRITIČKU POZICIJU. ZA NACIONALISTE TO NIJE NEOČEKIVANO, TAJ POvodom smrti reditelja, publiciste: STAV IMALI SU I RANIJE. ALI KAD GRAĐANSKI LIBERALI PRESTANU DA PREPOZNAJU VREDNOSTI KOJE SU DO JUČE ZASTUPALI I POČNU DA BRANE ZLOČINE DRŽAVE SAMO ZATO ŠTO SU NJENI PODANICI, TO JE TEŠKO SVARITI"

Intervju – Petar – Peca Popović

Kada je muzika bila pitanje časti

"Kao u suton slušati Brela i ‘Ne me quites pas’ na terasi krova Muzeja muzičkih instrumenata u Briselu, Edit Pjaf u La Closerie des Lilas na pariskom Monparnasu, kao ‘Street Fighting Man’ grupe The Rolling Stones u rano popodne na londonskom Pikadiliju, kao zviždanje ‘Ševe’ Tomasa Hakija na opustelom budimpeštanskom trgu Varošmarti, nešto kao ‘Deca Pireja’ na trajektu što prevozi iz atinske luke ka ostrvu Ajgina, kao Mariju Lancu i ‘O sole mio’ u krčmi Đenove, kao ‘Road to Cairo’ u interpretaciji Džuli Driskol dok se u suton vozite kroz Saharu od Aleksandrije ka prestonici Egipta, kao ‘Jeke, Jeke’ Morija Kantea u mokroj kafeteriji ispod Viktorijih vodopada u Zimbabveu, poput ‘Sunday, Bloody Sunday’ grupe U2 u autobusu između Dablina i Slajga u Irskoj ili Česariju Ejvoru u sumnjivoj birtiji Puerto de la Kruza na Tenerifima... Da bi se bolje razumeli, po naški, kao ‘April u Beogradu’ u kafiću na Vračaru, ‘Skalinadu’ u trogirskoj konobi u dva ujutru, Montena u baščaršijskoj kafani kad društvo pijanih i mrtvih prijatelja peva ‘Sarajevo, ljubavi moja’, kao kad Ibrica Jusić na kraju Straduna započne ‘Eminu’, kao Balašević na novosadskom Štrandu u ‘Pesmi o Vasi Ladačkom’ ili kad grupa južnoslovenskih izbeglica u Vankuveru zajeca Bajagine ‘Moji su drugovi...’ To su trenuci zbog kojih nije šteta živeti" Rokopisi (2008)

Školski sistem u Srbiji – Dualno obrazovanje

Da nam živi, živi rad

Mnogi razumni glasovi kažu da dualno obrazovanje ovde nije nikakva novost, da su to u Jugoslaviji bile škole učenika u privredi, samo što je Jugoslavija imala privredu u kojoj su se učenici iz tih škola zapošljavali, a Srbija je nema. No, da bi se tako nešto shvatilo, potrebno je bar nešto znati o pravom radu, a Aleksandar Vučić i njegovo okruženje propustili su priliku da u životu takvo iskustvo steknu

Tačka susreta – Šta je to Balkan, šta o njemu pričaju i šta bi trebalo da bude

U kandžama političkih elita

U pokušaju da odgovore na pitanje šta je Balkan i šta bi trebalo da bude, učesnici tribine koja je održana u Preševu bili su prilično pesimistični, a kada je reč o odnosima Srba i Albanaca na jugu Srbije, saglasni su u tome da oni danas ne postoje i da su bili intenzivniji čak i u vreme ratnih sukoba na Kosovu

In memoriam – General Vladimir Trifunović (1939–2017)

Heroj, a ne izdajnik

Beogradu je bio kriv jer je spasao 280 vojnika JNA i odbio da ubija civile. Zagrebu je zgrešio jer je legitimno branio napadnutu kasarnu. Šta je zgrešio Ljubljani, nije jasno. Za pošten svet, Vlado Trifunović će ostati upamćen kao simbol modernog junaštva i modernog mučeništva

Ličnost godine – Ivan Ivanji, pisac

Moj lepi život u paklu

Nekada sam mogao da kažem da sam Jugosloven, sada bih mogao da kažem nostalgičar. Ideološki sam bio Jugosloven u Titovo vreme, vrlo svesno i vrlo namerno, a sad već ne bih mogao da se definišem. Nisam ničiji, mada imam dva pasoša, srpski i austrijski, a mogao bih da dobijem i izraelski i mađarski. Ovde sam kao kod kuće, znači sigurno sam Beograđanin, a inače sam apatrid

VREME BR.834-835 | 28. DECEMBAR 2006.

Mirni dani puni istorije

Podsećamo na 10 događaja od kojih je prošlo više od 10 godina, a koji su obeležili 2006. godinu

Intervju – Ervan Fuere

EU mora da bude mnogo ubedljivija

"Ako ignorišete značajne delove društva i posvetite se isključivo političkoj eliti, onda ne samo da nećete moći da rešite probleme nego ćete ih produbiti", smatra sagovornik "Vremena"

Pozorište

Ovde i danas na sceni

Objavljivanje rezultata četvrtog konkursa fondacije Haertefact za angažovani dramski tekst, pobednik je Probudi me kada završi Mirze Skenderagića, razlog je pitanju o angažmanu u dramskoj formi