Koliko do juče, predsednik Srpske napredne stranke i Srbije Aleksandar Vučić hvalio se kako je Vojska Srbije, sa 14 letelica MiG 29, najjača vazduhoplovna sila u regionu. A onda dolazi njegova trijumfalna izjava kako već godinu dana pregovara sa Francuskom oko nabavke 12 savremenih lovaca “rafal”, i sa nekom drugom državom oko još 12 polovnih
Čitajući danas ovu knjigu, ne možeš si pomoći a da ne pomisliš koliko se malo toga suštinski promenilo od onda u našem svračijem zakutku, i koliko je zapravo hrabrosti bilo potrebno autorki da ostavi za sobom štivo ovoliko bespoštednog poštenja
Srbija je u prvoj polovini prošlog veka bila najproduktivniji proizvodjač konoplje na svetu. U varošici Odžaci bilo je svetsko sedište berze konoplje. SFR Jugoslavija 1964. godine uništava ovu biljku i našu svest o njoj zavija u crno. Posao sa industrijskim kanabisom je danas unosan kao posao sa naftom
Neki birači se plaše da će ostati bez posla ako ne glasaju za Vučića, ili SNS izgubi pa dođe do lustracije i revašizma. Zajednički strah 50 odsto ispitanika u senci ukrajinskog rata je oživljavanja „duhova prošlosti“ u postjugoslovenskom prostoru. Isto toliko njih smatra da Srbija treba da bude neutralna u odnosu na rusku agresiju i po cenu sankcija, nestašica i svega onoga što podseća na devedesete godine, dok se neki drugi upravo toga pribojavaju. Na sve to Vulin najavljuje atak na biračka mesta, razbijanje biračkih kutija i podmetanje falsifikovanih glasačih listića, a sve u organizacije nekog stranog faktora i domaćih saradnika
Na današnji dan pre 81 godinu imao sam 12 godina i prvi put se osećao odraslim jer sam znao da učestvujem u istorijskom događaju. Bio sam ponosan, uzbuđen, bila me je ponela strast mase. Išao sam ulicama Petrovgrada, današnjeg Zrenjanina, urlao „Bolje rat, nego Pakt!“, „Bolje grob nego rob!“ i prvi put u životu zakasnio na porodični ručak
Od srede 24. marta 1999. u 20 časova SR Jugoslavija je u ratu. Tog časa avioni NATO-a izveli su prvi napad na jednu suverenu zemlju od svog osnivanja. Vest o napadu na Jugoslaviju objavio je generalni sekretar NATO Havijer Solana u trenutku kada su bombe već počele da padaju
Nikola Jokić je prošle godine izabran za MVP igrača regularnog dela NBA lige, i nadmoćno je iza sebe ostavio sve druge kandidate. U tekućoj sezoni u kojoj su mu statistički pokazatelji bolji nego prošle godine, u kojoj gotovo sam vuče svoj tim ka plej-ofu, postoji velika mogućnost da ne bude izabran za najboljeg igrača na svetu. Jokićeva nezainteresovanost za društvene mreže, i marketinški cirkus koji ta titula nosi sa sobom, najveće su prepreke da drugi put zaredom bude izabran za najboljeg igrača na svetu. Ipak, srećna je okolnost da o tituli MVP-a (najkorisnijeg igrača) odlučuju košarkaški novinari i ljudi koji rade u najpoznatijim televizijskim kućama u Americi, a ne publika i marketinški stratezi u NBA ligi
U pluralističkom svetu u kojem i pored globalizacije opstaju velike razlike u percepcijama toga šta je legitimno ili ispravno, oni akteri koji imaju superiornu moć odlučujuće će uticati na to kakva će biti percepcija pravednog, a posledično ponekad i kakve će biti sankcije za kršenja međunarodnog prava. To ne znači da oni koji krše norme neće imati nikakve “troškove” kršenja, ali to, razumljivo, nije prevelika uteha za žrtve
Iako je Srbija bila žrtva medijske propagande na Zapadu tokom devedesetih, pokazalo se da je sada još teže da se dođe do relevantnih, tačnih i objektivnih informacija
Srbija je najtiša od svih zemalja i u okruženju i u Evropi. Kao da su se svi, zaista, sakrili ispod kamena i veruju da će sve ovo da prođe, a onda se vraćamo na 23. februar, kao da ničega bilo nije. Sve je moguće zamisliti, samo to ne izgleda realno: da ćemo se probuditi u onom, starom svetu
Vidimo na televizijama kako u Ukrajini žene spremaju Molotovljeve koktele za slučaj da ruska oklopna vozila prodru u gradove. Sećam se Mađarske revolicije 1956. Bio sam tamo kao mlad novinar. Ima tu nekih sličnosti sa ovim što se pred našim očima događa u Ukrajini, gde upravo velika kolona ruskih oklopnih vozila ide ka Kijevu
Osećanja ugroženosti, nepravde, mržnje i ksenofobije se podstiču zarad interesa vlasti, pa tako ostrašćeni sve više kopamo svoje rovove. Bojim se da to vodi eskalaciji i nasilju
“Najvažnijim događajem godine smatram spontano buđenje ekološke svesti u našem narodu. Celog života gledam prljave reke, divlje deponije i težak nemar oko sebe, ali sada se spontano dogodila promena. Ljudi su počeli da shvataju koliko je sredina u kojoj žive važna. Polako nam dolazi u glavu da je važnije kako živimo nego šta sve imamo. I da smo svi zajedno u tome. Ta ideja je bolja od svake ideologije jer se sama od sebe rodila i nametnula”
Uloga i učešće KNOJ-a u borbi protiv odmetnika ostali su obavijeni velom tajne dugi niz godina, što je s vremenom uzrokovalo pojavu specifičnog, gotovo holivudskog mita o knojevcima, borcima protiv “bande”, koji je svoje otelotvorenje našao u filmovima Žike Mitrovića o podvizima kapetana Ramiza Lešija. Međutim, prava slika je bila kudikamo drugačija
“Mi se kao društvo nikada nismo potpuno odredili prema nacionalizmu koji je preplavio ove prostore devedesetih i doveo do rata. To nije uradila ni prethodna vlast, ni veliki deo onih koji danas čine opoziciju. Mržnje će uvek biti, ona je deo naše prirode. Ali da bismo kao društvo mogli da krenemo napred, mi moramo da prepoznamo sopstvene greške i zamolimo za oprost bez obzira da li je druga strana to uradila ili ne”
Uputstvo: uz čitanje ovog teksta o rokenrolu koji peva o sebi, obavezno slušajte naslove preporučene u zagradama ispod međunaslova. I uživajte.
Desnici na vlasti smeta što u Hrvatskoj partizansko nasleđe uopšte postoji i najradije bi da se uopšte ne spominje. Svaka aluzija na hrvatsko učešće u jugoslovenskom komunizmu za nju je „ideološka provokacija“
Tokom sedmogodišnjeg rata za nezavisnost, od 1954. do 1961, francuska vojska je ubila preko 100.000 pripadnika alžirskih boraca za nezavisnost. Stradalo je oko 10.000 francuskih vojnika i na hiljade civila na obe strane. Masakr Alžiraca u Parizu koji su se bunili protiv policijskog časa u oktobru 1961. je okarakterisan kao „najnasilnija savremena državna represija ikada primenjena protiv uličnih demonstracija u Zapadnoj Evropi“. Policijski i sudski arhivi o tim događajima, koji su se u Francuskoj prećutkivali i bili cenzurisani, sada su otvoreni
Presek stanja ljudskih prava u svetu i Srbiji 2021. godine kao krajnji rezultat daje sumornu sliku, stvara osećaj da u sadašnjem trenutku nema idealne zemlje u kojoj se ljudska prava poštuju, i generiše osećaj bespomoćnosti. Polako se briše granica između “dobrih” i “loših” država
Žrtve trgovine ljudima su pre svega žene i devojčice. U 85 odsto slučajeva reč je o seksualnoj eksploataciji. U skoro isto tolikom procentu, 83 odsto, počinioci su muškarci, a više od polovine svih identifikovanih žrtava su deca
U vreme kad je kulturna promocija države imala status projekta od izuzetnog značaja, moda je predstavljala jedan od naših identiteta
Srbija je izabrana za domaćina najvećeg svetskog događaja u oblasti pozorišta za decu i mlade, što se u ovom regionu prvi put dešava
Vrlo moguće da je nedavni nastup Danijela Ernandeza u Istočnom Sarajevu prvo predstavljanje španskog flamenko gitariste u Republici Srpskoj
Razgovor je počeo komplimentom Dvajta Ajzenhauera Koči Popoviću da izgleda "mladalački i snažno", na šta je on uzvratio da je celokupna jugoslovenska armija mlada i snažna. Pet meseci nakon što su se komandant NATO-a za Evropu i načelnik jugoslovenskog Generalštaba 10. jula 1951. tajno sreli u Parizu, Jugoslavija i SAD su potpisale sporazum o vojnoj pomoći
Velebit je rekao da je 13. decembra 1950. u Beogradu izvestio Tita o uslovima saradnje sa Jugoslavijom koju je ponudila CIA. Sastanku su prisustvovali Aleksandar Ranković, Edvard Kardelj, Ivan Gošnjak i Koča Popović. Nije mogao da se seti da li je tom sastanku prisustvovao i Milovan Đilas. Popović je stigao u Ameriku 15. maja naredne godine
