Skandal
Naš čovek u Helsinkiju
Zoran Topenčarević se u rekordnom roku domogao inostranstva na nimalo originalan, ali, kako se ispostavlja uspešan način. "Otkrio" je ubice Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, kao i tajnu Miloševićevih računa na Kipru
Zoran Topenčarević se u rekordnom roku domogao inostranstva na nimalo originalan, ali, kako se ispostavlja uspešan način. "Otkrio" je ubice Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, kao i tajnu Miloševićevih računa na Kipru
Šest medalja i tri titule evropskog prvaka u kolektivnim sportovima čine odlazeću prvu godinu XXI veka veoma uspešnom, ali je diskutabilno da li uspešno loptanje kompenzuje slabe rezultate u takozvanim bazičnim sportovima i sveopšti nivo fizičke kulture
"Samo se nadam da nikada nećemo izgubiti iz vida jednu stvar... sve je počelo od miša", Volt Dizni, 1954. godine
Uprkos uloženom trudu i dobroj volji, redakcija "Vremena" nije uspela da na Koraksovom kalendaru označi državne srpsko-jugoslovenske praznike: čitaoci će, dakle, i ove godine morati da se snalaze
"Moram odmah da kažem da sam do 13. godine bio gotovo "indoktriniran" komunističkim idejama i njihovom interpretacijom preko mog dede, koji se ni posle Golog otoka nije odrekao ideologije svoje mladosti. Na primer, ja sam negde ‘73. čak pobedio na nekom konkursu pismenih sastava na temu: Zašto volim Tita"
Približavanje početka suđenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću u Hagu i sastavljanje liste svedoka koji bi mogli da se pojave u ovom procesu aktuelizuje donekle podsećanje na sve one koji su godinama u ime međunarodne zajednice defilovali ratom zahvaćenim prostorima nekadašnje Jugoslavije. Na njihovom pojavljivanju u sudnici svakako neće previše insistirati glavna haška tužiteljica Karla del Ponte. To bi, međutim, mogao da učini sam Slobodan Milošević, pokušavajući da dokaže kako u onom što je činio tokom ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu nije baš uvek bio potpuno sam i kako je za mnoge poteze koje je povlačio imao, u manjoj ili većoj meri, podršku bar dela međunarodne zajednice
2001. godine DOS-ova vlast je bila hit u svetu i učinila je značajne pomake – trasirala pravac reformi, donela set novih zakona i sklopila niz povoljnih međunarodnih ugovora, uz posrtanja počela da izgrađuje pravnu državu. Ta vlast prošla je kroz teške odluke i kroz događaje (mi biramo deset karakterističnih, sa veoma dugim repovima) koji su rendgenski osvetljavali i javne vrline i tajne poroke vlasti i, na svoj način, "duh vremena". Pedsednik Koštunica govori o postupanju po božjim i ljudskim zakonima i (22. decembra) o tome da "nijedna vlast nije večita ni od Boga"; a premijer Đinđić i Boga uvršćuje u reformiste pa u Privrednoj komori (22) govori o "fenomenalnom rastu poljoprivrede". Bog se, zaista, malo nasmešio na ojađenu Srbiju, 2000. je bila velika suša, a 2001. je pala "đurđevska kiša koja vredi pola Beča", što je omogućilo rast poljoprivrede za čak 25 odsto što je, opet, doprinelo da, uprkos padu industrijske proizvodnje, privredna aktivnost ipak "pređe nulu". Javnost može da gleda šta rade, a da ne sluša šta pričaju, ili, još bolje, može da pođe od pretpostavke da je sve što političari na vlasti jedni o drugima pričaju – u osnovi tačno.
Redosled izgleda logičan, osim ako se zna da je najbolji na svetu drugi u Evropi: "Zlatnu loptu" pariskog nedeljnika "Frans Fudbal" dobio je Englez Majkl Oven a trofej FIFA-e Portugalac Luis Figo