Ma koliko Ćosić i Panić nastojali da obezbede mirnu transformaciju, ma koliko da je posebno Ćosić čovek kontinuiteta koji Miloševiću ne bi želeo da učini ništa nažao, stanaru iz Tolstojeve 33 sve to ne može a da ne izgleda kao smak sveta. Zašto bi on otišao kada još ima svog Sokolovića, a oni koji ga guraju nemaju ništa više nego oni goluždravi studenti koji su hteli da mu priđu blizu
Svi znaju da će svet iz globalne krize izaći drugačiji. Ali kako će proći kultura? Odakle će doći naši novi idoli i ideali
"Ko, kako i koliko"; VREME 949
Navršilo se 20 godina izlaženja "Republike", glasila građanskog samooslobođenja, čiji je moto "protiv stihije straha, mržnje i nasilja". Posle 400 redovnih i oko 100 vanrednih brojeva "Republike" i preko 30 knjiga s prilozima oko 3000 autora, list objavljuje sledeću belešku: "Mahom je poznato i kroz šta smo sve prolazili, kao zemlja i ljudi. Ne znamo pak kakva je korist od našeg dosadašnjeg rada, a još manje čemu ubuduće možemo da se nadamo." Potpis N. P. – Nebojša Popov, osnivač i glavni urednik "Republike". Mi iz "Vremena" verujemo da odgovor na prvi deo tog pitanja mora ukazati na dalekosežni značaj u "Republici" blagovremeno i "protiv vetra" objavljenih temeljitih analiza srpske strane rata, socijalnog i moralnog sunovrata devedesetih i društvenih sukoba u drugoj polovini XX veka. Umesto kurtoazne zahvalnosti za taj intelektualni i moralni podvig, koja bi mogla ličiti na neku novu "partizanštinu", i "solunaštvo", pa tako i uvrediti ukus ovog savesnog i skromnog istraživača naše zbilje, iz "Republike" prenosimo velike delove analize krize radne etike u Srbiji, naizgled običnu mirnodopsku temu, u uverenju da upravo ona ukazuje kako temeljnost može da učini mnogo za ljudsko dostojanstvo, pa možda krije i odgovor na pitanje: "Kakva je korist od našeg dosadašnjeg rada?" (Priredio: M. M.; Oprema i međunaslovi redakcija "Vremena")
Najpoznatija lutka na svetu u proteklih trideset godina bila je kritikovana sa raznih strana. Zamerano joj je zbog nerealnih proporcija tela, načina života koji propagira, uticaja koji ima na devojčice. Ali ona je ostala mlada i nasmejana, uvek podjednako savršena. Možda se baš u tome i krije razlog opadanja njene popularnosti
Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, postao prvi srpski političar koji je ušao u kuću Velikog brata ("Blic")
"Usvajanje ili neusvajanje ostavke ne znači ništa. Vlada treba da dâ odgovor šta će biti sledeći prioriteti u kulturnoj politici. Da li je prioritetno da država stane iza svojih nacionalnih institucija ili da finansira privatne producente, vašare, parade, jedan potpuno populistički pristup. Nije ovde reč o ekonomskom pitanju, ovo je pitanje političke odluke, da li je ovoj zemlji potrebna institucija kao što je evropski uspešna filharmonija ili joj nije potrebna"
"Postoje dva načina da se od smrti i destrukcije pobegne. Ili ići u suprotnom smeru, baviti se lakim temama, komedijama i melodramama, što je, koliko vidim, uglavnom slučaj u savremenoj srpskoj kinematografiji, ili se suočiti s njima. Mene više zanima ovaj drugi način – produbljivati i nasilje i destrukciju i smrt toliko da se na taj način na kraju sve to obesmisli, razori. Kao u onoj završnoj sceni Maratonaca, kada bes na platnu postane toliko jak da od njega na kraju izgori i istopi se i sama filmska traka"
Dve vesti su u kratkom roku šokirale Srbiju, kojoj prethodnih decenija nije manjkalo svakakvih oblika nasilja. Prva je bila da su u Subotici četvorica nepoznatih lica napala K.P. (43) tražeći mu 50 evra, a pošto im nije dao novac oni su ga kastrirali, nakon čega je sam otišao u bolnicu. Lekarima u bolnici je bila neobična činjenica da je kastriranje izvedeno uz minimalno povređivanje tkiva, na način kako to inače rade lekari ili veterinari. Posle nekoliko dana, još veći šok je izazvalo saopštenje subotičke policije da je K. P. sam sebe kastrirao žiletom. Preciznost kojom je sebi odstranio testise objasnio je svojim iskustvom u štrojenju svinja, a razlozi njegovog postupka nisu poznati
Širin Ebadi: Buđenje Irana
Preveo Vladimir Arsenić
Portalibris, Beograd 2008.
"Izložba u Italijanskom institutu za kulturu u Beogradu, koja će se uskoro otvoriti, zapravo je pregled stogodišnje istorije italijanskog stripa. Pojedini delovi izložbe biće posvećeni fenomenima kao što su Boneli, koji je brend, simbol i dinastija, zatim Volt Dizni, čija je produkcija bitno vezana za Italiju kada je o stripu reč, pa Hugo Prat i Manjus, kao međusobno veoma različiti, ali veoma važni autori koji su italijanski strip podigli na izvanredan nivo"
