Iz ličnog ugla – Srbija iza televizora
24 sata medijske neslobode
Danas važi jedno tužno pravilo – što je Zoran Kesić zabavniji i gledaniji, to lakše i brže nestaje sve ono zbog čega smo voleli B92 i verovali njegovom informativnom programu
Danas važi jedno tužno pravilo – što je Zoran Kesić zabavniji i gledaniji, to lakše i brže nestaje sve ono zbog čega smo voleli B92 i verovali njegovom informativnom programu
Kako su bivši kancelari Nemačke Helmut Šmit i Gerhard Šreder doveli u nepriliku vladajuću koaliciju u Berlinu iskazavši razumevanje za ukrajinsku politiku Vladimira Putina. Zašto je Šmit slušao Tita i bio oličenje ljubaznosti prilikom susreta sa Veselinom Đuranovićem. I zašto duh negdašnjeg stolara iz Srebrenice Selmana Selmanagića lebdi nad novim zdanjem Nemačke obaveštajne službe BND
Od početka aprila do sredine jula 1994. godine pripadnici naroda Hutu ubili su oko 800.000 pripadnika naroda Tutsi. Posle promene vlasti usledio je osvetnički pohod i tada je ubijeno stotinak hiljada Hutua, o čemu su zapadni mediji malo izveštavali. Zabrinjava što danas Ruandom, baš kao i u predvečerje genocida pre dve decenije, vlada mala (jedno)etnička klika koju predvodi svemoćni i harizmatični lider, a glavni izvor legitimiteta autoritarnog režima jeste da ga vode "heroji koji su okončali genocid"
Od novembarskog "curenja" do martovskih hapšenja: da li je reč o obračunu sa korupcijom ili o kozmetičkom "brisanju" palih i prilično onemoćalih
Čini se da su parlamentarni izbori 6. aprila puka formalnost. Vladajući Fides premijera Viktora Orbana ubedljivo vodi. Prethodni mandat obeležili su potpuna kontrola medija, "oslobodilački" rat protiv Evropske unije, promena ustava i donošenje zakona koje je EU oštro kritikovala, burna nacionalna politika, revizija istorije. Nije imao ko da se suprotstavi: Fides je imao dvotrećinsku većinu
Dva telefonska razgovora u razmaku od samo šest dana početkom marta u kojima su predsednici Barak Obama i Vladimir Putin oštro suprotstavili svoja viđenja ukrajinske krize dovoljan su znak da su odnosi dve supersile, iako nisu potpuno zahladneli, na najnižoj tački još od kraja osamdesetih. Bojazan od novog Hladnog rata pojačana je učestalom upotrebom uređaja, u popularnoj kulturi nazvanog "crveni telefon", koji, zapravo, nikada nije bio telefon, a nije bio ni crven
Zimska Olimpijada u Sočiju otvorena je svečanom ceremonijom 7. februara, a prvi čovek koji se popeo na pobedničko postolje bio je američki snouborder Sejdž Kotsenburg, koji je bio najbolji u novoj, atraktivnoj olimpijskoj disciplini snoubord sloup stajl. Svet je od tog trenutka konačno počeo da obraća pažnju na sportska dešavanja u Sočiju, za razliku od perioda pred početak Olimpijade koji je podsećao na hladnoratovsku netrpeljivost. Na sve to došle su i pretnje terorističkim napadima radikalnih islamista
Oslobađanje koncentracionog logora Aušvic 27. januara 1945. obeležava se kao Dan sećanja na žrtve holokausta. Ja sam prošao kroz onu čuvenu kapiju iznad koje piše Arbeit macht frei, izašao iz voza na peron gde se odlučivalo ko je sposoban za rad, a ko je za gasnu komoru. I još uvek sam živ, ali kao da sam doživotno osuđen na koncentracioni logor
Nije bilo pitanje da li će, već kada će da eskalira sukob premijera Redžepa Tajipa Erdogana i moćnog imama Fetulaha Gulena. Međutim, bez obzira na ishod, ovaj obračun dvojice najmoćnijih Turaka današnjice Tursku je udaljio od Evrope i opasno, prvi put posle 1923. godine, približio Orijentu
Pre nekoliko dana sahranjen je u Iževsku, jednom od centara sovjetske i ruske industrije streljačkog oružja, ing. Kalašnjikov koji je svoje ime ostavio kao simbol. Počasni plotuni ispaljeni su naravno iz pušaka AK47, bio je i Putin. Mihail Timofejevič je umro u svojoj 95. godini, ali puške su ostale
Međunarodna sportska takmičenja su odavno potencijalna meta terorista. Da su to postale i Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. pokazali su pred Novu godinu bombaški napadi u Volgogradu, pa olimpijska baklja osvetljava socijalnu i etničku dramu ruskog društva, kao i stare i nove korene terorizma
"Višenacionalnost, višejezičnost i multikulturalnost u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini su prirodno stanje, realnost, svakodnevica i kvalitet životnog i kulturnog prostora Vojvodine. Kultura u Vojvodini treba biti, a to i jeste, kultura različitosti. To ne znači samo različitost jezika i nacionalnih tradicija, već razlika koje vode u bogatstvo izraza"