Vreme zdravlja 5
Vesti
Minhen
Čuvar logora »Ivan Grozni«
Kriza i obični ljudi
Parametri porodičnog optimizma
Pre neki dan mi je moj mesar skrenuo pažnju da ponovo na televiziji reklamiraju keš kredite i pri tom mi dodao u poverenju: "Ako im mi opet trebamo, znači – prošlo je"
Izrael – Stranci na privremenom radu
Uvoz ruku i ljudskih priča
Filipinci sa višim obrazovanjem i boljim kvalifikacijama plaćaju agencijama za zapošljavanje četiri ili pet hiljada dolara da bi u Tel Avivu dobili posao. Manje obučenim radnicima, kao što su zaposleni na farmama, može biti naplaćena dva ili tri puta veća suma. Nešto bolje je u građevini, zato što ovaj sektor vlast više nadgleda. Kada je radnik otpušten, agencije koje posreduju nemaju interes da mu obezbede drugi posao. Za njih je profitabilnije da dovedu drugu osobu
Novogovor
Zid
Kusturica i HRT
Viski, Hag i video-trake
Izrael – Život u Jerusalimu
Politička arheologija
"Izraelski pritisak da se ‘pojevreji’ Jerusalim deluje na dva načina", objašnjava Meir Margalit, član Izraelskog komiteta protiv rušenja kuća. "Na jednoj strani imamo rastuća naselja i nove gradove izvan Zelene linije oko Istočnog Jerusalima; na drugoj strani, postoji sve veći pritisak da se izbace palestinski stanovnici iz područja između tih novih gradova i Starog grada"
Nobel 2009
Stvari koje su osvetlele novi vek
Intervju – Henri B. Meier, osnivač HBM BioVentures Ag, većinskog investitora u kompaniji PharmaSwiss
Nevolja je izazov
"Ukoliko želite da se nadmećete sa domaćim kompanijama – morate da investirate i postanete jedna od njih"
Evropsko prvenstvo u košarci
Treniranje živaca
Četa Dušana Ivkovića varira od briljantnih poteza do početničkih grešaka što je karakteristično za mladi tim i što je, zasad, moglo da prođe bez težih posledica ali trenutak istine je, kao i uvek, četvrtfinale
25 godina DNK forenzike
Slučaj zloglasnog pekara iz Lestera
Ako se negativcu omakne da iznenada negde zaboravi uzorak krvi, kose, pljuvačke ili sperme, zaplet se otkriva po kratkom postupku – genetička deus ex machina odmah rešava stvar i zlikovac je identifikovan, uhvaćen, potpisao priznanje, osuđen, odveden u strogo čuvani zatvor i već se učlanio u rehabilitacionu grupu za dopisivanje sa ženama altruistima. Zato deluje gotovo neverovatno da do pre samo 25 godina utvrđivanje identiteta na osnovu poređenja DNK profila uopšte nije bilo moguće
Jerusalim
Bankarsko-penziona etika
Vašington
Jin i jang američko-kineskih odnosa
U susret Evropskom prvenstvu u košarci
Kolektiv umesto zvezda
Od tima koji je selektirao i spremio stari trenerski vuk Dušan Ivković očekuje se, u najmanju ruku, da plasmanom među prvih šest obezbedi direktno učešće na Svetskom prvenstvu sledeće godine u Turskoj
Šesta mudijada u Borču kod Knića
Mudelo i kokardelo
Prvo osnivač rek’o istorijsku rečenicu, Svetu treba pokazati dobra muda, i krenula manifestacija koja svetu nudi novo lice Srbije. A tu je i slovo R u nazivu, koje svemu daje veći manevarski prostor i sofisticiranu dimenziju
Maxi letnja priča – Maximilijan Velimirović
iz valjevske ulice Nikolaja Velimirovića
Italijanske kosti
Bogdan, koji je postao Maximilijan, tvrdi da su ga zamenili na porođaju, i da je Madonin sin. Ima, kaže, Madonine ruke, sklop tela, njenu glavu koju je imala u mladosti. Na koncertu će biti blizu bine, i videće da li će ga poznati
Feljton - Zbrda-zdola o mermernom vremenu
O Udbi i drugim fenomenima
U neobjavljenom rukopisu "Zbrda-zdola – izvodi iz nenapisanog dnevnika", književnik Ivan Ivanji u isečcima koje objavljujemo pripoveda o počecima zemlje nastale iz rata daleko krvavijeg, od ratova koji su doveli do njenog raspada. Ne upušta se u raspravu, ne donosi zaključke, već svedoči o pojedinim događajima koji dočaravaju atmosferu u Beogradu i Novom Sadu pre i posle Rezolucije Informbiroa, o Udbi i udbašima, o Golom otoku, Klubu književnika i književnicima, džezu, prvim golišavim devojkama na naslovnim stranama, Đilasu, Rankoviću, Andriću, Krleži i drugima
Majorka
Baskijski retro-terorizam
Borka Vučić (1926 – 2009)
Pogibija najpoznatije srpske bankarke
Vašington
Obamin sledeći korak
Kavkaz – Sfera ruskih interesa
Svako gleda svoja posla
Americi je Rusija kao saveznik potrebna i za sprečavanje razvijanja atomskog programa u Iranu, i za smirivanje situacije u Pakistanu i Avganistanu, i za stabilizaciju na Bliskom istoku. Takođe, SAD i Rusija poseduju zajedno 95 odsto atomskog arsenala, te i redukovanje količine nuklearnog oružja, što je pri vrhu liste prioriteta administracije Baraka Obame, zavisi od saradnje sa Rusijom. S tim je vezano i sprečavanje nastanka neke nove nuklearne sile, kao i smanjivanje mogućnosti nekog terorističkog nuklearnog napada. Sve su ovo i suviše krupne teme da bi Amerika Rusiji osporavala primat na njenom domaćem terenu, na Kavkazu
Zemlja ljudi – Mediteran
Problemi u kolevci
Razmena Evropske unije s mediteranskim bazenom osetno je smanjena nakon rušenja berlinskoga zida: tržišta u Srednjoj i Istočnoj Evropi izgledaju zanimljivijim ulagačima, unosnijim finansijerima. Države na afričkoj obali dobijaju s vremena na vreme simboličnu pomoć kao "zemlje u razvoju". Neke ne prihvataju "mediteranstvo" koje se nudi – drže da se iza njega kriju ambicije neokolonijalizma
Intervju – Gil Anidžar, filozof
Bog u povlačenju
"Intelektualac je kategorija s kojom je, po mom mišljenju, završeno. Svaki intelektualac ima neku instituciju iza sebe. Adorno je imao radio. Zola je imao novine. Štampa je bila institucija koja je omogućila ulogu nekih intelektualaca. Nisam ubeđen da još ima institucija koje imaju takvo mesto, odnosno koje održavaju intelektualnu funkciju"
Kultura sećanja - Nemačka i nacistička prošlost (1)
Intervju – Folkhard Knige, direktor memorijalnog centra Buhenvald
i Mitelbau-Dora
Na mestu zločina
S jedne strane stojimo pred problemom da u Evropi jača mišljenje kako je svet ponovo lep i da nas se užasi iz evropske prošlosti više ne tiču. Ali postoji i protivpokret koji se suočava s tim pitanjima, on postoji kako u civilnom društvu tako i u institucijama, na profesionalnom nivou među istoričarima, umetnicima, radnicima muzeja i pedagozima, kaže Folkhard Knige, koji se kao direktor Buhenvalda od 1994. godine i profesor istorije univerziteta u Jeni nalazi usred sveevropskog razgovora o načinu ophođenja sa prošlošću. U razgovoru za "Vreme", koji ćemo objaviti u dva dela, on govori o mukotrpnom putu Nemačke od nacionalsocijalizma do suštinske demokratije, o samozavaravanju i samokritici, o načinu na koji treba očuvati sećanje na zločine iz prošlosti, kako bi istorijsko pamćenje postalo pouka za budućnost
Izrael
Košer klanje svinje
Premijer Izraela Benjamin Netanijahu je doduše na jedvite jade prvi put izgovorio da može da zamisli palestinsku državu, ali je zatim objasnio da bi to morala da bude država bez osnovnih odlika državnosti i znao je da će to druga strana odbiti. Sve je to više ličilo na fatamorganu, a ne na programski govor, kome se administracija Baraka Obame nadala, nakon što je američki predsednik od Izraela zatražio da prizna palestinsku nezavisnu državu