"Ako u zatvorenom prostoru deset ljudi ima maske, a predstavnik naše vlasti je ne nosi – kakva je poruka koja se šalje javnosti? Mislim da građani treba da uzmu stvar u svoje ruke, da brinu o sopstvenom zdravlju, jer kapaciteti države svakako nisu dovoljni"
Nemački demohrišćani su u paradoksalnoj situaciji: podrška im raste u doba korone, ali ih izjeda unutarpartijska svađa. Zato se kao kandidat za kancelara nameće bavarski premijer Markus Zeder, šef manje sestrinske stranke, čovek kojeg zovu "genijem za laktanje" i koji je izgleda razumeo duh našeg vremena
Posle maratonskih pregovora o načinu raspodele 750 milijardi evra namenjenih za pomoć zemljama ekonomski posrnulim pod pandemijom i sedmogodišnjem budžetu u visini od 1074 milijarde evra, Evropska unija je pokazala ono u čemu je najbolja: da podmiri svačiji prohtev, a da se pritom niko ne naljuti previše. Po više osnova rekordan samit pokazao je, međutim, i da se odnos snaga unutar EU promenio
"Postoji određeni broj ljudi koji su uvek spremni da izađu na ulicu. Naravno da postoji hiljadu potencijalnih problema, i Vučić koji će da ih označi standardnim etiketama – nasilnici, teroristi, fašisti, kako god – otprilike, sve ono što važi za njega, on pripisuje drugima. Ne treba previše da se obaziremo šta njegova medijska mašina radi. Ako budemo konstantno gledali šta će on da kaže, kako će on da nas okleveta, onda smo opet u njegovom vrzinom kolu. On hoće mirne proteste, hoće ovakve izbore, lepi etikete… Dok god budemo igrali po njegovim pravilima, mi ćemo gubiti. To je sigurno"
"Svi ti ljudi koji su u vlasti, to je ‘treća liga’, nisu čak ni do druge lige dogurali. Kućni savet je ukinuo državu. Bave se stvarima koje ne znaju, sami sebi daju autogolove i sami sebe fauliraju, a ponašaju se ko rogovi u vreći. U ovoj kriznoj situaciji dešavaju se stvari koje nikad nije trebalo da se dese. Kakvi izbori, kakvi derbiji, kakve, bre, proslave? I dalje se rvemo sa svojim slabostima, a reći ću nešto što nije baš hrišćanski – mi smo nezreo narod, a karma nam je veoma opterećena. Sve plaćamo sopstvenom žrtvom. Nama se ego i dalje diže na ono ‘ludi Srbi’, umesto da nas je blam zbog toga. A naše stado čuvaju vuci"
U nedelju održani predsednički izbori u Poljskoj bili su referendum o politici stranke Pravo i pravda. Rezultati pokazuju da će Varšava nastaviti da korača utabanim konzervativnim političkim stazama ne osvrćući se na kritike iz Brisela kako se zemlja sve više "orbanizuje"
Na Ivanjdan, 7. jula, proglašena Vanredna situacija, iako je, sedam dana ranije, ignorisano upozorenje Zavoda za javno zdravlje da se odlože proslave u zatvorenom prostoru. Isto veče u Jovanji bio vašar, gde su mladi, pod šatrama, đipali do sabajle
Jednu od najtačnijih ilustracija mladih i prethodnih događaja u kojima su oni bili glavni akteri predstavljaju reči mladića upućene direktno sa demonstracija: "Narod je nezadovoljan. To je sve što ja razumem. I ja sam nezadovoljan"
Kancelarka Nemačke Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron pokušavaju da ožive zamrle pregovore između Beograda i Prištine. Susret srpskog predsednika Aleksandra Vučića i premijera Kosova Avdulaha Hotija zakazan za 16. juli u Briselu u francuskim i nemačkim medijima stoji u dubokoj senci protesta u Srbiji, pred kojima će zapadnim političarima biti teže da i dalje ignorišu nenormalno stanje u srpskom društvu
Ne postoji opšti profil nekoga ko se našao ispred Skupštine. Jednostavno rečeno, svi su bili protiv Aleksandra Vučića i njegove vladavine, ali iz različitih razloga
Ovi protesti su ponovo pokrenuli spekulacije o državnim huliganima koji su napravili nerede i sukobili se s policijom. Nije li pokojni Miodrag Miki Rakić, nekadašnji šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, jednom napisao da je Vučić "politički autoritet" za milion aktivista spremnih "da se odazovu na poziv za bilo kakav skup: navijači, desničari, protivnici evropskih integracija"
Da li se zaista u već drugde etabliranoj ali nestranačkoj ličnosti, koja bi stala na crtu Vučiću krije razrešenje naše situacije? Kakav bi taj čovek trebalo da bude? A šta o društvu govori ova težnja za spasiocem, bilo da se on vidi u episkopu Grigoriju (na fotografiji) ili Novaku Đokoviću? Da li je težnja za "neverovatnim likom ili silom koja se iznenada pojavljuje i rešava bezizlaznu situaciju" samo dobronamerno maštanje, odraz izvesne društvene nezrelosti ili, ipak, otvaranje vrata i početni korak posle kojeg će uslediti prave promene
