Etiketa

TV program ima ponekad edukativnu ulogu. Poput deteta koje uči imena predmeta, televizija stvarima daje imena. Čudno je samo što smo mi naivno verovali da već znamo čemu služe stvari oko nas i kako se zovu. Sličnu stvar možete sresti kod jako starih, sklerotičnih ljudi, ili zaboravnih, ili pak kod disleksičnih, kojima je potrebno da na polici stoji cedulja na kojoj piše – „polica“, na lopti da piše „lopta“, dakle – televizija daje imena i značenje stvarima.

Eto na primer – banka! Verovao sam da posle Jezde i Dafine, posle piramidalne štednje – „banka“ znači finansijsku instituciju u kojoj građani i kompanije imaju svoje račune. Tu se štedi i putem banke se obavljaju finansijske transakcije. OK, svetska ekonomska kriza je opet malkice poljuljala poverenje u banke, ali verovao sam da smo, u suštini, slamarice i robnu razmenu zamenili bankama. Eto, zato sam se iznenadio kada sam posle nekoliko gledanja simpatične reklame za jednu banku shvatio poruku TV spota. Na ekranu su animirana slova, a spikeri mi saopštavaju da je banka mesto gde kamata zavisi od stanja Euribora, da u ugovorima sa datom bankom nema „skrivenih troškova“ i obaveza pisanih „sitnim slovima“ kao i da će ono što smo precizirali u ugovoru zaista biti ispunjeno. Priznajem, glup sam, prvih desetak puta gledao sam reklamu kao tele u šarena vrata, slova se mrdaju, reči se pomeraju. Ali ako se barem na deset sekundi zamislite nad tekstom, ako zaboravite na „šarena vrata“ – istina je porazna. Zamislite, u Srbiji 2009. godine u reklami za banku i njene usluge – navode se sledeće prednosti. Banka je institucija gde se odnos sa klijentom jasno precizira ugovorom, banka te neće prevariti i ispuniće ugovorom preuzete obaveze! Čoveče, da parafraziram onog Crnogorca – sa kojim međedima i lopovima mi poslujemo cijeli vijek. To vam je prvi primer – gde piše „banka“, tu je novac siguran.

Drugi primer je gužva koja je nastala oko epohalnog otkrića skeleta mamuta iz Kostolca. Danima je RTS prikazivao babu mamuta, a reporteri samo što nisu počeli da izmišljaju poslednje reči sa kojima se mamutica oprostila od Srbije. „Večernje novosti“ su, naravno, odmah pozvale čitaoce da kumuju skeletu – koliko vidim prednjače Vima i Vimina, imena koja asociraju na obližnje arheološko nalazište Viminacijum. Dakle, za sada na kostima postoji jedino ceduljica na kojoj piše „mamut“. Čitaoci u patriotskom zanosu žele da svako pominjanje kostura bude u vezi sa Srbijom, da se Srbija što češće pominje u svetu. Zato je čest predlog za ime i „Srbislava„, jer je po mišljenju kumova – pre milion godina Srbislava živela i radila na teritoriji Srbije. U kumovskoj svesti, Srbija je večna i to u oba smera – od postanka do kraja sveta, tako da i mamuti imaju nacionalna obeležja. Nismo mi ko oni engleski arheolozi, sve sam go narkoman, što su slušali Bitlse i onom skeletu dali ime Lusi, a Lusi je navodno karika između majmuna i čoveka. Moj skromni predlog bio bi Nađa, jer je skelet „nađen“, ili „Koštana“ jer je u pitanju skelet, takoreći koske. A kuma ako se sete, dobro, ako ne, nema veze. Nalepiće Srbi i na mamuta etiketu.

Kad pomenusmo evoluciju, sada se uvek setim Tome Nikolića koji je deklarisani kreacionista, čovek nešto sumnja u Darvinovu teoriju. OK, sumnjaju Srbi 2009. u banke, pa što ne bi u teoriju evolucije. Međutim, njegova stranka je po svoj prilici super prošla na lokalnim izborima u Zemunu, Voždovcu i Kosjeriću. U Zemunu su prvi, na Voždovcu je fotofiniš, a nije loše ni u Kosjeriću. Ono što je zanimljivo jesu ceduljice koje se lepe na izborne rezultate. Svi su zadovoljni, niko nije izgubio, a u pitanju je očigledno samo ugao posmatranja. SPS je osvojio duplo u odnosu na prethodne izbore, DS je prošao dobro, „malo neobično“ ali „nije strašno“, a Toma Nikolić i Vučić kao da su pobedili na izborima za Evropski parlament. Priznajem da je čudno što se rezultati sa Voždovca čekaju gotovo tri dana, to me uvek neprijatno podseća na izbornu krađu 96/ 97; verujem da smo tada tokom šetnji jasno stavili političarima do znanja kako nema muvanja sa rezultatima. Ali, ako nam je potrebno podsećanje na činjenicu šta je to „banka“, nije loše da se podsetimo da su izborni rezultati u demokratiji svetinja – ma ko da dobija.