Vučić gospodin, u drap pirgavom sakou, zabi gol, pa reče da će sve pojačati i rekonstruisati, aplaudirao je Vanja, pljeskao je predsednik Boban, deca, treneri, protokol, rezedo savetnica, kamermani, na nogama je bila tribina...
"Davanje stolice u UN uz pristanak Vlade Srbije jeste nešto što mi se čini da se Vučić priprema da uradi, jer mi deluje da je nekom obećao da će to da uradi. To bi bilo vrhunsko poniženje i ukidanje Srbije kao suverene države, a ako ćemo to tako uraditi, onda Vučić treba da ode kod Putina i Si Đinpinga i da im on saopšti da treba da dignu svoj veto u Savetu bezbednosti i omoguće Kosovu članstvo, jer bez dizanja tog veta Kosovo ne može biti članica UN"
Duboko verujem u teoriju da je svaku životnu i društvenu situaciju moguće opisati fudbalskom analogijom sa terena ili oko njega. Ovoga puta se radi o fudbalskoj eksplikaciji srpsko-hrvatskih odnosa
"Premijerkin nastup se svodi na te tehnike koje se nauče na seminarima za nevladine organizacije. Te neemotivne, do dosade politički korektne izjave, rečenice koje te ne dodiruju i sa kojima ne znaš šta bi. Kako da vam kažem, nikad od nje Vučić umesto Vučića. No, valjda je zato i dovedena"
Prošle godine u ovo vreme, jedna devojka portorikanskog porekla, odrasla u Bronksu, konobarisala je i mešala pića u dva njujorška restorana kako bi pomogla porodici koja se našla u teškoj finansijskoj situaciji. Godinu dana kasnije, Aleksandrija Okasio-Kortez (1989) postala je vodeća kandidatkinja Demokratske partije za 14. distrikt Grada Njujork, pobedivši na unutarstranačkim izborima Džozefa Kraulija, stalnog predstavnika Njujorčana u Kongresu od 1999. godine. Kortezova će u novembru ove godine pokušati da postane članica Kongresa. Ako u tome uspe, biće najmlađa žena u istoriji Kongresa
"Teško je očekivati zrele korake jer je povijesno gledano dominantni trend poricanje zločina. Čak i kad se činjenice sudski utvrde, ljudi ih sporo prihvaćaju jer ih često minoriziraju političari. A ono što nam se sada događa jeste da se umjesto preuzimanja odgovornosti za zločine počinjene devedesetih i njihove posljedice, negiraju i zločini počinjeni u Drugom svjetskom ratu"
Četiri trgovinska rata Donalda Trampa, evropska nervoza zbog para za NATO, uznemireni živci Engleza zbog njegovog susreta s ruskim predsednikom, rizici iranske krize
Teritorija koja se danas naziva Zapadnim Balkanom oduvek je zbog svog geostrateškog položaja bila na meti interesa velikih sila. Trend koji je bio dominantan tokom cele istorije ovog podneblja, nije se promenio do danas, što bitno utiče i na politiku koju vode vlade zemalja koje su nastale raspadom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Zbog svega ovoga, kao i u svetlu obeležavanja sedamdesetogodišnjice donošenja Rezolucije Informbiroa, nedeljnik "Vreme" i Centar za međunarodne odnose i održivi razvoj (CIRSD) organizovali su 26. juna diskusiju pod nazivom "Srbija između Rusije i Zapada". Učesnici panela su bili profesori Ivan Vujačić, Vladeta Janković i Dejan Jović, te Vuk Jeremić, predsednik CIRSD-a i bivši ministar spoljnih poslova Republike Srbije. Razgovor je vodio Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
Nikada, naravno, nećemo znati da li je Vučićev "imperativ" da se Švajcarska "mora pobediti" dodatno opteretio trenera i igrače i uticao na to da, suprotno svim fudbalskim rezonima, naša grogirana reprezentacija pred kraj krene u neke smušene napade i tako pokuša izboriti "zacrtanu" pobedu. Ali sve ono što je toj utakmici prethodilo i sve što se dešavalo tokom i posle nje, apsolutno potvrđuje da politiku i sport (i rat!) ne treba mešati više nego što je to već po prirodi stvari – pogotovo kada su nacionalne reprezentacije u pitanju – povezano
"Grčka i Srbija su kao lice i naličje na sitnom novčiću boga obilja. Glava ili pismo – nama je svejedno, naša uloga u ovoj večito savremenoj svetskoj komediji ne menja se mnogo. Mi smo nešto kao Rozenkranc i Gildenstern u Hamletu, kraljevima smo uvek manje-više isti"
"Primedbe koje je Venecijanska komisija dala su ozbiljne i vrlo su slične onima koje je i struka imala tokom debate o ustavnim amandmanima. Za Komisiju je neprihvatljivo da parlament bira javne tužioce, takođe je neprihvatljivo da ministar pravde bude u sastavu Vrhovnog saveta tužilaca. U stvari, nije sasvim jasno čime je ministarka pravde zadovoljna"
Kada preuzmete vlast, onda garantujete da možete da obezbedite osnovna ljudska prava. Ako vam se svaki dan dešavaju ubistva, onda vi niste nikakav garant mojih osnovnih prava da mogu bezbedno da šetam ulicom ili da mi nećete dići kola u vazduh. Ne zaboravite, sve što se tako javno dešava, bilo na ulici bilo u medijima, ostavlja sliku i pečat moći države
Pobedom Erdogana na predsedničkim i parlamentarnim izborima na snagu stupa predsednički sistem koji mu daje gotovo neograničena ovlašćenja. Treba očekivati da će sada još žešće da se obračunava sa opozicijom, da će nastaviti sa islamizacijom zemlje, da će voditi još agresivniju spoljnu politiku
"Proširenje Evropske unije je ispravna ideja, kako za Zapadni Balkan tako i za Evropu, ali se ono ne događa jer je Evropska unija u krizi. Kriza ima tri komponente: prva je migrantska kriza, drugi problem je što evropske institucije ne funkcionišu, a treći – niko nije preterano velikodušan"
Predsedniku Aleksandru Vučiću, kome je dodeljena glavna uloga u rešavanju kosovskog problema, neophodna je atmosfera straha, miris baruta i scenografija rata kako bi se, primoran da potpiše pravno-obavezujući sporazum sa predstavnicima kosovskih vlasti, što defakto jeste priznanje Kosova, među Srbima (prevashodno svojim glasačima) predstavio kao onaj koji će, kako i sam kaže, uspeti ništa da pretvori u nešto. Realnost je, međutim, drugačija
Kako je jedna fotografija sa stadiona u ruskom gradu Samari razjarila predsednika Srbije? Šta je važnije: pitanje bezbednosti njegovog sina ili opravdanosti pitanja kako se on na tom mestu našao, sa kim je tamo bio i kako su oni u čijem je društvu snimljen uopšte došli do Rusije s obzirom na svoj kriminalni dosije
Revizija je potpuna: nisu oni svima nama ukrali trinaest godina života, nego smo mi njima ukrali trinaest fotelja
Vučić nam tvrdi da je spoznao formulu koja povezuje političku popularnost i moć s mogućnošću bogaćenja, samo što je on ne primenjuje nego živi od plate. Još da nađe nekog u Srbiji ko mu veruje na reč
Zemlja za koju se smatra da je na brzinu i politički "ugurana" u Evropsku uniju, i čija je skoro najsiromašnija članica, još uvek je predmet naših stereotipa o nerazvijenosti, ustaljenih još iz vremena Čaušeskuove vladavine. Međutim, uprkos problemima nejednakosti, depopulacije, loše putne infrastrukture ili endemske korupcije – za Srbiju je danas Rumunija model ne tako bliske budućnosti i dokaz da će se na Vučićevo "zlatno doba" čekati duže od "dve, najviše tri godine"
Za jedne "istorijski" sporazum, za druge "kapitulacija": kada se ratifikuje u Sobranju, građani će na referendumu imati poslednju reč da se izjasne za ili protiv imena "Severna Makedonija". Do tada će vlade u Skoplju i Atini biti suočene sa protestima nacionalističke opozicije i crkve. A ni Moskva verovatno neće sve posmatrati skrštenih ruku
Nema mnogo svrhe pitati se kako lažne vesti mogu tako lako da prođu u Srbiji, jer nam je odgovor ispred nosa. Krajem maja navršilo se godinu dana otkako je Aleksandar Vučić stupio na dužnost predsednika Srbije. Tim povodom, portal Istinomer, inače posvećen proveri istinitosti izjava političara, objavio je opsežnu analizu izjava Aleksandra Vučića u prvoj godini predsedničkog mandata i izveo računicu da je više od 90 odsto njegovih izjava koje je Istinomer proverio bilo – neistinito
Tužno je živeti u svetu praznih i razočaranih staraca. Možda nam je, ipak, taj svet još uvek dalek i stran. Možda se dečaci samo igraju. Odlučili su da se preruše u starce, stavili su masku, sedu kosu i brkove, navukli tup i prazan izraz lica
Postavljanje Milana Radoičića za jednog od potpredsednika Srpske liste sa Kosova izgleda kao legalizacija postojećeg stanja u relanosti: čovek koji je prepoznat kao najmoćniji u srpskoj zajednici ulazi na mala vrata u politički život Srbije i Kosova
Istorija se već piše činjenicom da se Svetsko prvenstvo u fudbalu prvi put organizuje u Istočnoj Evropi, ali šta to donosi Sankt Peterburgu i kako lokalno stanovništvo reaguje na sve promene u gradu i sve veći priliv turista
Mundijal 2018. u Rusiji, koja je podvrgnuta sankcijama i oštroj kritici Zapada, odigrava se u atmosferi koja je sve drugo, samo ne sportska. Kada sve prođe, interesovanje svetske javnosti preusmeriće se na SP u Kataru 2022 – na kršenje ljudskih prava, položaj žena ili LGBT osoba u toj zemlji
Selektor Boško Milin je ponudio rizičan koncept "fokusa na mlade", a uspeh je bio polovičan: u zavisnosti od pokrića u dramskom i pozorišnom kvalitetu
Brojna su nerešena pitanja oko kojih se glože zemlje istočne i zapadne Evrope. Migrantska kriza, odnos prema Rusiji i Kini, porast uticaja populističkih i antisistemskih pokreta, pa čak i najavljeno buduće funkcionisanje EU u više brzina, ukazuju na sve ozbiljnije pukotine unutar Unije. Najnoviji kamen spoticanja predstavlja nacrt evropskog budžeta, koji za "istočne" članice predviđa oštre rezove u prihodima iz evro-fondova
