Svima je jasno da se Donald Tramp oglušio o Ustav SAD i zloupotrebio svoj položaj. Ipak, u izbornoj godini republikanci nisu bili spremni da ga puste niz vodu: bez njega ne bi imali nikakve šanse na predsedničkim izborima u novembru, a i ne valja se zamerati osvetoljubivom predsedniku
Ako pripadnost jeziku nije apsolutno i bezostatno dovoljna da neko književno delo svrsta u korpus srpske, ili mađarske, ili grčke, ili letonske književnosti, onda mora da postoji nešto drugo što će tu pripadnost ustanovljavati. I tu nije kraj: mora da postoji i neko ko je merodavan da razlučuje, recimo, srpsku od nesrpske književnosti
Za nas nema priče kako će neko da izađe na izbore a da se tretira kao opozicija, to ne može. To je naša crvena linija. Jer svako ko izađe na izbore u Srbiji taj izlazi zbog sebe. Jedni da ostanu poslanici, jer bez toga ne znaju šta će sa sobom, drugi da postanu poslanici, jer im je to san, ili da postanu neki odbornici ili da sačuvaju neku vlast. Svima su puna usta da to rade zbog Srbije, ali ne, to rade samo zbog sebe
Oni koji su se više puta peli na zidić iz rijalitija ne bi li ga preskočili i pridružili se onima koji su proglasili bojkot, izgleda da se vraćaju u arenu u nadi da tih tri odsto lako mogu da preskoče. Drugi pak koji su bili izvan zidina predizbornog imaginarijuma, jer za vreme ranijih izbornih procesa nisu ni postojali a učestvovali su i u kampanji za bojkot izbora, odlučili su da uđu u Vučićev predizborni rijaliti, naravno ne preko zida, nego civilizovano, na vrata koja im je predsednik Vučić širom otvorio
Vreme, Nova ekonomija, Danas, Beta, FoNet i Južne vesti uz podršku Ambasade Švedske pokrenuli su društveni dijalog "Srbija 2030 – koji je naš put?" Cilj nam je da na šest okruglih stolova kredibilni stručnjaci, koji imaju uticaj na javno mnjenje, daju svoja mišljenja o ključnim temama za buduće pravce kojima će se Srbija kretati i način na koji će zauzeti svoje mesto u svetskim procesima. Teme su sledeće: "Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti", "Srbija između Istoka i Zapada", "Energetska nezavisnost i energetska strategija", "Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha", "Zdravstveni sistem", "Migracije" i "Starenje stanovništva". Ovi paneli nisu vezani za političke stranke i dnevnu politiku. Njih pokreću profesionalni mediji koji time razmatraju problem društvenih potreba i sopstvene odgovornosti prema društvu čiji su deo
Pitanje je da li su ispadi koje Obradović pravi deo njegovog temperamenta ili deo taktike kojom želi da privuče što više opoziciono raspoloženih birača. Deluje da se za sada isključivo svojim javnim nastupima izborio za mesto jednog od lidera opozicije, ali i da je svojim postupcima i rečima doveo do toga da se mnogi koji opoziciju podržavaju pitaju da li je to što je Obradović protiv Vučića dovoljno da bi se s njim koračalo u istoj koloni
Vesna Perić: "Trauma i postjugoslovenski film: Narativne strategije"; Filmski centar Srbije 2019.
Na jednoj od onih masovnih godišnjih konferencija za medije neki novinar je pitao Vladimira Vladimiroviča Putina hoće li da se ženi ponovo. Ovaj je rekao: "Čekajte da prvo udam bivšu suprugu." Sličan odgovor možda sledi i na pitanje šta će raditi nakon isteka četvrt veka svoje vladavine 2024, dok se nakon smene na čelu vlade i najave promene ustava zapadom širi novi talas putinofobije. Pritom se valja podsetiti kako je u Rusiji zavladao predsednički sistem
"I da je predsednik Vučić na početku rekao da je gospodin Mišković najneviniji čovek na svetu, i da je gospodin Kosmajac najneviniji čovek na svetu, pogrešio bi. Jer to nije mesto sa kojeg se takva informacija daje. Predsednik apsolutno nije osoba koja bi takve podatke smela da ima. To nije u portfoliju njegovih ovlašćenja. Uvidi u predmete, pogotovo u fazi predistražnog i istražnog postupka, nisu u njegovoj nadležnosti. A mi vidimo da nas predsednik svako malo informiše o istragama"
Svaki zaista veliki bend donosi sa sobom neku istinu o ovom svetu i zastupa je do kraja. U slučaju KUD Idijota, bila je to istina svih onih koji nisu imali pravu šansu u društvu
U stilskom smislu, Ivana Grozna je izdanak poletnije struje arthaus spoja autofikcije i naglašenog naturalizma; drugopomenuto ovaj film dovodi u dovoljno jasnu vezu sa naslovima iz korpusa novog rumunskog filma
"Kada u jednom društvu imate političku formaciju koja na dnevnom nivou produkuje više kriza nego što Mercedes proizvodi vozila, onda je potpuno jasno gde je izvor, ali i gde je rešenje problema"
Iznenadno spuštanje izbornog praga pokazuje dve činjenice. Prvo – da je pretnja bojkotom očigledno delotvorna, čim vlast daje ustupak koji joj suštinski i dugoročno ne odgovara; a drugo – da je režim toliko razvalio političku scenu Srbije da gotovo ne postoji opoziciona stranka koja može samostalno da prođe cenzus
Izborom Milanovića, trend odbacivanja stabilokratije na Balkanu je nastavljen. Da bi se završio i postao nepovratan, neophodne su promene i u Evropi i u Srbiji
Još u izbornoj noći Milanović se zahvalio svim građanima u zemlji – onima koji su ga birali, ali i onima koji su bili protiv njega. Obećao je da će biti predsednik svih građana, Hrvata i onih koji to nisu. Uz to, najavio je da više neće govoriti o prošlosti, u nekoliko je navrata ponovio da će se zalagati za jedinstvo zemlje u različitosti njenih građana
Moraće, kanda, da prođe još koje filmsko leto da se Netfliksovi filmovi u potpunosti izjednače sa studijskim naslovima koji prate staru i opšteprihvaćenu mustru distribucije i ponajpre idu put bioskopa u što je moguće širem zamahu
"Ja sam posmatrač – dobar, nadam se – i pišem o onome što vidim i što živim. Volim da analiziram društvena i istorijska kretanja. U tom smislu, rekao bih, sve je politika. Čini mi se da je danas to gotovo jeretički reći, naime, da je sve politika, ali mene naglašeno nervira apolitički stav. Šta je politika u umetnosti, recimo? To me zanima. Ili gde počiva razlika između policy i politics, što je, između ostalog, problem jezika: u našem jeziku za te dve potpuno različite stvari imamo jednu reč – politika"
Nekoliko meseci posle izbora videćemo da li će Vojvođanski front biti dosledan borac za vojvođansku stvar ili će biti iskorišćen samo kao alatka za osvajanje skupštinskih mandata. Da li će biti u pravu oni koji vole da kažu da Pokrajini, pored ovakvih "boraca" za njenu stvar, pravi neprijatelji nisu potrebni
Da li se Milo Đukanović, politički maher, čovek koji je više godina proveo na vlasti nego što je živeo kao "normalan svet" i koji je skoro iz svakog političkog sukoba izlazio kao pobednik, ovog puta preigrao? U igri u kojoj je jedan čovek i piroman i vatrogasac, bilo da je reč o Srbiji ili susedima, može li se ipak desiti da se taj nekad i opeče
"Pošteno govoreći, ovde moral i politika ne idu zajedno. Ponekad sam bio sa ljudima koji su postali preletači, otišli su kod naprednjaka. Analizirao sam kako izgleda to njihovo uključivanje u novonastalu situaciju, u tu interesnu grupu. Oni svi najpre moraju proći radikalski dril – moraju biti tako isključivi, tako dramatično nepodnošljivi u poništavanju onoga što su bili do tada i onog što sada jesu. Prvo morate biti radikal, pa se onda kao radikal presvučete u naprednjaka. To je jedna inicijacija, jedna metamorfoza demokrata u ono što su naprednjaci. Što je najvažnije, oni često deluju i ekstremnije u osporavanju onoga što su oni bili nego sami pripadnici stare nomeklature oko Vučića"
Fokus Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (naled) u ovoj godini biće rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu kroz dalju reformu katastra, unapređenje radnih odnosa smanjenjem poreskog opterećenja rada i uvođenjem novih fleksibilnih oblika rada, razvoj sistema eAgrar, kao i dalje suzbijanje sive ekonomije sa posebnim fokusom na merama kao što su pokretanje jedinstvenog Kontakt centra za prijavljivanje rada mimo propisa, proširenje obuhvata fiskalizacije i razvoj javnog registra neporeskih nameta
Životna stvarnost i kosovski mit stalno se kroz našu istoriju bore, ali jedno bez drugog ne mogu. Bez topline svakodnevnog života nije moguće izdržati ledenu lepotu šapata o junaštvu, žrtvi, izdaji, ljubavi i slobodi, koji se kroz vekove prenosi. Bez mita, pak, život i njegova udobnost postaju sami sebi svrha, tupo obitavanje u organskom lancu promena san – budnost, sitost – glad, život – smrt
Na Svetog Stefana, jedinu uvek mrsnu slavu u Srba, kada ovaj broj "Vremena" bude bio na kioscima, biće već poznato da li je Božić u Crnoj Gori protekao mirno: da li je bilo masovnijih protesta prilikom loženja badnjaka, da li je bilo Komitskog marša na Cetinju, a za krštenog Aleksandra Vučića već se ranije saznalo da neće otići u privatnu posetu jednom hramu eparhije Mileševske u Pljevljima. Ali, biće jasnije da li Vučić i njegov kolega Đukanović i dalje prikupljaju političke poene u sopstvenim biračkim telima koristeći se sukobom oko najkontroverznijeg zakona koji je još od pada Berlinskog zida donesen u jednoj postkomunističkoj zemlji
Džozefina Bejker, slavna plesačica, koju su obožavali Pikaso, Kokto, Matis, koja je marširala sa Martinom Luterom Kingom, usvojila dvanaestoro dece i dobila najviše francuskih vojnih priznanja, bila je tri puta u Beogradu. Priču o njenom prijateljstvu sa pevačicom Sofkom Nikolić objavljujemo u okviru feljtona "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlje, jedna kultura", koji realizuju "Vreme" i magazin "Vitraž"
Demonstracije koje će srušiti režim Nikolaja Čaušeskua započele su 16. decembra 1989. Nakon što je vlast protiv demonstranata primenila silu, na ulice je izašlo još više ljudi. Na mitingu u Bukureštu na kome je Čaušesku hteo da osudi učesnike protesta, ljudi su počeli da skandiraju protiv diktature. Došlo je do eskalacije nasilja, rascepa u snagama bezbednosti i sukoba vojske sa delovima Sekuritatee. General Vasil Milea je izvršio samoubistvo pošto je odbio naredbu Čaušeskua da izvede vojsku. Nikolae Čaušesku i njegova supruga Elena su 22. decembra ujutru pobegli iz Bukurešta. Uhapšeni su u Trgovištu. Preki vojni sud ih je osudio na smrt, streljani su na licu mesta.Među revolucionarima se ubrzo rasplamsala borba za njihovo nasleđe. Na površinu su isplivavali detalji o vlasti bračnog para Čaušesku, koji se u zemlji u kojoj su ljudi bukvalno gladovali okruživao velelepnim raskošima
Da li će klimatski dogovor Evropi omogućiti "zelenu tranziciju" i šta nas u 2020. očekuje po pitanju borbe protiv globalnog zagrevanja
Turska je obeležila stotu godinu od početka borbe protiv okupacije posle Prvog svetskog rata, nakon čega je Osmansko carstvo zamenila moderna republika, izgrađena na idejama njenog tvorca Ataturka. Njegovo nasleđe još uvek živi iako ga je upravo u 2019. godini do sada najozbiljnije uzdrmala politika aktuelnog predsednika Erdogana
