Na izborima 16. marta ubedljivu pobedu odnela je koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke sa osvojenih 158 mesta u parlamentu. Premijer nove vlade je Aleksandar Vučić, a za predsednika Skupštine izabrana je Maja Gojković. DSS, LDP i URS, doskorašnje parlamentarne stranke, nisu prošle cenzus i ostale su bez mandata.
Kratki vodič za predizbornu upotrebu istraživanja javnog mnjenja
"Posle raspada Jugoslavije neki narodi su definisali, organizovali i stabilizovali svoje države. Mi spadamo među one koji to nisu uradili. Srbija se pretvorila u zemlju koja uvozi pasulj i beli luk, a izvozi odlikovanja. Kafana ‘Šargan’ je šezdesetih godina bila ostrvo odbačenih na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija postala kafana ‘Šargan’. Kafana puna poniženih ljudi bez perspektive i nade. Jedino je onaj periferijski politički aktivista Mile, u međuvremenu, verovatno postao ministar, ako ne i nešto veće od toga"
SNS je svojom listom osvojio najviše (73) mandata, i formirao koalicionu Vladu sa SPS-om, URS-om i SDPS-om (strankom Rasima Ljajića koji je mandate dobio na listi Demokratske stranke). Za predsednika parlamenta izabran je Nebojša Stefanović, potpredsednik SNS-a. Premijer je Ivica Dačić.
Vlada Srbije uložila je ogroman trud da privoli ljude da glasaju, ali ovi bezemljaši, na vetrometini između države u raspadanju i države u nastajanju, nisu poslušali Beograd. Incidenti koji su se događali logična su posledica neminovnosti sažete u grubu ocenu: Kosovo je izgubljeno
Vučiću kao jedini prirodan partner za ono što je naumio, uz nemalu pomoć prijatelja sa Zapada, ostaje Đilasov DS koji je spreman da proguta svaku žabu i istovremeno sposoban da pređe cenzus. To što sada rade Đilasu samo je pokazna vežba koliko on mora biti mali partner u "velikoj koaliciji"
Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine i zamenik predsednika DS, o uticaju bivšeg, a sada počasnog predsednika stranke: ("Večernje novosti")
"Kako razvodniti pravdu"; VREME 1151
Od kako prošle nedelje dočekasmo ono "prekosutra ili nakosutra" našeg, sada bivšeg, predsednika Borisa Tadića, kada je obznanio svoju odluku da podnosi ostavku, koju je pokušao da prekrsti u "nije šija, nego skraćeni mandat", i da je treći put u trci za predsednika Srbije, kandidovanje za kandidata poslednjih je dana postalo najvažniji, a za mnoge i najunosniji posao u Srbiji
Javni govor, i kad je zaogrnut u svetosavlje, a najviše tada, sveden je na Kusturičine "miševe" i "Obrazove" delije, kao da ne postoji ostatak pristojne Srbije koja se, pred silom, nije usrala od straha, makar ta sila dolazila sa zapada ili sa severnih tribina fudbalskih stadiona
Možda je Vukajlovićka kriva, a možda i nije. Ne bih da se mešam. Ali nekako sam posumnjao u ceo predmet kad sam u novinama pročitao besmislicu, izdiktiranu u nekom od represivnih kabineta, da je Vukajlovićka "napustila zemlju krajem avgusta i čim se vratila (polovinom septembra) bila je uhapšena na vratima kuće na Dedinju". Kojim je to zakonom zabranjeno da se ode na odmor u prvoj polovini septembra
DS već ima istoriju žrtvovanja premijerskog mesta zarad "višeg cilja". Kao i 2007. godine, demokrate će i sada lakše prihvatiti premijera iz druge stranke ako njima ostane mesto predsednika države. Naprednjaci to ne mogu da kopiraju, jer ako izađu kao najjača stranka, oni jednostavno moraju da misle da su ovlašćeni na mesto premijera
Narodu je teško objasniti šta je vlada uradila u uslovima svetske ekonomske krize, jer narodu treba reći da bi živeo jedno trideset odsto gore nego što je živeo pre krize da nije rađeno to što jeste i da zaslugom vlade živi gore – tek desetak odsto. To zbilja nije platforma na kojoj se dobijaju izbori
Jedan broj mlađih birača u Crnoj Gori može da se pohvali činjenicom da ne pamte ni dan u svom životu, a da na vlasti nije bila Demokratska partija socijalista. Sudeći po prognozama, ni prevremeni izbori, zakazani za 29. mart ove godine, neće doneti ništa novo
DS je, sa listom Za evropsku Srbiju osvojio najviše (102) mandata, i formira koalicionu Vladu sa SPS i strankama manjina. Za predsednika parlamenta izabrana je Slavica Đukić- Dejanović, potpredsednica Socijalističke partije. Premijer je Miodrag Cvetković.
Činjenice govore da su najtvrđi promoteri tvrde kosovske politike u zbiru gubitnici ovih izbora. Radikali i DSS imali su, sabrano, na izborima iz januara 2007. čak 128 mandata, a sada su pali na 108. Dvadeset mandata izgubili su u jeku najtvrđih kosovskih zakletvi. Šta bi to trebalo da govori Dačiću i njegovima?
JANUAR 2007. Opet najviše mandata pripada SRS - 81. Za predsednika Skupštine najpre je nakratko izabran Tomislav Nikolić, a formiranjem nove skuštinske većine DS, DSS-NS, G 17+ šef parlamenta postaje Oliver Dulić. Koštunica je po drugi put premijer.
DECEMBAR 2003. Iako SRS ima većinu sa osvojena 82 mandata, Vladu formiraju DSS, SPO-NS i G17+ uz podršku SPS. Maršićanin je ponovo izabran za predsednika parlamenta. Premijer je Vojislav Koštunica.
DECEMBAR 2000. DOS je osvojio 176 mandata. Dragan Maršićanin je izabran za predsednika parlamenta, a Zoran Đinđić za premijera.
SEPTEMBAR 1997. Koalicija SPS-JUL-ND dobija 110 mandata, a većina obezbeđena obezbeđena uz podršku SRS koji je ušao u Vladu. Tomić je ponovo predsednik Skupštine, a Marjanović Vlade.
DECEMBAR 1993. Skupštinsku većinu od 128 poslanika čine SPS i Nova demokratija. Dragan Tomić postaje predsednik parlamenta, a Mirko Marjanović premijer.
DECEMBAR 1992. SPS ponovo osvaja najviše, 101 mesto u parlamentu, a većina je obezbeđena uz podršku SRS (koji nije ušao u Vladu). Predsednik Skupštine bio je Zoran Lilić, a predsednik Vlade Nikola Šainović.
DECEMBAR 1990. Prvi višestranački izbori za Skupštinu Srbije. Najviše poslanika, 194, osvojio je SPS. Za predsednika parlamenta izabran Slobodan Unković, za premijera Dragutin Zelenović. Raspodela mandata je jedino tada bila po većinskom sistemu, a na ostalim je po proporcionalnom.
U senci vanrednih parlamentarnih izbora 11. maja održaće se, pomalo neočekivano, redovni, lokalni i pokrajinski izbori. Uz uobičajene (ne)prirodne koalicije "u lokalu" sad se već nalaze i "prirodne", mada vanredne koalicije. Za stanovnike Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca – "statutarnih gradova", ukratko – pitanje gradonačelnika možda bude najzanimljivije: o njihovom izboru više ne odlučuju građani, nego će se o tome dogovoriti lokalne, pokrajinske i republičke pred i postizborne koalicije
Onaj koji je najviše zategao uže, Vojislav Koštunica, srpski premijer, izbore ne pominje, barem do utorka uveče kada ovaj tekst nastaje, što mu je jedan od pametnijih poteza u poslednje vreme, jer se jasno vidi da on i njegova stranka nemaju čemu dobrom od izbora da se nadaju
