Rešenje statusa Kosova pitanje je bezbednosti, stabilnosti i perspektive celog Balkana, pre svega zato što Albanci u manjem ili većem broju žive u gotovo svim zemljama na poluostrvu. Takozvano albansko pitanje ovde je, u različitim oblicima, prisutno oduvek
Ovde se Mladić, i kod dobrog dela onih koji na taj slučaj ne gledaju blagonaklono, tretira kao tehničko, političko pitanje, kao trampa čoveka za kantu masti... Što više vremena prolazi sve se manje govori o zločinu i kazni, a sve više o kazni i nagradi
"Bat i odzvon"; "Vreme" br. 822
"My Name is Montgomery"; "Vreme" br. 822
Na upit "zimnica" internet pretraživač Gugl ima 78.200 odgovora u kategoriji "srpske strane", a na svetskoj mreži dva puta više – čak 162.000 stranica u sebi sadrži ovu reč. Ako se izuzmu dva toponima, reka Zimnica u Poljskoj i naseljeno mesto istog imena u istočnoj Bugarskoj, na svim ostalim stranama reč je o rezervi hrane za duge, mračne i hladne dane: kako se šta sprema, odnosno gde se i po kojoj ceni može nabaviti, od Kotora do Vladivostoka
Ko će biti predsednik najveće južnoameričke zemlje – još nije odlučeno
Većina političkih subjekata izašla je na protekle izbore bez ikakvih izbornih platformi i programa. Ili se uglavnom ostajalo na deklarativnom suočavanju sa brojnim društvenim izazovima, bez jasne vizije o tome kako nagomilane socijalne i ekonomske probleme uopšte rešiti. Međutim, pokazalo se da ti programi građanima nisu bili presudni, jer su najmanje glasali prema ponuđenim sadržajima
Masovno poznavanje iranske kulture u našoj zemlji danas može ilustrovati banalni vic o plavuši koja pita "da li se pravilno kaže Irak ili Iran". Ova banalnost, nažalost, nije daleko od istine, za veliki broj ljudi sve što je istočno od Istanbula potpada pod pojam "Arapi", najčešće u pejorativnom kontekstu. Nažalost
Kako sam postao doušnik koga niti ko plaća niti zarezuje a koji će svoje volonterstvo platiti još kojim slomljenim retrovizorom
da niko ne vidi da nisam odrastao." Predrag Marković, predsednik Skupštine Srbije, u obraćanju deci ("B92")
Materijalna šteta od svih prijavljenih krivičnih dela u Srbiji od 2000. do 2005. iznosila je 86 milijardi dinara (1,3 milijarde evra)
Kako je naš Državotvorni Mislilac na dežurstvu detektovao "opasne zmijarnike" i "legla podrivačkog mentaliteta"
Kamate na kredite su prevelike, a uslovi za njihovo dobijanje i dalje su nepovoljni. Eurolift posle loših iskustava sa kreditima devedesetih godina, nije uzimao kredite sve do prošle godine
Gledajući godinu unazad, doista je neobično da je srednji kurs evra 4. oktobra 2005. godine bio 84,7 dinara, a 12 meseci kasnije samo 80,07 dinara, to jest neobično je da je cena evra u tom razdoblju pala za 5,8 odsto, dok su za isto vreme dinarske maloprodajne cene porasle za oko 11,6 odsto
Ove jeseni Srbija i Hrvatska obeležavaju prvu deceniju diplomatskih odnosa koji se već nekoliko godina kreću stabilnom, uzlaznom linijom, i pored otvorenih pitanja. Privredne i kulturne veze, preostala otvorena pitanja u odnosima između dve zemlje i vizija odnosa Hrvatske i Srbije u narednom periodu bile su glavne teme treće ovogodišnje tribine koju je nedeljnik "Vreme" organizovao u saradnji sa Evropskim pokretom u Srbiji i Fondacijom "Fridrih Ebert". Javni dijalog odigrao se 4. oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a u njemu su učestvovali Tonči Staničić, ambasador Republike Hrvatske u Srbiji, Milan Simurdić, bivši ambasador Srbije i Crne Gore u Hrvatskoj, Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, Zoran Milanović, predsednik odbora za međunarodne odnose Socijaldemokratske partije, i Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji. Moderatorka javne rasprave bila je novinarka nedeljnika "Vreme" Duška Anastasijević
Osuđenici iz Sremske Mitrovice su se vlastima, osim preko svojih advokata, obratili još jednim dopisom Skupštini, predsjedniku Srbije i Ministarstvu pravde u kom objašnjavaju što od njih traže, nakon što su Im čestitali "samostalnu, nezavisnu i suverenu Republiku Srbiju" i poželeli da zajedno "u svemu budemo prvi i originalni"
Rastući talas ubistava i učestale zaplene narkotika pokazuju da organizovani zločin, kao ni priroda, ne podnosi prazninu. Tri i po godine posle akcije Sablja, tada načinjena praznina nužno se polako popunjava, uz prateća trvenja, sukobe oko monopola i konkurencije. Osim toga, i dalje se vuku razne ostavinske rasprave, preventivne akcije i uklanjanja tragova
