Intervju – Episkop jegarski Porfirije

Što vam se šapne na uho, propovedajte sa krovova

"Moram da kažem da postojanje Duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci nije bilo nepoznato, kako crkvenoj tako i široj društvenoj javnosti. Neretko, govorilo se o brojnim mladim ljudima koji su imali problem sa drogama a, prošavši kroz ovaj centar, izlečili se. Takođe, nije bilo tajna da se tamo, pored ostalog, kao metod lečenja primenjuju batine. Niko, međutim, nije mogao ni zamisliti do kojih razmera brutalnosti to ide. Na primer, lično sam bio u prilici da od nekih mladića koji su napustili centar pre isteka 'terapije' čujem kroz kakve su torture prolazili. Ali, budući da je reč o narkomanima, mislio sam da izmišljaju, odnosno da u najmanju ruku preuveličavaju. Posle objavljivanja snimka stravične 'fizioterapije' koji sam video na televiziji, bio sam ne iznenađen, već najdublje užasnut"

Crna reka – Zdravstvena inspekcija

Sve po pravilu, ali

U kampu nijedna prostorija nije opremljena na način koji bi ukazivao na to da se u njoj pruža bilo kakva vrsta medicinske pomoći, nismo našli nikakve medicinske aparate, niti smo se sreli sa nekim ko medicinsku pomoć pruža, odnosno ko se predstavlja kao lekar

Svedočenja iz Crne Reke

Sa ocem na batinanje

Pošto je "Vreme" prethodne sedmice objavilo video-snimak premlaćivanja štićenika Duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci, javilo se mnogo onih koji su imali slična iskustva. Neki su u Crnoj Reci prestali da se drogiraju, neki su i dalje zavisnici, a neki su zavisnost od heroina zamenili zavisnošću od alkohola ili tableta. Neki su u Crnoj Reci boravili kraće, neki duže; neki su batine samo gledali, a neki ih osetili na svojoj koži; neki su se odande vratili sa svim zubima a neki nisu bili te sreće. Iako se delovi njihovih priča razlikuju, svi sagovornici "Vremena" jasno se sećaju sveštenika koji ima "tešku ruku", loše hrane, logoraške atmosfere, oružja i mnogo sličnih stvari

Rak

Kriza zatvara savetovalište

Igralište

VIP

O jednom požaru

Osamdeset sekundi kasnije

Delta Agrar

Regionalni lider

Kao članica Delta M grupe, kompanija Delta Agrar d.o.o. je prisutna u agrobiznisu još od 1993. godine i danas predstavlja jednog od lidera u svim aspektima agrarnih delatnosti. Kroz intenzivnu implementaciju svetskih tehnologija u agraru, usavršavanje kadrova kao i kontinuirano unapređivanje znanja, Delta Agrar je danas jedan od najvećih i najkompleksnijih agrosistema u regionu sa realnom ambicijom da postane visokokonkurentan i na stranom tržištu. Sedište kompanije je na Novom Beogradu i u ovom momentu ona zapošljava oko 1800 radnika. Delta Agrar se bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, agrotrgovinom i distribucijom, maloprodajom i proizvodnjom hrane

Izvoz u Rusku Federaciju

Velika šansa za srpsku poljoprivredu

"U našem voćnjaku smo dobili sertifikat 'global gep' za proizvodnju jabuka, sa tim sertifikatom i prema tom standardu imamo prolaz ne samo za rusko nego i za evropsko tržište", kaže Slobodan Košutić, kategori menadžer za voće i povrće Delta Agrara

Visoka tehnologija i praksa

Srbija, zemlja jabuka

Kompanija Delta Agrar je na svom imanju Podunavlje u Čelarevu realizovala projekat koji je osmišljen da iz korena promeni tehnologiju i način proizvodnje jabuke u Srbiji i sa nekim tehnološkim elementima može se svrstati u grupu najmodernijih voćnjaka u svetu. Delta Agrar je u Čelarevu podigao najsavremeniji zasad jabuka koji se prostire na 100 hektara. Voćnjak je organizovan po tehnologiji koja se primenjuje u području Južnog Tirola, najvećeg proizvođača jabuka na svetu, a uključuje navodnjavanje kap po kap, zaštitu od mraza i grada, kao i korišćenje najkvalitetnijeg sadnog materijala šest sorti jabuka najtraženijih na svetskom tržištu. U 2009. godini Delta Agrar očekuje prinos od 2000 tona jabuka, s tim što će puni rod voćnjak dostići tek 2011. godine, kada se očekuje i do 70 tona roda po hektaru

Farmacija

Prvi izvoz lekova u SAD

Valjevo

Festival osuđeničkog stvaralaštva

Portreti u vladi

Kačenja i skidanja

Izjava nedelje

»Voleo bih da se posvetim poslovima koje izgleda nikada neću uspeti da završim, pre svega mojoj porodici, selu, knjigama, ali sve to ostavljam zbog politike. Zato što mislim da Srbija može da napreduje.«

Tomislav Nikolić, lider Srpske napredne stranke ("Pravda")

Vreme uspeha

Biznis

U prvom kvartalu ove godine direktne strane investicije u Srbiju iznosile su 625 miliona evra, a Vlada očekuje da će do kraja 2009. dostići 1,5 milijardi evra

Veran Matić, glavni urednik i direktor B92

Komercijalna subverzija

Činjenica da se na B92 danas emituju emisije kao što je "Insajder" je subverzija zato što je takvoj emisiji mesto na javnom servisu, a ne na komercijalnoj televiziji. To što je B92 mnogo više javni servis nego onaj ko bi to trebalo da bude, najveća je medijska subverzija u Srbiji danas

Kavijar Chez Brigitte

Rak i vera

Bog je tu negde

Za lečenje raka recept ne postoji i ne može se sastojati u broju sveća koje treba zapaliti

Prag

Zaokret ka Kini

Sindikati, Nemačka

Suodlučivanje

Nemački sindikati sklapaju tarifne ugovore za pojedine oblasti, učestvuju u izboru članova upravnih odbora većih preduzeća, a u slučaju zaoštravanja socijalne borbe odlučuju o stupanju u štrajk

Sindikati, Francuska

Duga tradicija štrajkova

Godišnja članarina u francuskim sindikatima u koje je učlanjeno svega osam odsto zaposlenih kreće se oko 100 evra, što godišnje donosi oko 190 miliona evra. To je zanemarujuće u odnosu na Nemačku sa 29 odsto sindikalnih članarina, koje kase sindikata pune sa 1,3 milijarde evra

Istorijski zapisi – Pregovori Tita i Forda

Do viđenja u Vašingtonu, budite dobri u Limi

Predsednički i još šest drugih aviona za raznovrsnu logističku podršku, a teme liče na današnje

Američki potpredsednik u poseti Srbiji

Resetovanje odnosa

Bolje manje, a bolje: ima li Danajskog dara u Bajdenovom reset dugmetu

Promašen govor

"Fudbalska valjaonica iz Sevojna"; VREME 958

Hrana i emocije

"Krofne"; VREME 958

Porodica u tranziciji i krizi

Generacijsko skrovište

Mada broj razvoda ne raste, ne raste ni broj venčanih, a zastarele proširene porodice postale su još i poželjan vid preživljavanja

Vek i po od rođenja Natalije Obrenović

Progon i krvavi neredi

Sećanje na prvu novovekovnu srpsku kraljicu nećemo osvežiti pričom o njenom životu na srpskom dvoru i o već dobro poznatom razvodu (1888) sa kraljem Milanom. Naša pažnja će biti usmerena na događaj koji se zbio tri godine kasnije, u ponedeljak 6. maja 1891, koji je tadašnja opoziciona štampa nazvala "Krvavi neredi pri proganjanju Kraljice"

Dve decenije od prve nezavisne televizije u Srbiji

Obračun kod OK kanala

Ovih dana navršava se dvadeset godina od osnivanja OK kanala, po mnogim mišljenjima prve nezavisne televizije Jugoslaviji, koja je za samo 28 dana uzburkala javnost i uznemirila duhove na tadašnjoj političkoj i medijskoj sceni. Dve decenije nakon tih uzbudljivih majskih dana, o nastanku i nestanku OK kanala za "Vreme" piše Radoman Kanjevac, glavni i odgovorni urednik te televizije