Telegraf, 150 godina
»Šta je učinio Bog«
Efikasan i jednostavan, telegraf je bio dovoljno isplativ da kompanije uđu u trku u premrežavanju sveta žicama – sa njim, pre tačno 150 godina, nastaje prva globalna komunikaciona infrastruktura
Izjava nedelje
»Za samo deset dana javilo nam se čak 15 pacijenata koji su pali sa trešnje. Ovo ranije nismo imali. Da li su tome doprineli kiša, klizavost ili možda skuplje trešnje, ne znam.«
Dr Aleksandar Ćurčić, šef hitne službe ortopedske bolnice "Banjica", apeluje na građane da se ne penju na trešnje. ("Press")
Pare su u igri
"Tri ne – znanje, jezik i podsticaj"; VREME 1067
Srbija i Rusija
Politika, diplomatija i uporedna analiza
Po kvalitetu života, Srbija se nalazi na 84. mestu, a Rusija na 105. među državama sveta. Po ekonomskim slobodama Srbija zauzima 101. poziciju, a Rusija 143; po vladavini demokratije Srbija je na osrednjem 65. mestu, a Rusija na ne baš uverljivom 107; po indeksu korupcije Srbija je na prosečnom 78, a Ruska Federacija na znatno slabijem 154. mestu od 178 zemalja sveta. Ko tu, zapravo, ima "složenu i eksplozivnu društveno-političku situaciju"
Inženjeri na razmeđi
Majstori, majstori
Da li zbog megalomanskih planova da Jugoslavija/Srbija bude industrijska sila, da li zbog stavljanja nacionalnog ispred funkcionalnog, da li zbog oba, tek već dve decenije "inženjer" se više ne izgovara sa velikim "I"
Tribina – »Čekajući kapitalizam – Uloga krupnog kapitala u demokratizaciji srpskog društva«
Tri mita i druge zablude
Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su tribinu na kojoj su učestvovali biznismeni Milan Beko i Branislav Grujić (predsednik kluba "Privrednik") i Miša Brkić, urednik "Novog magazina". Objavljujemo izvode iz razgovora koji je uzburkao javnost
Restitucija, još jednom
Vaga za pravdu
Podaci kažu da je najveći deo otete imovine zemljište (97 odsto), što vraćanje u naturi još i čini realnim, ali da će veći problem nastati kod procene ostale imovine
Vojno-policijska motorizacija
Hameri po drugi put u Srbiji
Krajem sledeće godine Vojska Srbije trebala bi da postane jača za dvadeset novih hamera. Do sada – bar kada je o državi reč – ovim vozilima su nekad raspolagale "Crvene beretke"; a danas se ona nalaze u sastavu Protivterorističke jedinice MUP-a Srbije
Lisica i ždral
Sumrak totema
Au, Srbijo, ako i "1389" budeš zabranila, prežalila si ne samo savremeno i buduće Kosovo nego da su ti već i kosovski junaci (premda mora da je bilo i kukavica, polazim od sebe) dodijali
Nuspojave
Sisački letopis
U ratovima koje će naša generacija dočekati, jedino partizana nije bilo. Svi ostali su bili na broju
Intervju – Slobodan Unkovski, reditelj
Lament nad Srbijom
"Mislio sam da je interesantno da vidimo šta je ostalo od istorije, šta je sada ispod tribine prvomajske ili neke druge parade, sleta, ispod tribine koja je gledala na prošlost ovog grada ili ove zemlje. Šta je ostalo posle smrti istorije, države, smisla i etike, poštenja i časti, ko živi tamo, koje su to klase kojim se Biljana Srbljanović bavi u ovom tekstu"
Region i estrada
Radosti i mračne tajne
Kao što je poslednji pokušaj da se rat spreči došao preko estrade, prve naznake pomirenja došle su sa iste strane
Post-YU kulturna scena
Snaga neformalne integracije
Dvadeset godina otkad se Jugoslavija i formalno počela raspadati, zajednička kulturna scena življa je i zajedničkija, bar po nekim procenama, nego u vreme postojanja zajedničke države. Vredi to, u različitim razmerama, i za književnost i za pozorište i za film i za medije
Lični stav – Dvadeset godina od raspada Jugoslavije (III)
Koloplet sličnosti i različitosti
Ono što je zajedničko svima nama, u državama nastalim raspadom SFRJ, jeste da svi zajedno moramo da promenimo diskurs. Da zločine i zločince prestanemo da delimo na naše i njihove i da ih upoređujemo jer je to put kojim smo jednom već išli i koji nas je i odveo u ponor
Iz ličnog ugla – Dvadeset godina od raspada Jugoslavije (II)
Kako su propali socijalizam i država
Rat je bio potreban onima koji su tvrdili da su se jugoslavenski narodi "oduvijek mrzili" i da "nikada nisu mogli živjeti zajedno". Da bi se to postiglo, trebalo je iz kolektivnog i privatnog sjećanja izbrisati epizode mira i suradnje. Zabranjeno je bilo prisjetiti se istine. Prisjećanje na mir je postala subverzivna akcija, jedna vrsta provokacije. To se počinje mijenjati tek nakon 2000, i to samo djelomično
Ekonomija bivše Jugoslavije
Pet polja saradnje
U kojim sektorima se može očekivati ekspanzivniji napredak privrednih odnosa bivših jugoslovenskih zemalja
Dvadeset godina od raspada Jugoslavije (I)
Šta je to Jugosfera
Razmislite o sledećem: Srbija, Hrvatska itd. jedva da se po stanovništvu mogu meriti sa nekom kineskom opštinom, a Crna Gora ima stanovnika koliko jedan kineski stambeni blok. Gledano iz svetske perspektive u kojoj je Evropa grad, preostaju vam samo dve opcije: možete da se okupite i iskoristite prirodne komparativne prednosti kao što su zajednička kultura, istorija, jezici (više-manje), tržište itd., ili da sa svojom sve starijom populacijom nastavite da venete, kao umiruće predgrađe iz koga beži svako sa trunkom mozga i talenta
Zdravstvo
Spasiti Galeniku
Knjige – U tuđem veku
Vaš vek, moja briga
Ćosić koji nam se prikazuje u ovoj knjizi neće osvojiti nove čitaoce, niti će izgubiti stare, jer ni na koji način ne iskače iz zone predviđenog i predvidivog
Pozorište
Kao da je smrt dovoljna
Biljana Srbljanović: "Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)"
Reditelj: Slobodan Unkovski
Jugoslovensko dramsko pozorište
Film koji je uzburkao strasti
Pravo na smrt
Ako je suditi po komentarima, lako se može steći utisak da je Teri Pračet iskoristio životnu dramu jednog čoveka i od njegove odluke da umre snimio rijaliti šou, kao šamar Velikoj Britaniji koja još uvek odbija da legalizuje eutanaziju, pomoć pri izvršenju samoubistva. Međutim, stvari ne stoje baš tako
Međunarodna Dunavska konferencija
Vizionarska misija
Navigator
Parlament 2.0
Dužnička kriza u Grčkoj
Spartanski uslovi za atinske rasipnike
Svakog dana u šest po podne "Ogorčeni Grci" nalaze se na centralnim gradskim trgovima. Uz povike beznađa, ali i nade, zajedno sa parolama kao što su "Hoćemo stvarnu demokratiju" i "Prevaziđimo partije", definisani su i neki ključni pojmovi za krizom pogođeno grčko društvo, kao što su "pravo na istinu" "ogorčenost", "solidarnost", "kolegijalnost", "promena", "borba"