Reagovanja

O naučnoj kritici i ideološkom kukumavčenju

Pozivate na pluralizam, a želite totalitarizam", "Vreme" 1115; "Kako se branio pluralizam", "Vreme" 1114; "Ko je rekao ´zabraniti´", "Vreme" 1113

Postanak čoveka

Praroditeljska greška

Kako je došlo do kopije koja je promenila svet? Genetičari su na tragu otkrića koje poslednjih nedelja izaziva neizmerno uzbuđenje – o dupliranom genu koji je, greškom, od životinje napravio čoveka

Intervju – Dr Günter Geyer, generalni direktor Vienna Insurance Group, Beč

Razvoj društva je obaveza

"Verujemo da ekonomski učinak nije održiv ako etički standardi nisu na visokom nivou. Da bismo obeležili Evropsku godinu volontiranja – 2011, pokrenuli smo program ‘Social Active Day’ u devet zemalja", kaže sagovornik "Vremena"

Intervju – Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke

Neuspeh se ne da opravdati

Ako saberete glasove koje su dobile stranke desno od centra, možete da vidite da tamo ima ogroman broj glasača koji su uvek za tu opciju. Samo što su ih u ovom momentu neki drugi razlozi doveli u situaciju da ne glasaju za SRS

TV manijak

Dnevnik uvreda

Umetnost – Retrospektiva Gerharda Rihtera

Slikar u doba fotografije

Nedavno završena velika retrospektivna izložba u Berlinu i otvaranje iste postavke početkom juna u Parizu još jednom skreću pažnju na delo Gerharda Rihtera, jednog od najvećih umetnika današnjice, slikara koga mnogi smatraju Pikasom XXI veka

Reportaža – Tri majska dana u Temišvaru

Sporo se smrkava, sporije sviće

Rečima Klaudija Magrisa, Temišvar je lep i nije lišen melanholije. Izjutra, dok se prvi put šetam po gradu, ta se melanholija skoro može opipati. Ima tu neke istočnjačke patine, patine patnje, koju ne može poništiti ni stotinu neonskih reklama Mekdonaldsa. Fasade su oronule, tramvaji škripavi, lica siva i zabrinuta

Premijere – »Zoran Đinđić«

Rafal preko »četvrtog zida«

Predstava Olivera Frljića je rizično i hrabro suočavanje sa možda najjačim kompleksom savremenog srpskog društva

Moj muški život

Brak – svojta

Tragom vesti

Takoreći posao veka

Ustupanjem zemljišta za izgradnju "najveće solarne elektrane na svetu", koja bi trebalo da bude izgrađena "negde na jugu Srbije", ako je računica ispravna, od poreza na dobit država će ostvarivati prihod od čak 10.000 evra po hektaru pašnjaka na kojima decenijama nema stoke, već zvrje prazni. Još samo kada bi se to zaista i ostvarilo

Drugi izborni krug u Vojvodini

Pokrajina je drugačija

Činjenica je da sada i postojeća "mala autonomija" Vojvodine dobija na značaju za demokratske i proevropske snage Srbije

Moguć rasplet u DS-u

Jovan Bez Zemlje i žuti baroni

Verovatniji je scenario po kojem DS želi da spasi Borisa Tadića, nego onaj po kojem bi da ga se reši kako bi se otvorio prostor za drugačiju vrstu vođstva u stranci. I tu se pre svega misli na dva Dragana, Đilasa i Šutanovca, mnogo manje na Pajtića

Šta čeka Srbiju – Postizborni pregovori

Iz pobede u poraz i natrag

Pre nego što je Republička izborna komisija stigla da prebroji glasove, priča iz izborne noći o tome da je jedan (bivši predsednik Boris Tadić) kažnjen za sve promenila se u spekulaciju da će, na ovaj ili onaj način, svi biti na vlasti – osim Koštunice i Đorđa Vukadinovića, za sada

Epilog drugog kruga

Noć posle koje više ništa nije isto

Dan pred izbornu tišinu, stizale su one agencijske procene od 8 do 16 odsto Tadićeve prednosti ispred Nikolića. Tome treba pridodati i dvonedeljni trijumfalizam demokrata i marketinško-medijskih magova. Oni su na krilima već dogovorene vlade između starih koalicionih partnera i podrške koja je pljuštala Tadiću sa svih strana, od oca Novaka Đokovića, Bajage i Zdravka Čolića do Dragana Markovića Palme, Krkobabića i Dačića, s akcentom na ovom poslednjem – unapred proglasili Tadićevu pobedu. Onda su tu formulu samo poduprli tvrdnjom da se Nikolić "ulupao izmišljotinom o krađi glasova" i "unošenjem straha i nestabilnosti" među građane Srbije, a posebno podrškom koju mu je pružio Koštunica. Naknadna pamet sad bi rekla, sve same pogrešne procene

Biznis

EFT-u najviši kreditni rejting

Navigator

Kako je glasao čiča Gliša

Dan raznolikosti

Naslednici ptice Dodo

Reportaža – Prvi put u Podgorici, na Sajmu knjiga

Pejzaži, mirisi i vazduh

U političkom životu i u glavnoj medijskoj struji možda se i forsiraju takozvana identitetska pitanja, ali su obični ljudi u tom smislu uglavnom relaksirani. Listom se od srca smeju novim slovima crnogorskog jezika (čitaj: meko š). To, međutim, ne znači da crnogorski jezik nema svoje specifičnosti. Beležim samo dve. Lokalni tabletomani imaju zgodan izraz za Diazepam; zovu ga Kameron, zbog glumice što se preziva Diaz

Intervju – Muharem Serbezovski, pevač, pisac, prevodilac

Nama je veselje razlog da se isplačemo

"Na neki način, ja sam ciganski Dositej Obradović. Pevam na ovom našem jeziku da ga moji Cigani nauče, a prevodim na ciganski, Kuran, Bibliju, Dostojevskog, Tolstoja... Markesa sam, na primer, počeo da prevodim jer me to što piše asocira na Cigane. Melkijades iz Sto godina samoće je Ciganin. Pa ti cirkusi, to kako oni šetaju po varošima i kako ljudi zahvaljujući njima jače doživljavaju i sjaj i bedu, to je ono što mene privlači Markesu’"

Suđenje Ratku Mladiću

Ubrzani marš do istine

"Sažeta optužnica" Mladića tereti za četiri udružena zločinačka poduhvata počinjena u Bosni i Hercegovini: etničko čišćenje s ciljem nasilnog i trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata s velikih delova teritorija BiH 1992. godine, koje je u nekoliko opština doseglo razmere genocida, artiljerijski i snajperski teror nad civilnim stanovništvom Sarajeva, uzimanje osoblja UN-a za taoce u maju i junu 1995. godine, kao i genocid u Srebrenici u julu iste godine

Obama i istopolni brakovi

Odgovor na poslednje veliko pitanje

Na početku izborne kampanje predsednik SAD Barak Obama založio se za legalizaciju istopolnih brakova, izazvao buru oduševljenja u liberalnim krugovima, mlako negodovanje konzervativaca i pobrao političke poene. Zakon o legalizaciji istopolnih brakova, međutim, i dalje ostaje u nadležnosti saveznih država

Evropa – Svađa zbog štednje

Merkoland ili propast

Dok protivnicima dominacije nemačke politike štednje Fransoa Oland uliva nadu, a razvoj političke situacije u Grčkoj, koja se nalazi na korak od ispadanja iz evrozone i u kojoj pobedonosna levica prkosi briselskoj tehnokratiji, bezmalo svima uteruje strah u kosti, budućnost Evrope opet zavisi od dogovora između Berlina i Pariza

Portret savremenika – Miroslav Bogićević

Čovek za klupsku igru

Iako ima trinaest uspešnih kompanija, iako je jedan od najuspešnijih i najbogatijih srpskih poslovnih ljudi, uprkos tome što su ga privredni novinari proglasili za "privrednika decenije", Šapčanin Miroslav Bogićević se retko pojavljuje u medijima. Ipak, pažnju najšire javnosti je privukao početkom 2012, i to tek kada se upustio u – fudbal

Lični stav – Sandžak i izborni rezultati

Slom trećeg čoveka

Sa svoje dve televizije, dva časopisa, brojnim džamijama u kojima su svakodnevno mogli da se čuju politički govori, uz podršku reis-ul-uleme, ali pre svega u senci verske funkcije, Zukorlić je poslednje tri godine vodio svoj sopstveni džihad protiv Srbije. Međutim, trideset šest odborničkih mesta koja je, uglavnom, pokupio u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, mogu se smatrati debaklom i porazom kakav nije mogao da planira ni u najgorim snovima

Izbori u Srbiji i međunarodna situacija, koja se intenzivira

Kreće se lađa francuska sa pristaništa solunska

Pre i za vreme drugih srpskih opštih izbora posle 1990, u Evropi je padala vlada za vladom, rasle su socijalne napetosti, a politički procesi su menjali kurs kao igla na seizmografu. Po pravilu "što južnije to tužnije", u Srbiji potencijal za napetosti mogao bi biti veći, ali je i teži odgovor na pitanje: "Šta posle?" To je možda odredilo i ponašanje birača

Zoom

Dve mačke u izbornom džaku – Drugi krug predsedničkih izbora u Srbiji važniji je iz drugih razloga, a ne zbog dileme da li će pobediti Tadić ili Nikolić

Čovek koji za tužilaštvo tvrdi da su lažovi drugim rečima kaže da priznaje samo sud svoje partije i teško je verovati, posle energije i retorike uložene u osporavanje prethodnog izbornog kruga, da će on priznati rezultat koji mu ne odgovara. To plaši narod

Inicijative

Malo mesta za nauku

Neophodnost postojanja zasebnog ministarstva nauke, inicijativa o kojoj se govori još od marta prošle godine, sada je dobila podršku Srpske akademije nauka i umetnosti