Knjige – Slobodan Bubnjević, Strah od promaje
Mala balkanska strahologija
Književna radionica Rašić, Beograd 2013.
Knjige
Prljav jezik i zabranjene strasti
Romaneskni prvenac bivše porno zvezde Saše Grej je priča o seksualnosti, preciznije, ženskoj seksualnosti, još preciznije, o ženskoj seksualnosti u eri postfeminizma, interneta, pornografskih sajtova i BDSM klubova
Intervju – Anja Suša, rediteljka i koselektorka Bitefa
Bitefovske tendencije
"Bitef nema obavezu da selektira predstave koje su ovde ocenjene kao najbolje, već predstave za koje smatramo da bi bile zanimljive u širem međunarodnom kontekstu. Pa otud i Galeb, i obe predstave o Zoranu Đinđiću, a otud i odluka da ne uvrstimo neke predstave koje se mogu smatrati uspešnim i dobrim u kontekstu redovnog repertoara, ali nisu dovoljno zanimljive za festival kao što je Bitef. Nas zanimaju ekstremni teatarski poduhvati s naših prostora, i to baš oni o kojima se pričalo, koji su uzburkali javnost"
Rebeka Vest o Atentatu i početku Prvog svetskog rata
Sarajevo, 1914.
Suđenje atentatorima je počelo dvanaestog oktobra. Tipično je za ludilo našeg modernog sveta da je Austrija deset nedelja pre toga objavila rat Srbiji zbog njene odgovornosti za atentat, mada su u to vreme trajala tek prva saslušanja koja bi sudiji omogućila da zaključi da li je takva odgovornost postojala ili ne
Istorija – Nove knjige o početku Prvog svetskog rata
Mesečarenje i druge katastrofe
Nekoliko meseci uoči početka 2014. godine, tokom koje će se obeležiti stota godišnjica Sarajevskog atentata (28. jun), odnosno početka Prvog svetskog rata (28. jul), svet se već uveliko osvrće na ovaj veliki jubilej. Na engleskom govornom području objavljeno je nekoliko novih istorijskih knjiga koje tematizuju vreme uoči Velikog rata i sam njegov početak. Iako nijedna od njih još nije prevedena, o njima se polemiše i ovde, naročito o Mesečarima Kristofera Klarka. Ima u tim polemikama mnogo ignorancije i preterivanja, ali se kroz njih ipak otvaraju važna pitanja, od krivice i odgovornosti za početak rata do uticaja istorijskih interpretacija na tekuća politička zbivanja
Fridrih Ebert radionica
Elite iz haosa
Iz tranzicionog iskustva drugih zemalja može se zaključiti da boljke srpske privrede nipošto nisu jedinstvene. Ipak, razlozi njihove dugotrajnosti mogli bi se naći u jedinstvenom spoju srpske političke i ekonomske elite
Privatizacija u sportu
Kako sponzorisati rupu bez dna
Prvi potpredsednik Vlade pomenuo je da Zvezda i Partizan moraju da budu privatizovani ako žele da opstanu. Svi su potvrdno klimnuli glavom i nastavili da rade isto što i do sada
Domaći biznis i arapski mentalitet
Srbija do Abu Dabija
Srpski mediji i političari predvođeni Aleksandrom Vučićem postali su preko noći vrsni poznavaoci arapskog mentaliteta, sa tvrdnjom da je deo tog mentaliteta lično poverenje pri investiranju novca. Reklo bi se da je to nova činjenica o navikama u arapskom svetu, naročito poslovnom. Arapi jesu gostoljubivi, vole da se druže, pozivaju u kuću, reč brat ili prijatelj izgovara se gotovo odmah, ali kada dođe do pregovora o poslu, važe drugačija pravila
Zoom
Toaletna politika: Direktor policije u klozetu, Srbija u govnima. Besni rat unutar policijskih frakcija. Vlast ćuti, a opozicija traga za platformom delovanja kao da ne vidi koliko ovaj slučaj smrdi
Ako bilo šta može da sruši u narodu rašireno uverenje da ova vlast vodi reformsku politiku, onda je to aktuelno prepucavanje prvih pendreka Srbije koji su isukani kao sablje u nekom jeftinom dramoletu i neće biti vraćeni u kanije dok nekog ne poseku
Izložba
S onu stranu
U beogradskom Domu omladine u toku je izložba posvećena jednom od naših najvećih karikaturista – Pjer Križanić, istoričar jednog vremena. Njegove karikature su i danas politički provokativne, umetnički ubedljive, psihološki precizne
Evropsko prvenstvo u košarci
Euforija i oscilacije
Reprezentacija Srbije može da odigra veliku utakmicu kao protiv Litvanije i pobedi, ali isto tako može i da katastrofalno izgubi kao protiv Makedonije. Ipak, plasman u četvrtfinale sada nam deluje mnogo izvesnije nego na početku šampionata
Arheologija – Srbija, jedna od kolevki metalurgije
Tragom prastarog nasleđa
Najstariji evropski rudnici bakra, sedam hiljada godina stari, jesu Rudna Glava kod Majdanpeka i Ai Bunar u Bugarskoj. Početkom septembra, na vinčanskom lokalitetu Pločnik u blizini Prokuplja, izvršen je zanimljiv eksperiment. Dvadesetak učesnika iz više zemalja pokušalo je da topi rudu i napravi predmete od bakra, na način kako se to činilo u praistoriji
Pravosuđe u Srbiji
Vreme bez promene, uglavnom loše
Ministar pravde bi morao znati ustavnu odredbu da poslanik koji iznese svoje, kakvo god bilo, mišljenje i stav za skupštinskom govornicom za to ne može odgovarati, taman tu bilo i govora mržnje ili bilo čega sličnog
Geopolitika kulture
Gem, set i Srebrenica
Da bi neko bio dobar, mora postojati neko ko je zao. Zato je ubrzo posle smrti komunizma "gvozdenu zavesu ideologije" zamenila "plišana zavesa kulture" – prvo na Balkanu i u Podsaharskoj Africi, gde je istorija odlučno pokazala da ne samo da nije mrtva već da ni ne namerava da umre, a zatim u Njujorku 11. septembra 2001. godine, posle čega je teški kulturalni pliš dodatno ojačan sofisticiranim bezbednosnim i kulturrasističkim armaturama. Tretman Novaka Đokovića u zapadnim medijima, koji podseća na onaj koji je imao Ivan Lendl za vreme trajanja Hladnog rata, to samo potvrđuje
Intervju – Vuk Drašković
Vučić je kao apostol Pavle
"Ja sam i sâm sredinom devedesetih godina doživeo transformaciju. Pre formiranja višestranačja i na samom početku devedesetih, izgovarao sam neke neodmerene i prejake reči"
Nuspojave
Otuđimo »neotuđiva« prava!
Iz ovog sve opasnijeg ludila veštačkog forsiranja svakakvih "dvojezičnosti" tamo gde naprosto nema dva jezika ne možemo se iskrasti na prstima, niti se "nagoditi" s njim: ne, to mora da se iz osnova redefiniše uz kontrolno učešće razuma
XXIII Ekonomski forum u Krinici, Poljska
Zapadni Balkan u predizbornom rascepu
Ekonomski forum u Krinici-Zdroj u Poljskoj (na slici), 23. po redu, značajan je događaj za Centralnu i Istočnu Evropu: "Istočni Davos", tepaju mu. Ideja je da se kroz debatu ostvari povoljna klima za razvoj političke i ekonomske saradnje između istoka i zapada Evropske unije, ali i između Evropske unije u današnjem formatu i susednih zemalja: Rusije, Ukrajine, Belorusije, Turske, Zapadnog Balkana, ali i Kine, mada se ne može reći da je ona – Kina, baš "susedna zemlja"
Gradonačelnik u meti
Za Beograd s firmom Krstić
Po oprobanoj formuli "obećavaj i preti" vladajuća koalicija ubrzano otvara političku krizu u Beogradu
Esej
Istoričar i istorija
Pre petnaestak dana umro je Andrej Mitrović (1937–2013). U znak sećanja na ovog velikog istoričara u ovom broju "Vremena" objavljujemo tekst Alekse Đilasa napisan povodom izlaska Mitrovićeve knjige Vreme destruktivnih: Intervjui 1998, objavljen u njegovoj nedavno izašloj zbirci eseja Ruševine i zidovi (Albatros Plus, Beograd)
Smisao jedne ilustracije
Šta je umetnik hteo da kaže
Moja ilustracija članova rekonstruisane vlade s Tasovčevom frizurom proširila se Srbijom kao golicav trač, brzo i svuda, na sve internet portale i sve društvene mreže, čak i u hard copy izdanju jednih novina, pa sam mislio da je objašnjenje šta sam njome hteo da kažem stvarno nepotrebno. A onda mi je palo na pamet da možda grešim. Da nisam siguran da li ljudi na slici ministara sa smešnim frizurama vide samo ministre sa smešnim frizurama? To i ništa drugo? Ili bar velika većina njih? Da li Vučić sa frizurom prođe ispod oka kao porno-snimak bivše devojke Kim Džong Una ili smešnog videa mačke koja je pala sa dvadesetog sprata i nije preživela? Zato, evo šta sam u stvari hteo da kažem
Najveće kompanije Centralne Evrope
Ispod linije
Delta, US Steel Serbia i Victoria Group ne nalaze se više na spisku najvećih 500 kompanija Centralne Evrope
Selo u Srbiji
Stvarnost gora od istraživanja
Preživeće ono selo koje bude moderno, u kome neće dominirati starinski obrasci, koje se bude adaptiralo i izborilo da mladi ostanu
Navigator
Skupština na Tviteru i ostali blogeri
Legalna prostitucija
Država u ulozi »časnog« makroa
Prostitucija je, sa manjim ili većim slobodama, do sada legalizovana u skoro polovini evropskih zemalja. Da li u tako uređenom sistemu države znaju koliko se novca obrne u ovoj industriji, koliko žena je primorano na ovaj posao, da li je poboljšan kvalitet života seksualnih radnica i smanjeno nasilje? Odgovor je: ne