Intervju – Dejan Jović, politikolog

Nacionalizam je naša sudbina

"Ako srpski političari i razumeju izbegličku populaciju, za Srbe koji su ostali da žive u Hrvatskoj mislim da nemaju dovoljno senzibiliteta. Štoviše, ponekad mi izgleda da ih smatraju nacionalnim izdajnicima, onima čije postojanje kvari tezu o tome da u Hrvatskoj više nema Srba, i da sa Hrvatima nije moguće živeti i raditi u miru. Tako da se Srbi koji danas žive u Hrvatskoj često osećaju pritisnuti sa obe strane i sa zebnjom gledaju na svako zaoštravanje odnosa između Beograda i Zagreba"

Intervju, profesor Vladica Cvetković, dopisni član SANU

Šangajska lista u zemlji plagijata i kupljenih diploma

"Meni je, u stvari, taj medijski aspekt vladavine Aleksandra Vučića gori od svega... Ako su, kako se priča, ovaj način održavanja na vlasti zaista smislili neki mnogo pametni medijski manipulatori, ja im čestitam, uz jedno pitanje: Imaju li oni ikakvu ideju, to jest šta o tome kaže njihov model, na šta će ličiti narod kad i ta vlast prođe? Bojim se da će nas ova vlast unazaditi u pogledu nečega gde nikada nismo bili za pohvalu, a to je potencijal da ikada na ovom prostoru izgradimo jednu normalnu i modernu građansku državu. Taj potencijal, recimo, stoji u vezi s brzinom kojom naučna znanja prodiru u jedno društvo. Konstantno zaglupljivanje, kao osnovni princip svake populističke vlasti, pravi i neguje ksenofobično društvo koje teško prihvata nova znanja, a još ih teže primenjuje"

Bugarska – Predsednik protiv premijera

Burna kohabitacija

Vlast premijera Borisa Borisova dovedena je u pitanje izborom Rumena Radova za predsednika Bugarske 2016. godine. Lokalni izbori na jesen bi mogli da donesu prevagu u burnoj kohabitaciji ispunjenoj međusobnim optužbama

SAD – Saga o braći Koh

Kohtopod

Priča o Čarlsu i Dejvidu Kohu osvetljava kontroverze između korporacija i države, korporacija i duboke države, preduzimača i bankara, konzervativaca i liberala, republikanaca i demokrata. To je priča o tome kako pohlepa ne haje za ideologiju i pravdu i kako se novcem stvara pogled na svet

14. sajam slavne šljive u slavnoj Osečini

Državni Boske za muštuluk

Sekretaru pre’staviše i domaćina koji nije "Naš odbornik", ali ima 10 članova domaćinstva koji "svi za nas", osam glasa, a dvoje treba da stasa

Lični stav

Zločini iz mržnje – mržnja iz zločina

Kao žrtve zločina iz mržnje pojavljuju se uglavnom pripadnici manjinskih grupa: verske, nacionalne, seksualne i druge manjine. Među žrtvama se nalaze i deca, a zločini iz mržnje se čine na javnim mestima i u okviru porodice

Lažne vesti i izbeglička kriza

Stvarnost u krivom ogledalu

Vest o "incidentu na Savskom trgu", koju su prvi objavili "Kurir/Informer", o tome da su u četvrtak uveče "podivljali migranti napali vozača autobusa" na liniji 860 Beograd–Obrenovac tek je najnovija u moru lažnih vesti koje su se pojavile kako u domaćim tako i u regionalnim medijima od početka izbegličke krize 2015. godine. Ipak, odgovorni za njihovo širenje ostaju ispod radara REM-a i onih koji prate poštovanje Kodeksa novinara Srbije

Srbi i Albanci

Između dva peškira

Kako bi bilo kad bi bilo? Puna normalizacija odnosa i istorijski dogovor između dva naroda? Mnogo toga se pričalo o Srbima i Albancima, ali odnosi ostaju tenzični. Važno je da dođe do dogovora kako bi se život na Balkanu rasteretio konflikta. Bio sam svestan da je moguće da jedna fotografija izaziva negativne reakcije, ali nisam očekivao da će jedna slika izazvati lavinu njih i da će većina medija pisati o tome. Da li su stvarno odnosi kao u igri "između dve vatre"

Mediji

Utvrđivanje novog poretka

Ko su kupci "Večernjih novosti", šta se sve dogodilo u oblasti medija u poslednjih godinu dana i gde će nas sve to odvesti

Zoom

Ušao majmun u tenak – Artiljerijska priprema za jesenji obračun političkih aktera je počela, uz sasluženje Dejvida Mekalistera i optužbe da je namešten tender za izgradnju Moravskog koridora

Samo neka šuplja glava mogla je da smisli da ta olupina bilo šta simbolizuje, baš kao onaj voz-plakat koji je krenuo na Kosovo pa je stigao do Raške, dok se opravdano sumnja da je autor ideje Marko Đurić napustio voz još u Topčideru – "samo da tetki odnese lek"

Grenland – Više od trgovine

Nepristojna ponuda

Trampova ponuda da kupi Grenland otkriva američke namere na Arktiku, koji u doba globalnog otopljavanja i novohladnoratovskog odleđivanja atomskog oružja može postati Suec 21. veka

Strip

Stra(š)ni novi svet

Dolazak Šona Tana je hronika i reprezentativan primerak jedne od priča kakve prožimaju ljudsku civilizaciju tokom cele istorije

Intervju – Darko Cvijetić, pisac

Kako nas prošlost pridavljuje

"Masni, puščani drnč još nam je na jagodicama, uvijek je tu negdje, poput korice čuvanog kruha ili jestivog ulja. Generacija generaciji prenosi traumu i narativ o vječnom nedovršenom teritorijalnom zaokruživanju. Žrtve i zločinci žive u suživotu, koji već par desetljeća nalikuje na psihijatrijsku kliniku i komunikaciju među oboljelima"

Književnost i zlo

Tri pakla, tri Dantea

Dva savremena bosanska i jedan roman iz kanona ruske "logorološke" literature povezuje, među ostalim, jezički krajnje svedeno svedočenje o nepojmljivosti, ali i neporecivoj stvarnosti zla

Intervju – Novica Antić, prevodilac

Setna stanja u uzavrelom kotlu

"Sličnosti ruskog društva u tranziciji sa našom nedavnom prošlošću i sadašnjošću postoje, ali se moraju posmatrati u kontekstu dramatičnih globalnih političkih, ekonomskih, moralnih, kulturnih, tehnoloških i svih drugih promena koje je čitav svet poslednjih tridesetak godina pretrpeo i koje još uvek traju"

Intervju – Miomir Korać, direktor projekta Viminacijum

Srećni sluga zakopanog grada

"Arheologija nas uči – sada ću nešto anatemski da kažem – da uopšte nije važna teritorija koju držite. Važno je da sačuvate materijalne i ljudske resurse i da se prema njima odnosite kako treba, a teritoriju ostavite po strani. Ona će 50 godina biti veća, pa 100 manja, zavisi od okolnosti. To je strašno mereno našim životima, ali mereno arheološkim životima to nije tako strašno. Prema tome, možda mi i nismo tako loši u odnosu šta nemamo"

Osamdesetogodišnjica početka Drugog svetskog rata (2)

Kraj pakta između Staljina i Hitlera

Kada je Nemačka 22. juna 1941. napala SSSR, Staljin je bio zatečen. Računao je da će pakt koji je sklopio sa Hitlerom duže trajati. Politbiro se sakupio u radnom kabinetu svog vođe. Neko je rekao da Staljin mora da se obrati narodu preko radija. On je rekao: "Ne mogu. Neka govori Molotov!" Ništa drugo nije rekao. Naručio je automobil i odvezao se u svoju Daču u Kunčevo gde je ostao deset dana. Četiri godine kasnije je Staljin sa Ruzveltom i Čerčilom prekrajao svet. Bio je najveći pobednik Drugog svetskog rata

Turska – Pregovori oko Sirije

Kurdski čvor

Posle natezanja oko tampon-zone na severu Sirije, pregovori između Turske i SAD su se pomerili sa mrtve tačke. Erdoganu je ta zona koju sada kontrolišu Kurdi važna i zbog unutrašnje politike

Srbi iz Hrvatske

Ljudi koji nikoga ne zanimaju

Ono što začuđuje je navodna nesposobnost kninsko-drniško-šibenske policije da otkrije počinioce napada u selu Uzdolje. Prevedeno na prilike u Srbiji, to je isto kao što beogradska policija ne može da pronađe rušitelje iz Savamale

Putevi oko znakova

Brend Evropa (8)

Upravljanje brendovima i lekcije za budućnost Evrope

Intervju – Blagoje Pantelić

Kad se osvestimo, olupaćemo se o pod

"Pošto se sastav Sinoda redovno menja, pretpostavljam da će svaki sledeći otpuštati one profesore za koje proceni da nisu podobni ili simpatični, tako da će život Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta biti veoma dinamičan i uzbudljiv. I šta nam to govori? Pa da je situacija u SPC daleko od dobre. Imamo pravoslavnoj crkvi neprirodnu centralizaciju. Imamo sve češća denunciranja i progone nepodobnih i neistomišljenika. Odluke se donose apsolutno netransparentno, nekoliko ljudi odlučuje o svemu i koriste svaku priliku da svoju svemoć demonstriraju"

Severna Makedonija – Specijalna tužiteljka Katica Janeva

Specijalni pravosudni rijaliti

Istraga u slučaju "Reket" u Severnoj Makedoniji dobila je prošle nedelje još jedan zaokret – spisak osumnjičenih za umešanost u iznudu novca od makedonskih biznismena i političara proširio se na specijalnu tužiteljku Severne Makedonije Katicu Janevu. Tokom svedočenja u Tužilaštvu za organizovani kriminal u Skoplju, tužiteljka je izjavila da se "ne oseća krivom"

Intervju – Bojan Pajtić

Srbijom vlada ucenjen čovek

"Srbijanka Turajlić je, recimo, bila jedna od dva najeksponiranija zagovarača ‘belih listića’, a sada je, koliko sam razumeo, protiv bojkota. Slično je i sa Sergejem Trifunovićem. Nije ni pristojno praviti poređenje između ‘belih listića’ i onih koji danas pozivaju na bojkot. Za vreme kampanje ‘belih listića’ bilo je jasno da će ona, ako uspe, dovesti do promene vlasti. Danas je, kada govorimo o izborima, apsolutno jasno da izlazak opozicije na izbore ne može ugroziti SNS. Mi nismo ni demokratsko, ni slobodno društvo, jer je vlast nesmenjiva. U tome je problem. Povlačiti paralelu između ‘belih listića’ i bojkota je nekorektno. To je manipulacija koja u konačnici odgovara samo režimu"

Briselski pregovori vlasti i opozicije

Tango za troje

Najglasnije tumačenje briselskog mešanja u politički i predizborni život u Srbiji kaže da jedino što od obnove vlasti crveno-crne koalicije u Srbiji zanima Evropsku uniju jeste – kosovski problem. Zato su, tvrdi, pojedine članice EU kao i uticajni pojedinci iz Vašingtona učinili taj napor da uvuku opoziciju i vlast makar u fingirani dijalog na FPN u (zapravo se i ne baveći time da li će biti fingiran ili ne), jer dobro razumeju da bi uspešan bojkot Vučićevih izbora samom Vučiću oduzeo demokratski legitimitet, a samim tim i legitimitet u prihvatanju konačnog, pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Ukratko, bojkot Vučićevih izbora mogao bi da devalvira i kompromituje Vučićeve saradničke kapacitete među zapadnim prijateljima. Zato je Dejvid Mekalister došao s jasnom porukom opoziciji: bojkota ne može biti

Televizija – Godine i godine

Verodostojna distopija

Britanska serija upozorava da vreme desničarskih populista iz "nacionalističke internacionale" tek dolazi, mada indirektno šalje i jednu drugačiju poruku

Film – Bilo jednom u Holivudu

Šta bi bilo da je bilo

Da nikad nije ništa uradio u životu, da nije nikada snimio nijedan film, da nikada nije postao kultni reditelj, scenarista ili ekscentrični glumac s kraja 20. i početka 21. veka, da je, od svega, samo snimio poslednji kadar u svom najnovijem filmu, Kventin Tarantino bi zasluženo ušao u istoriju svetske kinematografije. I ostao besmrtan

In memoriam – Gordan Mihić (1938–2019)

Čovek koji je stvarao svetove

Mihićev doprinos filmskoj kulturi i popularnoj kulturi ogledao se i u davanju glasa onima koje obično malo ko šta pita sa željom da ih zbilja čuje i sasluša, i čiji se žamor nekako uvek zagubi u talasu buke onih probitačnijih i bolje pozicioniranih