Roman

O ljudima i drugim čudovištima

Selvedin Avdić, Kap veselja, Književna radionica Rašić, Beograd 2019.

Bioskop – Otac

Dobar čovek u zlom svetu

Otac ne daje lake odgovore na teška pitanja. Ambivalentnost završnice je jedan od razloga koji će gledaoce naterati da o viđenom razmišljaju i nakon što napuste bioskop. Tipični holivudski hepiend, ma koliko ga priželjkivali, jednostavno ne pripada ovoj priči

Intervju – Milčo Mančevski, reditelj

Istina je neverovatnija od mita

"Imao sam situaciju da mi austrijski producent kaže: ‘Znate šta, ovaj vaš scenario nije dovoljno makedonski.’ Postoji tendencija da se filmovi prave tako da odslikavaju kulturu neke zemlje na način koji je neko zamislio. To je defakto rasizam. Zato se ja od samog početka bijem sa producentima, često bude krvi do kolena. Mnogo je lakše prodati egzotiku, ali kako ćeš onda da živiš sa sobom"

Epidemija i zdravstvo

Da li je Srbija spremna za koronu

Iskreno se nadam da će nas korona virus preskočiti ili bar da neće dobiti neke veće razmere jer ćemo onda biti u velikom problemu budući da se kolege iz cele zemlje žale da nemaju zaštitnu odeću, obuću, čak ni zaštitne maske, koje moraju da se menjaju posle svakog kontakta sa pacijentima", kaže predsednik Sindikata lekara i farmaceuta dr Rade Panić, anesteziolog iz Kraljeva

Nuspojave

Teško vreme za balavce

Pomislio bi čovek da niko drugi u ovoj zemlji nije bio mlad, da smo se svi mi ostali rodili u četrdesetoj, u najboljem slučaju; ili da naša mladost i Vučićeva mladost nisu jedna te ista mladost

Fenomeni

Lijepa naša

Reakcijama na interpretaciju himne, aludirajući na ekscentričnost i kontroverzan nastup Josipe Lisac, udara se baš na slobode umetnika. Tako se na ovaj način šalje poruka da umetnici moraju da paze na to kako istupaju u javnosti u pogledu svega što bi moglo da zasmeta i učini se nepodobnim, a vezano je za državu i politiku. Takvo, bogougodno ponašanje posebno bi teško palo kosmopolitski opredeljenim intelektualcima, kakva je, svakako, Josipa Lisac

Srbija 2030. – koji je naš put?

Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha

Vreme, Nova ekonomija, Danas, Beta, FoNet i Južne vesti uz podršku Ambasade Švedske pokrenuli su društveni dijalog "Srbija 2030. – koji je naš put?". Cilj nam je da na šest okruglih stolova kredibilni stručnjaci, koji imaju uticaj na javno mnjenje, daju svoja mišljenja o ključnim temama za buduće pravce kojima će se Srbija kretati i način na koji će zauzeti svoje mesto u svetskim procesima. Teme su sledeće: "Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti", "Srbija između Istoka i Zapada", "Energetska nezavisnost i energetska strategija", "Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha", "Zdravstveni sistem", "Migracije" i "Starenje stanovništva". Ovi paneli nisu vezani za političke stranke i dnevnu politiku. Njih pokreću profesionalni mediji koji time razmatraju problem društvenih potreba i sopstvene odgovornosti prema društvu čiji su deo

Projekat »Novi Sad na vodi«

Naprednjački profit i novosadski potop

Grad i investitori nameravaju da 500 metara u korito reke izmeste odbrambenu liniju grada od Dunava, odnosno nasip, potom da isuše rukavce Dunava i tu naprave brdo stanova. "Vode Vojvodine" su, pojednostavljeno rečeno, ukazale da to što nameravaju gradske vlasti i bratska joj kompanija "Galens" može da napravi ogromnu štetu Novom Sadu i susednim mestima, odnosno da potencijalno prouzrokuje ozbiljne poplave

Intervju – Dubravka Stojanović

Bojkot je zahtevniji  od izbora

"Mi nemamo demokratsko iskustvo i demokratsku političku kulturu. To vidimo već iz toga kako smo lako ispustili slobode koje smo imali, kako trepnuli nismo kad su se ukidale prve emisije i uvodila cenzura, kako smo brzo uspeli da se uplašimo, kako smo se brzo korumpirali i opet obgrlili partijsku državu... Sve to, uz našu nesrećnu nedemokratsku istoriju, pokazuje da nam je društvo slabo, da ne pruža otpor, da je suviše siromašno i lako potkupljivo. Uz to mnogo puta smo već pokazali da ovde prevladava autoritarna politička kultura, koja traži vođu jer je tako lakše, jer onda nema rizika, nema odgovornosti koju demokratija zahteva. ‘Vođa će odlučiti’"

Medijska močvara

Vladaočevi progonitelji

Nije važno ko će i da li će gledati koju emisiju, kojoj će grupi sagovornika verovati, s kojom će se grupom složiti. Važno je da se na primeru ova dva ostvarenja, koliko god različita bila, jasno vidi kako ovde nikakvog dijaloga više nema i kako on nije ni moguć

Lični stav

Jedan slogan i jedan sistem

Predstojeći izbori su, zapravo, surova manifestacija prirode onog društvenog uređenja u kome je Srbija

Deca u kampanjama predsednika Srbije

Nevinost bez zaštite

Predizborni slogan SNS a sasvim je u skladu sa pričom koju Vučić i SNS "voze" već skoro osam godina, a koja se može ukratko sažeti u stav da se mi sad žrtvujemo i trpimo sva zla, muke i nedaće, da bi našoj deci jednog dana bilo dobro. Mana mu je što implicira dve stvari – da je nama teško i loše, a ni deci nam sad nije dobro

Sećanje – Vatroslav Mimica, filmski reditelj (1923–2020)

Poetika opraštanja

Film Banović Strahinja iz 1981. godine još uvek je neprevaziđeno filmsko delo o srednjovekovnoj Srbiji

Povod

O psima i ljudima

Nedavna premijera filma Zov divljine podsetila je na priču o autoru istoimene knjige po kojoj je snimljen, Džeku Londonu

Moda

Previše je odeće

Da li će odlazak Gotjea sa modne scene uticati na održivi razvoj u modnoj industriji ili je klatno već otišlo u suprotnom smeru

Holivud

And the winner is…

Poslednjih deset godina Američka akademija dodeljuje Oskara isključivo dugometražnim animiranim ostvarenjima iz Diznijeve ili Piksarove fabrike snova

Nemačka – Zločin u Hanauu

Ludilo i duga devetka

Tobijas Ratjen je ubio devetoro ljudi stranog porekla, svoju majku i sebe. "Manifest" koji je ostavio je mešavina suludih teorija, šizofrenije i halucinacija. Nemačka javnost se pita koliko je zločinu kumovalo skretanje političke scene i celog društva udesno

Virus korona

Strah od epidemije i »žuta groznica«

Za dva meseca virus COVID-19 proširio se na više od trideset zemalja, otkrio dva lica savremene Kine, zatresao berze širom sveta, podstakao netrpeljivost, predrasude, ksenofobiju, rasizam i raspirio hladnoratovsku trgovinsku retoriku

Intervju – Ajnar Selvik, Wardruna, norveška world music atrakcija

Sviramo, ne propovedamo

"Svi naši problemi kao vrste na planeti počeli su onog časa kad smo boga izvadili iz prirode i stavili tamo negde gore, na nebo. Tako smo ga udaljili od sebe, ali i od prirode, koju smo istog časa prestali da vidimo kao nešto što je sveto"

Provetravanje

Krležnina

Kao i Vatroslav Jagić, kojeg je izuzetno cenio, Krleža je dosledno držao da nema mesta "patriotskim osjećajima ondje gdje očekujemo kritičko-filološke, književnohistorijske i arheološke razloge." Jasno je pritom da se u toj Jagićevoj formuli patriotska mogu zameniti osećanjima bilo koje vrste, koja jednako onemogućavaju zbiljsko saznanje upravo stoga jer pružaju izvesnost

Saobraćajna politika

Muke sa metroom

Saobraćajne gužve u Beogradu postaju nesnosne. Gradski mostovi su praktično neprohodni radnim danima po podne, javni prevoz je u lošem stanju iako ga Grad dotira sa više od 200 miliona evra godišnje, što je 20 odsto budžeta; novac ide i GSP-u i privatnicima

Istorija televizije

Na javnom kanalu

Knjiga sabranih TV kritika, uglavnom dramskog programa, Miodraga Kujundžića svedoči o razvoju jugoslovenske televizije, ali i o ovdašnjem ukusu

Moda

Dobar kostim za dobru ulogu

Koje poruke šalju žene britanske imperije konceptima svoje odeće, od Elizabete I do Kejt Midlton

Inspiracija

Po istinitom događaju

Kad su to i autori i producenti, a i publika, počeli da teže uverljivosti koja se više ne bazira na veštini pripovedanja, na scenarističkim, rediteljskim i glumačkim umećima, odnosno, da li je stvarni život postao toliko vredan da je dobio primat nad izmišljenim pričama

Provetravanje

U potrazi za heroinama

Ova storija ima književni kvalitet zbog koloritnosti likova – groteskni prevarant Boki 13 i sredovečna punačka udovica iz omalenog grada koja redovno ide na groblje i posvećeno se stara o svojoj deci

Pop fenomeni

Bili, Lana i čulne istine

Ovogodišnja dodela Gremi nagrada nedvosmisleno je potvrdila: najveće nove pop zvezde su žene koje su istovremeno i autori svoje muzike. Pre svih Bili Ajliš, koja je dobila sve što se moglo dobiti, ali i Lana Del Rej, koja nije dobila ništa, ali je napravila jedan od najboljih albuma godine. Da li je ponovo došlo vreme u kome se važni umetnički i društveni pomaci dešavaju na top listama

Bioskop – Tomazo i Zviždači

Neko i nešto u Rimu i Bukureštu

Odavno dokazani i prekaljeni Ejbel Ferara i Korneliju Porumboju u svojim novim filmovima ostaju u okvirima evropske arthaus poetike, ali i proširuju tematsko i stilsko polje svojih opusa