"Postoje evropska i američka klasična muzika. Djuk Elington je klasika, kao i Mocart. Pojam ‘džez’ je prevaziđen: Koltrejn nikad sebe nije zvao džez umetnikom, ja takođe, a nije ni Djuk – mi smo američki klasici"
Odluka da se od šezdesetih godina jedva minulog veka napravi muzeološka (i kulturološka) atrakcija nesumnjivo je hrabra, mudra i nekonvencionalna u najboljem smislu reči
Bio bi sevap tužiti zaštićenog svedoka, a ne da taj, i sam problematičan slučaj odranije poznat organima gonjenja, brblja šta hoće i niko da mu ništa ne može
Boris Tadić, ministar odbrane Srbije i Crne Gore ("Blic")
Umesto naplaćivanja onim stanovnicima Planete Zemlje koji bi, ničim izazvani, hteli da posete Srbiju, čini se da bi bilo bolje za nas, ako je neophodno – platiti im da dođu
Kompanija Tigar ima pet većih i četrnaest manjih proizvodnih programa. Trenutno ima 4800 zaposlenih, većina proizvodnje se odvija u tri smene sedam dana u nedelji. U periodu od 2003. do 2005. u razvoj će biti investirano oko 20 miliona evra čime će se ostvariti rast proizvodnje za oko 70 odsto u odnosu na 2001. godinu
Svi trgovci i sve šećerane u Srbiji imale su puno pravo da jurnu u izvoz i da na toj privilegiji zarade što više, pod uslovom da ne naruše propise. Odgovornost se, dakle, ne može tražiti kod trgovaca i proizvođača, nego u Vladi Srbije, Vladi Crne Gore i kod njihovih carinskih službi
Rat za nacionalne televizijske frekvencije ulazi u završnu, dosad najprljaviju fazu
Velika preraspodela moći, sporna legitimnost institucija, otkrivanje neozbiljnosti elite, kao ključnih sistemskih slabosti, društvenih i političkih
Ako se zna da je u laboratorijama Stanišićeve tajne policije svojevremeno nastao bar deo (neki kažu bar polovina) nekadašnje opozicije a sadašnje vlasti, ako se zna da niko od onih koji su se poslednjih desetak godina obogatili a danas čine značajne podupirače novih vlasti to nije mogao da učine bez Jovičinog blagoslova, pogotovo ako je tačno ono što se iz krugova vlasti sugerisalo prvih dana po hapšenju Stanišića i Simatovića – da su njih dvojica sve do nedavno ostali navodni gospodari iz senke ovdašnjih "eskadrona smrti" – onda se zaista radi o teško objašnjivoj žurbi koja sprečava da se najpre ovde objasni i pouzdano utvrdi mnogo toga što je moglo da stoji u pozadini atentata na Zorana Đinđića
Bezbednosno informativna agencija nastala je u iznuđenoj situaciji, navrat-nanos, posle oružane pobune JSO-a. Vlada je morala da pristane da zamenik direktora bude Milorad Bracanović, obaveštajni organ JSO-a, nametnut ucenom. Trebalo je više od godinu dana da se Agencija iskobelja iz zmijskog zagrljaja podivljalog otpada Državne bezbednosti: Jovice, Frenkija, Legije, Bracana i kompanije – ako se uopšte iskobeljala, to jest. Pet stotina radnika DB-a nije primljeno u BIA, ali nije ni otpušteno, nego eno ih gde vise između, sa službenim legitimacijama, čekajući uhljebljenje kao onaj Bezarević koji je glavu Zorana Đinđića prodao za 1200 evra. Niko se još nije udostojio da objavi kako izgleda službena legitimacija BIA – ako postoji, to jest – a da stare legitimacije i značke Državne bezbednosti javno proglasi nevažećima
