Vilijem Šekspir: Hamlet
Jugoslovensko dramsko pozorište
Režija: Dušan Jovanović
Uloge: Dragan Mićanović, Bogdan Diklić, Branislav Lečić, Goran Šušljik, Voja Brajović, Mona Muratović, Aleksandra Janković
Pre nego što se u nekom budućem trenutku nađu u ujedinjenoj Evropi, države koje geografski pripadaju Balkanskom poluostrvu godinama unazad povezane su na polju organizovanog kriminala. Raspad Istočnog bloka, raspad SSSR, raspad i ratovi u bivšoj SFRJ bili su pogodan teren da se na području jugoistočne Evrope ukoreni i lepo razvije mnogo grana organizovanog kriminala. U državama koje zbog prirode političkog sistema gotovo da nisu imale kriminal kao društvenu pojavu dogodio se dramatičan preokret. Izrasla je čitava generacija ambicioznih kriminalaca koji su uspeli da umreže čitavo područje Balkana i dobro sarađuju ne mareći mnogo za pitanja nacije i države
U kontekstu ovogodišnjih svetskih pozorišnih festivala, Bitef se izdvojio kao jedno od vodećih dešavanja, sa zanimljivijim programom od, recimo, čuvenog Avinjonskog festivala
"Nikada u prostoru, vremenu i sveukupnom beskrajnom svemiru nije postojalo mesto, objekat ili umetničko delo u kojem su drkali Srbi – koji su pičke jer rado idu u vojnike – a da su se u tom istom umetničkom delu opisivale lepote ženskog polnog organa. Takvo delo proizveli smo mi, grupa Let 3, sada ono postoji, u glazbi, u slici i u dušama miliona ljudi. To mesto uzbuđuje Hrvate, Srbe i neke druge nacije, većinu iritira, manjinu intrigira i zabavlja"
Ovogodišnji Bemus obeležiće raznovrsnost muzičke ponude okrenute stranim i domaćim renomiranim izvođačima, mladim talentima, operama i baletima
"Srbija ima jeftin internet", "Vreme" br. 768
Mlađan Dinkić, ministar finansija ("Utisak nedelje", B92)
Postoje i mnoge druge, tokom četrdeset godina razdvojenosti, učvršćene razlike o kojima danas s najmanje opterećenja govore mladi
Režija: Nikola Vukčević
Uloge: Marija Vicković, Branislav Trifunović, Svetozar Cvetković, Irfan Mensur, Sergej Trifunović, Petar Božović, Darko Rundek
Šta predviđa Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Evropskoj uniji
U zemljama bivše Jugoslavije, nakon devedesetih godina sad već prošlog veka, uvedena su posebna tela za izbor sudija i tužilaca. Prema rečima predsednika Društva sudija Srbije Omera Hadžiomerovića, dosad se najboljim pokazao slovenački model: Pravosudni savet ima 11 članova, od kojih Narodna skupština bira pet članova na predlog predsednika Republike, među profesorima pravnog fakulteta, advokatima i drugim pravnicima, dok se ostali članovi biraju među sudijama sudova različitih stupnjeva, po sistemu opštih izbora i izbornih lista, a dvojicu sudija biraju sve sudije
Ne zna se koliko vredi, kome pripada i gde se nalazi, ali su ga pronašli – najveće gusarsko blago u istoriji navodno je otkriveno na čileanskom ostrvu Robinzon Kruso
U redu: "Za Partizan se ne navija, Partizan se voli." Ali šta tu ima da se voli
U poslednjih pet godina trgovina ljudima je pomerena na marginu, odnosno ono što je nekada bila društvena norma sada se izgleda i tretira kao ozbiljno krivično delo. Razgovori koje su istraživači "Vremena" obavili u regionu sa onima koji su zaduženi da se bore protiv trgovine ljudima i pruže zaštitu žrtvama pokazuju da problem i dalje postoji i dobro je što to niko ne poriče. Policija je u najvećem broju slučajeva uspela da svoje pripadnike odvoji od ovog posla u kom su oni ranije bili vrsta zaštite trafikerima koji su im to plaćali ili u novcu ili su im podvodili devojke koje su tretirane kao roba. Aktivnost nije obustavljena, kao ni druge grane organizovanog kriminala, ali je bar nazvana pravim imenom i postavljena u ispravan kontekst
U zemlji u kojoj preko 80 odsto mladih nikada nije kročilo van granica zemlje, putovanje u Evropu predstavlja pravu privilegiju. Vizni režim koji su zemlje EU-a uvele kao meru sankcija našoj zemlji u vreme vladavine Slobodana Miloševića i dalje je na snazi iako je prošlo pet godina od demokratskih promena, što građani doživljavaju kao veliku nepravdu. Ovo pitanje obavijeno je političkom maglom, a naši političari često se hvale da u ime građana lobiraju u Briselu da se naša zemlja stavi na pozitivnu listu zemalja potpisnica Šengenskog sporazuma. Ređe nam, međutim, saopštavaju hladne odgovore iz Brisela gde se od nas očekuje da najpre demilitarizujemo granice, uspostavimo integrisano upravljanje granicama, pojačamo kontrolu nad ilegalnom emigracijom, regulišemo problem azilanata u skladu sa evropskim standardima, uvedemo pasoše koje je teško falsifikovati... Treću tribinu od planiranih pet, koje nedeljnik "Vreme" organizuje u saradnji sa Fondacijom "Fridrih Ebert", posvetili smo uslovima koje naša zemlja treba da ispuni da bi naši građani, kao nekada, bez vize putovali u Evropu. Na tribini su učestvovali Vlado Ljubojević iz Ministarstva spoljnih poslova, Bernhard Hauer, generalni konzul Ambasade SR Nemačke u Beogradu, i dr Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Građani će se opirati onoj Evropi za koju se zalaže elita koja nas svakodnevno ne razuverava da će se onom ko ima dati još, da su sva savezništva dozvoljena, da se društvene institucije podvrgavaju političkom voluntarizmu, da se kola lome na najslabijoj karici u lancu, da je parlament pazarište i da zločinstvo ima državnu potporu
Kina i SAD već su pripremile projekat za odbranu od preskupih barela, u kome dominira izgradnja nuklearki. Evropska unija takođe ima spremljen odbrambeni plan, u kome se oslanja na alternativne izvore, ali i na atome. Ministarstvo energetike ignoriše naftnu krizu, u najmanju ruku kao da je Srbija članica OPEC-a, iako ćemo samo za ovu godinu potrošiti preko 620 miliona dolara više za uvoz nafte
