Protesti "žutih prsluka" iznedrili su dva ključna pitanja oko kojih se lome koplja: kupovna snaga niže i srednje klase i poreska pravda. Emanuel Makron, uzdizan kao predsednik nade, nadalje će vladati kao predsednik dugoročne krize kojoj je teško videti kraj
Elgra vision je tri zastave, tri jarbola visine 25 metara, njihovo osvetljenje i postavljanje na Aerodromu "Nikola Tesla" naplatila 9,25 miliona dinara, a za izgradnju famoznih jarbola od 80 metara izdvojeno je u budžetu Grada Beograda 450,7 miliona dinara. Ovogodišnje kićenje Beograda najskuplje je u novijoj i svakoj drugoj istoriji: Keep light je samo u okviru dve javne nabavke zaradila na novogodišnjoj rasveti ukupno 336 miliona dinara. Inače, za uslugu lični pratilac koja je neophodna deci sa invaliditetom u naredne dve godine izdvojeno je 369 miliona dinara, a 250 dece još uvek čeka svoj red da dobije pratioca. Takođe, ukupni predviđeni rashodi za 2018. godinu za isplaćivanje jednokratnih pomoći porodici i deci su 102 miliona dinara
Odbegli bivši premijer Makedonije Nikola Gruevski dobio je u Mađarskoj azil po hitnom postupku. Samo što su u zakonu navedeni drugi izuzeci za izbeglički status: maloletna deca bez pratnje, žrtve seksualnog nasilja, žene u drugom stanju
Dolazak firme nemačkog "kralja svinja" Klemensa Tenisa godinama se najavljuje kao preporod srpskog stočarstva i paradna investicija Aleksandra Vučića. Sada je divovski proizvođač mesa uz slabašne izgovore ponovo odložio ulaganje i pored toga što je vladajuća većina u Srbiji njemu prilagodila zakone
"Vučić zapravo investira u svoju autokratiju novcem građana. Novcem građana tako dodatno ojačava svoju vlast preko kontrole medija, a prethodno je veštačkim pumpanjem cene Kopernikusa prelio novac građana u svoju stranačku oligarhiju i ljudima bliskim SNS-u, koji imaju direktne veze sa Kopernikusom"
Kako su i zbog čega u Telekomu Srbija odlučili da se suprotstave konkurenciji, da li je to ustupak vlastima kroz kupovinu kompanija koje imaju veze za vladajućom strankom i na koji način će to uticati na medijsku scenu u Srbiji i regionu
Dedovi nam se verovatno prevrću u grobu zbog načina na koji je predsednik Francuske Emenuel Makron obeležio stogodišnjicu kraja Prvog svetskog rata, prilagođavajući proslavu svojim ambicijama: da on bude objedinjujući faktor u Evropskoj uniji koja puca po šavovima. Prepreke njegovim evropskim ambicijama su rejting koji mu u Francuskoj sve više opada i to što mu nedostaje jedna sitnica – snaga nemačke privrede
U južnoameričkim zemljama primetan je zamor levicom i potiskivanje takozvanog specifičnog prosocijalističkog "roze talasa". Tamo su levičarske vlade ranije smenjivale brutalne vojne hunte, a sada ih zamenjuju biznismeni u politici, poput Trampa. Pretnju Brazilu, međutim, donosi izborni uspon rezervnog kapetana Bolsonara, apologete vojne diktature, koga zbog njegovog desničarskog ignorisanja političke korektnosti nazivaju brazilskim Trampom, a ovog opet neki mediji nazivaju "Kaudiljom u Vašingtonu"
"Svi ti rezultati kojima se hvalimo – rekordne investicije, rekordno smanjenje nezaposlenosti, rekordan rast plata – sve se to ne odražava na jednom od najvažnijih pokazatelja, a to je stopa privrednog rasta. Ovim tempom rasta, mi nijednu zemlju – od Hrvatske pa naviše – nećemo nikad da stignemo. Zaista ne mogu da verujem da bilo ko govori o tome da smo mi sad na dobrom putu i u ne znam kakvom preporodu – ne samo da nikada nećemo stići zemlje Zapada, nego samo možemo da maštamo da ćemo stići Češku ili Poljsku"
"Nove generacije moraće da uče čitav život. Industrijske grane neće više postojati u klasičnom obliku, već će se sve više spajati. Na spoju tih grana razvijaće se i novi poslovi"
Sve je manje vremena za sporazumni razvod Velike Britanije i Evropske unije 29. marta 2019. godine. Naročito je škakljivo rešenje za Severnu Irsku nakon Bregzita
U redu je što je srpska vlast želela unapređenje saradnje sa Iranom, šta god da je razlog, privreda, turizam, kultura ili "dosadašnji principijelni stav Irana po pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova". Ali, ako nisu imali plan kako će se odupreti pritisku EU da ukinu viznu liberalizaciju sa Iranom, a bilo je izvesno da će do takvog pritiska doći, zašto su odluku o ukidanju viza uopšte donosili? Ako nisu znali šta će ta odluka značiti u pogledu povećanja broja Iranaca kao tražilaca azila u EU i Srbiji, šta su uopšte znali o Iranu? Ako već pristaju da usklađuju "politiku migracija" sa EU, zašto rade nešto što će biti prisiljeni da promene
