"Preduslov da bismo u diskusiji o ekspozeu uopšte mogli da govorimo o suštini jeste da postoji elementarni red u Skupštini. A mi smo na prethodnoj sednici imali epizodu gde je predsednica Skupštine potpuno ignorisala Poslovnik i dozvolila poslanicima SNS a da dobacuju, i još je to opravdala izjavom da je reč o negodovanju. To je zaista uvreda za Skupštinu"
Vučić je odrastao u jednoj sredini, u partiji, gde se ta patriotska mržnja prema Zapadu vice versa pretvorila ne u ravnopravni, već u podanički odnos prema Zapadu. Pa, nikad niko od najvećih kritičara i "izdajnika" nije rekao ono što je rekao Vučić – da treba da budemo kao Nemci. Nikad nikome nije palo na pamet da kaže da smo lenji, da ne znamo da radimo
"Politički analitičar u petogodišnjem afektu", "Vreme" br. 1329
Šta Vučića toliko frustrira? Nešto što niko nije izmenio, pa neće ni on: "Politika" nije uvek glasilo režima, ali je uvek glasilo čaršije
Afera sa rušenjem u Savamali pokazala je matematičkom preciznošću stepen samocenzure u medijima u Srbiji
Kako je afera sa nelegalnim rušenjem jednog kvarta u Beogradu dovela do ozbiljnog zatezanja odnosa Srbije sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama
Vučićeve analitičare sam u seriji polemika, u periodu uoči izbora 2012. godine, nazvao "masnokopitarima". Uporedio sam ih sa intelektualnim hijenama koje "očekuju da će im stranka koja dolazi na vlast, kao nagradu, baciti kakvo masno kopito". "Zato i kleveću svakog ko upozorava da politički šibicari mogu da prevare glasače", naglašavao sam
Od slučaja "Savamala" zaoštrila se retorika Vučića u obraćanju novinarima. To je, međutim, izazvalo i odgovor – novinari više ćutke ne prelaze preko svega i uzvraćaju. Zbog toga je uveden novi sistem – novinari "mineri"
Rodoljub Šabić i Saša Janković nemaju ništa na svojoj strani. Imali bi možda zakone, da se nije ispostavilo kako je za gaženje zakona u ovoj zemlji dovoljan bager i fantomka. Bez njih dvojice, građani Srbije takođe nemaju nikoga na svojoj strani
Samo široko i principijelno ujedinjena opozicija ima neke šanse. Sve ostalo je gubitnička strategija i igra mačke i miša kakvu smo gledali poslednjih nekoliko godina. Ili pak mazohističko čekanje da sa istoka ili zapada dođu neke "ljubazne čike" i ratosiljaju nas bede
Eskalacija problema u Radio-televiziji Vojvodine (RTV) još jednom je pokazala da su mediji ne samo glavni front političkih sukoba, već i mesto na kojem se najlakše uviđa karakter vlasti. Za razliku od dosadašnjih medijskih skandala, u slučaju RTV-a jasno se vide osionost Vučićevog režima i bezobzirnost onih u njegovoj službi
U ovom i ovakvom društvu, u ovoj i ovakvoj državi, kvalifikacije kojima su "počašćeni" Jovana Gligorijević, Vukašin Obradović, Stevan Dojčinović, Jelena Obućina i svi ostali, zapravo su meta na njihovom čelu. A bez obzira na to da li će neko zaista i zapucati – konkretno ili u figurativnom smislu – meta na nečijem čelu predstavlja ugrožavanje ljudskih prava, pritisak na rad i onemogućavanje normalnog života
