O čemu se stvarno izjašnjavalo na referendumu? Zašto Vučić kuburi sa kredibilitetom? Zbog čega se litijum pokazao kao najbolje sredstvo za krunjenje biračke podrške vladajućoj partiji? Kakvu su energiju oslobodili ekološki protesti i radikalizacija opozicije? I kako će se sve zajedno pokazati na aprilskim izborima
Rat iz devedesetih se pretvorio u medijski rat. Neki beogradski mediji svojom uređivačkom politikom ozbiljno narušavaju međunacionalne odnose u susednim zemljama. Crnogorska Agencija za elektronske medije je zbog toga zabranila neke emisije beogradske televizije Happy. Srpski REM se pritom ponaša kao pokrovitelj medijske prostitucije i dubinskog razaranja društva
Proslava Nove godine u organizaciji Grada Beograda je odraz radikalnog populizma začinjenog nadobudnim cinizmom. Dok se u novogodišnjoj noći na gotovo svim televizijama moglo uživo videti masovno tiskanje i pljuckanje, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je uveravao gledaoce da je sve u skladu sa epidemiološkim merama. Rezultat je očekivan
Dok Aleksandar Vučić deli pare po Crnoj Gori, crnogorska javnost je po tom pitanju podeljena. Za jedne je to odraz brige za dobrobit Srba, za druge mešanje u politiku susedne države sa ciljem širenja politike “srpskog sveta”
Kakvo je stanje novinarstva u Srbiji? Sagovornici “Vremena” ocjenjuju da “ograničeni napredak” ne postoji i objašnjavaju da je u praksi mnogo gore nego što bi se iz ove formulacije dalo zaključiti. Na udaru su mediji koji poput Evropske komisije ukazuju na zaostajanje Srbije u borbi protiv korupcije i organiziranog kriminala, vladavini prava, slobodi izražavanja i medija i razvoju institucija
Kako je pisac denunciran kao nedostojan “nacionalne penzije” jer se ne udvara arhaičnim vizijama “naroda i države”
Ono što brine policajce koji rade svoj posao, u Beogradu i po drugim gradovima Srbije, jeste stanje da su “ni na nebu ni na zemlji”, zavise od neke besmislene naredbe nekoga ko nije na terenu neposredno, poput svojevremeno Dijane Hrkalović
Prema izveštajima prorežimskih medija i mišljenju predsednika Aleksandra Vučića na subotnjim protestima je na „desetine demonstranata terorisalo narod“ a iza svega stoji Dragan Đilas sa njegovih 619 miliona koji na ulici hoće da otme vlast
„Destine plaćenika“ koji su „maltretirali milione pristojnih građana“ naterali su u subotu predsednika Vučića da kaže da će naložiti da se izmeni Zakon o ekproprijaciji. Čovek čija vlast se zasniva na nepopostljivosti makar verbalno je najavio da će da popusti. Što do apsurda dovodi njegovu izjavu „da ulica neće određivati politiku u Srbiju“ i štošta drugo
Sada je pitanje dokle su ekološki aktivisti spremni da idu i, ako se ne povuku, da li će imati masovniju podršku građana. Jer, ako odustanu od najavljene blokade naredne subote, izgubiće verodostojnost. A ako ponove akciju, morali bi da imaju daleko masovniju podršku građana nezadovoljnih ovom vlašću, pošto se ne može isključiti da će vlast primeniti državnu ili paradržvnu silu zarad „uspostavljanja reda i mira“. Na stolu je više opcija
Zašto sa strancima sme da razgovara samo predsednik Srbije? Zbog čega Vučić svaki put kada se iznervira potraži utočište u radikalskoj teoriji i praksi? Kolika je dubina ponora moralnog sloma u Srbiji? I kako je žena sa nekoliko jaja u torbi iz vlastitog etičkog imperativa razotkrila svu bedu i licemerje vlasti, njeno podilaženje najnižim nagonima i vlastitoj mračnoj istoriji
Mediji bliski vlasti tuku opoziciju iz svih oružja i oruđa, na nacionalnom nivou, ali i na lokalu (sve je više lokalnih "Informera"). To najbolje na svojoj koži oseća Dragan Đilas, koji je "tajkun", "lopov" koji je ukrao legendarnih 619 miliona evra. Ni drugi opozicioni aktivisti ne prolaze mnogo bolje, pogotovo kada malo uzdignu glavu: i oni se pretvaraju u neprijatelje društva, a unapred pripremljene atribute protiv njih ponavljaju i režimski mediji i aktivisti, kao i vojska botova na društvenim mrežama
