Kultura sećanja – Video-rikorder
Kraj jednog statusnog simbola
Čudo tehnike sedamdesetih definitivno odlazi u istoriju, gde su već srednjetalasni radio-prijemnici, džepni tranzistori, televizori sa katodnom cevi, vokmeni...
Čudo tehnike sedamdesetih definitivno odlazi u istoriju, gde su već srednjetalasni radio-prijemnici, džepni tranzistori, televizori sa katodnom cevi, vokmeni...
Jedno vreme činilo se da bi Ante Marković mogao uspeti u nameri da od Jugoslavije načini modernu evropsku zemlju... Ali, iz jednopartijske ideološke diktature prirodno sledi jedino haos, mržnja, bes, emancipacija gluposti i ludila
Danas se, opet, Jugoslavija i jugoslovenstvo spominju širom regiona. Ne toliko zbog okruglih godišnjica – 25 godina od raspada Titove Jugoslavije i 95 godina od Vidovdanskog ustava, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nego zato što je britanski referendum o izlasku iz EU mnoge podsetio na slovenački i hrvatski referendum posle kojih su ove dve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost, čime je zvanično umrla "velika" Jugoslavija
U senci političkih i ekonomskih previranja u Brazilu, koja su kulminirala parlamentarnim opozivom levičarske predsednice Dilme Rusef, na tlu Južne Amerike istovremeno se odvija još jedna velika geopolitička drama. Ovoga puta u socijalističkoj Venecueli, kojoj preti politički i ekonomski kolaps
O bankarskom sektoru u Srbiji, inflaciji, rastu BDP-a i upozorenjima Fiskalnog saveta
Federativna Republika Brazil, najmnogoljudnija i ekonomski najsnažnija zemlja Latinske Amerike, u poslednje vreme suočava se sa kombinovanim negativnim uticajima ustavno-političke i ekonomske krize bez presedana u novijoj istoriji
Nije da naši političari ne znaju da će najnovija prepucavanja najviše koštati građane Hrvatske i Srbije, ali tvrda retorika treba im za unutrašnju upotrebu: Hrvatska će krajem godine na birališta, Srbija najkasnije idućeg proleća
Na ponešto čudan način, priča o opsadi Sarajeva istovremeno je postala i opšte mesto u pregledima svetske istorije i svojevrsna slepa mrlja. Priča o opsadi ima onoliko koliko i ljudi koji su je iskusili, pa još i više od toga, no mnoge od tih priča ostale su neispričane
Poslednje decenije XX veka u Srbiji moramo da se sećamo tačno onako kakva je bila, da ne bi podlegli "specijalnoj operaciji" koja je na delu ovih dana: da se Milošević od autokrate prepakuje u "dobrog momka". Tako oni koji su s njim stajali rame uz rame više neće biti loši momci. Oni koji trenutno vladaju Srbijom, žele zaborav i krivo tumačenje prošlosti, jer kad govore o napretku, oporavku, pomirenju, evropskim integracijama, voleli bi da se zaboravi da su nas upravo oni odvukli u suprotnom pravcu: u rat, bedu, glad, u mržnju...
U svom poslednjem, tj prethodnom tekstu ("Šta nam se to dogodilo i dokle će da traje") ostao sam čitaocima "Vremena" dužan odgovor na drugi deo pitanja iz naslova. Naravno da ni sada na to pitanje nema kategoričkog odgovora, niti ga može biti. Ali mislim da će pogled na rezultate našeg januarsko-februarskog istraživanja ipak pomoći da se nasluti neki odgovor. Ili barem da se razume zašto je taj odgovor težak i neizvestan
Šta će za potrošače značiti dalje smanjivanje referentne kamatne stope NBS, i kako će se kretati cene kredita u doglednom periodu