Mesečni pregled

02.novembar 2016. Redakcija Vremena

MMF: Rast BDP-a tri odsto u 2017.

Šta kaže MMF, šta kaže Republički zavod za statistiku, a šta kaže IT zajednica na davanje subvencija u njihovom sektoru

Mesečni pregled

28.septembar 2016.  

Oporavak privrede, rizici nisu uklonjeni

Uprkos odličnom dosadašnjem fiskalnom rezultatu u 2016, smanjenju NPL, privrednom rastu iznad planiranog, i dalje postoje rizici koji bi mogli da upropaste sve do sada postignuto – a to su nereformisana javna preduzeća i nezavršen proces privatizacije

VREME BR.1125 | 26. JUL 2012.

10.avgust 2016. Dimitrije Boarov

San o izlasku iz večite krize

Svako ko pročita ovu sasvim kratku "noviju istorijicu" namera naših premijera u poslednje dve decenije uočiće bar dve stvari: da je Srbija stalno u ekonomskoj krizi i da stalno najavljuje reforme koje nijedna vlada nije bila u stanju da sprovede

Kultura sećanja – Video-rikorder

27.jul 2016. Zoran Majdin

Kraj jednog statusnog simbola

Čudo tehnike sedamdesetih definitivno odlazi u istoriju, gde su već srednjetalasni radio-prijemnici, džepni tranzistori, televizori sa katodnom cevi, vokmeni...

VREME BR.36 | 1. JUL 1991.

30.jun 2016. Stojan Cerović

Zamiranje smeška

Jedno vreme činilo se da bi Ante Marković mogao uspeti u nameri da od Jugoslavije načini modernu evropsku zemlju... Ali, iz jednopartijske ideološke diktature prirodno sledi jedino haos, mržnja, bes, emancipacija gluposti i ludila

Godišnjice – Četvrt veka od raspada SFRJ

29.jun 2016. Zora Drčelić

Sećaš li se Jugoslavije

Danas se, opet, Jugoslavija i jugoslovenstvo spominju širom regiona. Ne toliko zbog okruglih godišnjica – 25 godina od raspada Titove Jugoslavije i 95 godina od Vidovdanskog ustava, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nego zato što je britanski referendum o izlasku iz EU mnoge podsetio na slovenački i hrvatski referendum posle kojih su ove dve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost, čime je zvanično umrla "velika" Jugoslavija

Sudski paradoksi

15.jun 2016. Tatjana Tagirov

Sekretarske laži

Zašto je država protiv Saveza gluvih i nagluvih osoba

Južna Amerika – Kriza u Venecueli

08.jun 2016. Uroš Mitrović

Ima li socijalizma bez nafte

U senci političkih i ekonomskih previranja u Brazilu, koja su kulminirala parlamentarnim opozivom levičarske predsednice Dilme Rusef, na tlu Južne Amerike istovremeno se odvija još jedna velika geopolitička drama. Ovoga puta u socijalističkoj Venecueli, kojoj preti politički i ekonomski kolaps

Brazil – Ekonomska i politička kriza

06.april 2016. Uroš Mitrović

Savršena oluja u zemlji sambe

Federativna Republika Brazil, najmnogoljudnija i ekonomski najsnažnija zemlja Latinske Amerike, u poslednje vreme suočava se sa kombinovanim negativnim uticajima ustavno-političke i ekonomske krize bez presedana u novijoj istoriji

VREME BR.1078 | 1. SEPTEMBAR 2011.

31.mart 2016. Tatjana Tagirov

Predizborne uvrede i podmetanja

Nije da naši političari ne znaju da će najnovija prepucavanja najviše koštati građane Hrvatske i Srbije, ali tvrda retorika treba im za unutrašnju upotrebu: Hrvatska će krajem godine na birališta, Srbija najkasnije idućeg proleća

VREME BR.1109 | 5. APRIL 2012.

24.mart 2016. Redakcija Vremena

Hronologija opsade Sarajeva

Na ponešto čudan način, priča o opsadi Sarajeva istovremeno je postala i opšte mesto u pregledima svetske istorije i svojevrsna slepa mrlja. Priča o opsadi ima onoliko koliko i ljudi koji su je iskusili, pa još i više od toga, no mnoge od tih priča ostale su neispričane

Dosije – Devedesete

16.mart 2016. Jovana Gligorijević

Sećanje na zla vremena

Poslednje decenije XX veka u Srbiji moramo da se sećamo tačno onako kakva je bila, da ne bi podlegli "specijalnoj operaciji" koja je na delu ovih dana: da se Milošević od autokrate prepakuje u "dobrog momka". Tako oni koji su s njim stajali rame uz rame više neće biti loši momci. Oni koji trenutno vladaju Srbijom, žele zaborav i krivo tumačenje prošlosti, jer kad govore o napretku, oporavku, pomirenju, evropskim integracijama, voleli bi da se zaboravi da su nas upravo oni odvukli u suprotnom pravcu: u rat, bedu, glad, u mržnju...

Istraživanje NSPM

24.februar 2016. Đorđe Vukadinović

Srbija pred izborima

U svom poslednjem, tj prethodnom tekstu ("Šta nam se to dogodilo i dokle će da traje") ostao sam čitaocima "Vremena" dužan odgovor na drugi deo pitanja iz naslova. Naravno da ni sada na to pitanje nema kategoričkog odgovora, niti ga može biti. Ali mislim da će pogled na rezultate našeg januarsko-februarskog istraživanja ipak pomoći da se nasluti neki odgovor. Ili barem da se razume zašto je taj odgovor težak i neizvestan

Finansije

24.februar 2016.  

Rekordno niske kamatne stope

Šta će za potrošače značiti dalje smanjivanje referentne kamatne stope NBS, i kako će se kretati cene kredita u doglednom periodu

Strah od nove ekonomske krize

20.januar 2016. Milan Milošević

Uspon i pad nafte

Bitku za energiju opet dobijaju bogati uvoznici nafte zahvaćeni lakom groznicom na početku godine, koja za njih neće biti toliko krizna, dok se izvoznici energenata glože krpeći budžete, a potencijal sirotinjskog cunamija se akumulira

Intervju – dr Goran Nikolić, Institut za evropske studije

20.januar 2016. Radmilo Marković

Neće biti nove svetske ekonomske krize

O padu na svetskim berzama, ceni nafte, usporavanju rasta Kine i kako to utiče na Srbiju

Prvih četvrt veka – Vremena »Vremena«

28.oktobar 2015. Filip Švarm

Novine u doba ratova, bede i očaja

Kako je bilo prvih deset godina? Šta je "Vreme" pisalo dok su grmeli topovi, goreli gradovi i vukle se beskrajne kolone izbeglica? A kako je svedočilo o gospodarima ratova i tuđe muke, njihovim interesima i masovnim grobnicama? Na kakav način su ove novine izveštavale o redovima za hleb i mleko, hiperinflaciji, krađama izbora, narodnom buntu i antirežimskim demonstracijama? Kako smo se držali u toku NATO bombardovanja i zbog čega smo uvek uspevali da napravimo razliku između ispravnog i pogrešnog? Ukratko – vreme devedesetih

Intervju – Žarko Jokanović

29.jul 2015. Ivana Milanović Hrašovec

U Srbiji više nema kome da se piše osim vođi

Građani u podsvesti ne mogu da zaborave da iza evro-osmeha sadašnjih naprednjaka stoje krvavi očnjaci nekadašnjih radikala. I to je ono što ih plaši, jer svi znaju kakvi su nekada radikali bili, šta su radili i kakve su užase pravili ovoj zemlji. Ne verujem u tu vrstu naprednjačke metamorfoze i mislim da, ako svi budu ćutali, sutra više neće imati ko ni da ćuti

Intervju – Dragan Velikić, pisac

10.jun 2015. Sonja Ćirić

Fukare je malo, ali je dobro organizovana

"Dozvolili smo pravoj, ordinarnoj fukari da povede glavnu reč, da određuje norme i zakone, da pali i granatira. Istinski, ne mogu da verujem da fukara preovlađuje na ovim našim prostorima. Ali kad pogledate šta i kako se piše po raznim forumima, onda je logično da se javi misao da ove prostore nastanjuje fukara, i da zaslužuje da živi ovako kako živi. Sa druge strane, ja u životu – na ulici, u bioskopu, u pozorištu, na pijaci, u gradskom prevozu – svuda gde se krećem, srećem mnogo više normalnog i dobrog, poštenog sveta. Tako da ne znam, možda ti botovi prave haos. Možda je fukare malo, ali je dobro organizovana? Možda smo mi ostali nesposobni"

Tribina – 70 godina od kraja Drugog svetskog rata

13.maj 2015. Sanja Šojić i Katarina Stevanović

Zavet koji nije ispunjen

Suočavanje sa prošlošću, nesuglasice oko uloge partizana i četnika u Drugom svetskom ratu, opasnost neofašizma u Evropi, primena nemačkog modela prevazilaženja prošlosti na druge narode koji sa sobom nose teret ratnih zločina neke su od tema o kojima je bilo reči na tribini koju su povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu 9. maja organizovali forum ZFD i nedeljnik "Vreme". O ovim i drugim pitanjima razgovarali su Ivan Ivanji, pisac, logoraš u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald, Stjepan Mesić, bivši predsednik Hrvatske, prof. Dragoljub Mićunović, bivši predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, prof. Volkhard Knige, istoričar i direktor Memorijalnog centra Buhenvald, i dr Predrag Marković, istoričar. Tribinu je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Intervju – Rastko Ćirić, profesor, muzičar i autor Rubber Soul Projecta

06.maj 2015. Sonja Ćirić

Izmaštavanje Bitlsa

Koncept The Rubber Soul Projecta zasnovan je na kreativnoj "rekonstrukciji" neobjavljenih pesama Bitlsa koje do sada niko nije čuo. Objavljivanjem novog albuma, nakon dvadeset godina zaokružen je ovaj neobičan konceptualni multimedijski projekat koji se sastoji od rok muzike, knjiga, dugometražnog filma, animiranih i uživo snimljenih spotova, grafičkog dizajna

Intervju – Miodrag Zec, redovni profesor Filozofskog fakulteta

25.februar 2015. Razgovarao: Radmilo Marković

Ne sme biti plana B za državu

"Ako nemate uređenu državu, ne možete nikako imati efikasna preduzeća. To se ovde ne shvata. Ne možete palme saditi na Severnom polu, odnosno možete, možete im davati i subvencije, ali one neće porasti i neće roditi. Tako, u državi koja nije uređena, koja nije pravna, sigurna država, ne može da uspe ništa"

ECB i monetarno labavljenje

28.januar 2015. Radmilo Marković

Punom parom ka inflaciji

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi još je sredinom 2012. rekao da će uraditi sve što je potrebno da bi sačuvao evro. Poslednja u nizu mera ECB jeste upumpavanje 60 milijardi evra mesečno u evro zonu sve do septembra 2016. A, ako zatreba – i duže

Intervju – Kokan Mladenović, reditelj

17.decembar 2014. Sonja Ćirić

Život u ibijevštini

"Nije mi stalo do toga koga Evropska unija podržava i iz kojih razloga to radi. Ja samo znam da mi zdrav razum, kultura sećanja i ono preostale građanske hrabrosti ne dozvoljavaju da, bez stida, izgovaram imena ljudi koji vode državu u kojoj živim"

Kultura sećanja – Vojislav Šešelj

19.novembar 2014. Zora Drčelić

Radikal broj jedan ponovo među Srbima

Potreba većine medija da ga "izmontiraju" kao, na svaki način, bivšeg čoveka zamrznutog u nekom pluskvamperfektu, koji se posle nešto više od decenije vraća u sasvim drugačiju, promenjenu, novu i naprednu Srbiju, samo je pokazala da mu njegovi doskorašnji partijski saborci, kumovi i prijatelji, iz nekakvog stvarnog ili iracionalnog straha od njega, pridaju mnogo veći značaj nego što ga 11 godina stariji i oboleli dr Šešelj, u stvari, ima