Sile statistike su neumoljive – nemamo se čemu nadati na novom i svakako vrlo važnom popisu stanovništva. I dok se, istovremeno, svetska populacija približava osmoj milijardi, broj stanovnika Republike Srbije opada dramatičnom stopom
Manir ulice koji je u srpske medije i srpsku politiku uneo Vojislav Šešelj (na slici) početkom devedesetih, postao je uz pomoć TV stanica sa nacionalnim pokrivanjem dominantan model poslednjih deset godina. Toliko dominantan da ponekad izgleda kako i otac tog načina ponašanja bude zbunjen kada se nađe za istim stolom sa Draganom J. Vučićevićem, Božom Spasićem, Nebojšom Krstićem, Dragoslavom Bokanom ili Anom Brnabić
Govor premijera Mađarske, desničara Viktora Orbana u Rumuniji, u kome se zalagao za čiste rase, izazvao je burne reakcije i ostavke u njegovoj partiji. Orbanov portparol je rekao da su mediji pogrešno razumeli njegove stavove
Ugledni nedeljnik “Ekonomist” bez ikakvog uvijanja kaže da je “gospodina Džonsona srušilo sopstveno nepoštenje” i dodaje da nikada nije bio spreman da preuzme odgovornost za bilo šta – uvek bi neko drugi bio kriv. Bar je čitaocima ovog nedeljnika dobro poznato kako to izgleda u praksi. No, za razliku od Srbije, Velika Britanija je ipak daleko ozbiljnija država sa najdužim stažom parlamentarizma u svetu i u njoj stranka nije prirepak svog šefa, već živi organizam
Ovakva kombinacija – visoki deficit, visoka stopa zaduživanja i veliko povećanje penzija, neodoljivo podseća na događaje iz 2008. godine kada je tadašnja vlast sistemski podrila javne finansije
Dubokoj rasnoj podeljenosti, suprotstavljenim stavovima oko kontrole naoružanja i napada na Kongres 6. januara, pridružila su se i sučeljavanja oko prava na abortus. Koliko god je Amerika blistala na međunarodnoj sceni i pokazivala svoje liderstvo na samitima G7 i NATO a, predvodeći demokratski blok u borbi protiv ruske agresije u Ukrajini, toliko SAD pokazuju nemoć da prevladaju u vlastitom dvorištu ono protiv čega se bore u velikom svetu
Nedavno je otkriveno da je država prodala stečajnu imovinu štedionice Jugoskandika, ali se ne zna kako će je potrošiti. Ta vest je bila povod da ponovimo tekstove Miše Brkića iz 2001. godine u kojima je „Vreme“ otkrilo dokumenta o povezanosti Dafine Milanović, Slobodana Miloševića, i njegovih saradnika iz vrha države
Ovakva kombinacija – visoki deficit, visoka stopa zaduživanja i veliko povećanje penzija, neodoljivo podseća na događaje iz 2008. godine kada je tadašnja vlast sistemski podrila javne finansije
Ovakva kombinacija – visoki deficit, visoka stopa zaduživanja i veliko povećanje penzija, neodoljivo podseća na događaje iz 2008. godine kada je tadašnja vlast sistemski podrila javne finansije
„Pre 15 godina kad je osnovan Arhipelag, bilo je više izvesnosti i više uređenosti u društvu. Kultura je bila manje marginalizovana. Lokalne i globalne krize tek su dolazile. Ali su došle i, kako su došle, više nisu prestajale, niti misle da se povuku s horizonta“
Ako bi celu prosečnu platu u Beogradu odvajali na stranu radi kupovine stana u gotovini, bilo bi potrebno 11 godina za 50 kvadrata prosečne beogradske novogradnje. Ako uzmemo u obzir da od nečega mora i da se živi, pa se odvaja samo trećina plate – potrebne su tri decenije. Problem je što ni ta trećina ne može da se uštedi
Ekonomske, a pre svega energetske sankcije Rusiji, koje donose veće globalne šokove nego ikada ranije, poput lavine kidaju trgovačke veze i na tri polovine cepaju svetski poredak. Zavode ih jaki iako ih to mnogo košta, i nameću slabima. Njihovi krupni “partneri” trpe i zaobilaze ih, a slabi teško podnose i kada ih pod prinudom zbog discipline, solidarnosti ili po nagovoru primene, a i kad ih ne primene
Ekonomske, a pre svega energetske sankcije Rusiji, koje donose veće globalne šokove nego ikada ranije, poput lavine kidaju trgovačke veze i na tri polovine cepaju svetski poredak. Zavode ih jaki iako ih to mnogo košta, i nameću slabima. Njihovi krupni “partneri” trpe i zaobilaze ih, a slabi teško podnose i kada ih pod prinudom zbog discipline, solidarnosti ili po nagovoru primene, a i kad ih ne primene
Čelnici evropskih institucija optužili su sredu u Evropskom parlamentu u Strazburu Rusiju da hranu koristi kao oružje i ugrožava milione ljudi u svetu
Tokom tri meseca će ljudi u Nemačkoj moći da se voze javnim prevozom po smešnoj ceni i da toče gorivo osetno jeftinije. Te mere koštaju državu milijarde, a pitanje je da li će imati ikakve trajnije efekte
Udruženje sindikata penzionera traži sastanak sa Aleksandrom Vučićem, pokušavajući da reši drastično pogoršan materijalni položaj svojih članova zbog povećanja cena. Januarsko usklađivanje penzija od 5,5 odsto inflacija je već pojela. PUPS se ne izjašnjava
Predsednik SNS-a i Srbije poručio je opozicionim “baba vangama” da “ne pričaju gluposti” i da će razgovarati sa predsednikom Rusije u nedelju u 11 sati. Naglasio je tim povodom da stav Srbije, njega, o neuvođenju sankcija ostaje nepromenjen
Vladanje dekretima u vanrednom stanju Viktoru Orbanu omogućuje da na svaki problem reaguje brzopotezno. A i šalje poruku narodu da je on neprikosnoveni vladar koji će odbraniti Mađarsku od svih svetskih pošasti
Preko 40 odsto Nemaca je zabrinuto zbog stalnih poskupljenja. Dok ministarka unutrašnjih poslova daje preporuke da se domaćinstva snabdeju zalihama određenih prehrambrenih artikala, Vlada priprema meru da se za male pare može kupiti mesečna karta za javni prevoz. Jedan od apsurda situacije je da je dominantno levo-zelena Vlada obezbedila sredstva za izgradnju velikog broja socijalnih stanova, ali ne može da ih potroši jer niti ima potrebne stručne radne snage, niti građevinskog materijala, niti odgovarajućih transportnih mogućnosti
Ana Brnabić je i pre nego što je bila postavljena na mesto predsednice Vlade jasno ocrtala naznake šta javnost može da očekuje od nje: nepoznavanje Ustava i zakona zemlje na čijem se čelu našla, okretanje glave od svake afere u kojoj bi se našli naprednjaci, nevešte medijske nastupe, besmislene izjave koje govore o potpunom neshvatanju situacije koja je okružuje, i bezrezervno divljenje i obožavanje prema onome koga zove “šefom”
U vreme rata u Ukrajini nastupila je nova era finansijskog ratovanja, čiji je ishod neizvestan. Nad Volstritom kruži bauk stagflacije, do koje možda neće doći, ali to je sve što se tiče dobrih vesti
Sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, u drugi krug ući će Makron i Le Penova. U ovom trenutku pobeda Makrona u drugom krugu deluje kao najverovatnija iako se razlika između njih dvoje smanjuje bukvalno iz dana u dan
Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, cene 10 osnovnih namirnica porasle su od januara 2021. do februara 2022. godine za 24,14 odsto – od toga juneće meso sa kostima 36 odsto, pileći batak i karabatak 31,2 odsto, jestivo ulje 30 odsto, pšenično brašno 24,1 odsto… “Živeli smo u pogrešnom ubeđenju našeg ministra finansija da će period jeftinog novca u svetu trajati beskonačno”, kaže za “Vreme” profesor Ljubodrag Savić. “Nema od toga ništa”
Sankcije – kao i svaka batina – imaju dva kraja. Bumerang zapadnih sankcija će mnogo dublje i ozbiljnije pogoditi Evropu nego SAD i druge daleke zemlje. Pre svega, jedino je Evropa teško zavisna od uvoza ruskog gasa, a pored toga evropske banke i preduzeća mnogo su više poslovali sa Rusijom nego druge države. Pritom će Evropa primiti nekoliko miliona izbeglica, koje treba negde smestiti i izdržavati. Čak i ako Rusija “kapitulira” i povuče se iz Ukrajine, Evropa je ta koja će platiti ceh obnove te ogromne zemlje sa više od 40 miliona duša
Amerika nikada nije bila veliki korisnik ruskih energenata. Godišnje se uvozilo oko osam procenata nafte i naftnih derivata, dok je u decembru, kada su počeli da stižu prvi ruski ultimatumi, uvoz pao na svega dva odsto, ali je bez obzira na to više nego očigledno da nijedna država na svetu neće biti pošteđena posledica rata u Ukrajini
Predizborno plašenje građana mogućim katastrofalnim posledicama rata u Ukrajini nije ništa novo, ista matrica je primenjivana i na izborima 2020, samo što je tada apokalipsa pretila od korona virusa. Kada biračima dobro utera strah u kosti, Aleksandar Vučić se uz tabloidno terciranje predstavlja kao jedini spasilac
Na Zapadu se uveliko govori o „ceni slobode“ koja mora da se plati. A biće skupa. Nakon što su SAD i UK uvele embargo na uvoz ruskih energenata, cena goriva je otišla u nebesa, kao i cena nikla, aluminijuma, paladijuma, žita… A igra je tek počela. Centralne banke moraće da biraju između dvocifrene inflacije i ozbiljne recesije
