Tradicija

08.mart 2017. Ljubomir Kljakić

Zašto »Student« više ne postoji

Ovih dana navršava se osamdeset godina od 15. marta 1937. i pojave prvog broja lista "Student", organa Akcionog odbora stručnih studentskih udruženja Beogradskog univerziteta i centralnog glasila studentskog pokreta na tom univerzitetu, ali i u tadašnjoj Jugoslaviji uopšte

Politika odbrane

08.februar 2017. Miloš Vasić

Vojni rok, opet?

Pretnje uvođenja obaveznog služenja vojske u Srbiji i u Hrvatskoj spadaju u unutrašnju politiku, a ne u politiku odbrane. Dva nacionalistička režima osećaju gubitak kontrole u društvu; mlađe generacije malo su se razularile i stiču razne ideje; treba ih uterati u red i stegu. Šta je bolje od vojnog roka

Kultura sećanja – Spomenici sećanja na Holokaust

01.februar 2017. Jelena Jorgačević

Da li vam je svejedno

Pre nekoliko godina, jedna američka tinejdžerka se fotografisala ispred Aušvica, široko osmehnuta, dodajući smeška koji crveni kao komentar na fotografiju. Jula 2016, posetioci Aušvica su zamoljeni da ne love pokemone po jednom od najstrašnijih mesta u istoriji čovečanstva

Zima na Dunavu – Borba sa ledom

25.januar 2017. Zoran Majdin

Ledolomce nema ko da plati

"Čakor" i "Vučevo" su pod hipotekom, te treću godinu trunu na vezu očerupani, a "Petrovaradin", iako sposoban da isplovi, privezan je negde kod Zemuna, ali nema posadu; "Komovi", "Tara" i "Dinara", svojevremeno najmoderniji dunavski tegljači, dika i ponos Jugoslovenskog rečnog brodarstva, redovno remontovani i u "top" formi, isečeni su i prodati kao sekundarna sirovina za, kako kažu oni koji tvrde da znaju, 30.000 evra svaki. Od sve one ledolomačke sile koju smo imali, pretekli su samo "Greben" i "Bor", s tim da je ovaj potonji, koji je u privatizaciji pripao "Prahovu", iz nekog već razloga ostao bez "vibro-pramca" – dodatka za razbijanje leda

Tačka susreta – Šta je to Balkan, šta o njemu pričaju i šta bi trebalo da bude

18.januar 2017. Katarina Stevanović

U kandžama političkih elita

U pokušaju da odgovore na pitanje šta je Balkan i šta bi trebalo da bude, učesnici tribine koja je održana u Preševu bili su prilično pesimistični, a kada je reč o odnosima Srba i Albanaca na jugu Srbije, saglasni su u tome da oni danas ne postoje i da su bili intenzivniji čak i u vreme ratnih sukoba na Kosovu

In memoriam – General Vladimir Trifunović (1939–2017)

18.januar 2017. Miloš Vasić

Heroj, a ne izdajnik

Beogradu je bio kriv jer je spasao 280 vojnika JNA i odbio da ubija civile. Zagrebu je zgrešio jer je legitimno branio napadnutu kasarnu. Šta je zgrešio Ljubljani, nije jasno. Za pošten svet, Vlado Trifunović će ostati upamćen kao simbol modernog junaštva i modernog mučeništva

Hrvatska

18.januar 2017. Sonja Ćirić

Mali kulturni događaj

"Svaka pozorišna predstava koja dolazi iz Srbije, izložba nekog umetnika ili poneka knjiga srpskih izdavača koja se pojavi u knjižarama izazove u Hrvatskoj posebnu pažnju. Za razliku od političara koji se i dalje samo svađaju, običan svet očito je gladan kulture iz susednog dvorišta", kaže za "Vreme" dugogodišnji dopisnik "Večernjih novosti" iz Zagreba Jurica Kerbler

VREME BR.645 | 15. MAJ 2003.

17.januar 2017. Nenad Lj. Stefanović

Drajfus bez Emila Zole

Nekoliko izjava političara o časnom, savesnom i razumnom generalu koji je u bezizlaznoj situaciji spasao živote 220 vojnika, a pri tom i izbegao da počini ratne zločine, ne znače naravno da je u "slučaju Trifunović" led najzad krenuo. Niti da će on uskoro napustiti sobičak u beogradskom hotelu Bristol u kome, u nekoj vrsti nužnog smeštaja, živi već desetak godina, pošto je izgubio pravo da ima sopstveni dom

Serija – Novine

28.decembar 2016. Teofil Pančić

Slabašna vera za mizernu večeru

Odlično promišljena i besprekorno izvedena, serija reditelja Dalibora Matanića i scenariste Ivice Đikića, koncentrisana u paklenom međuprostoru novinarstva, biznisa, politike, crkve, policije i kriminala, sam je vrh celokupne post-YU produkcije u svom žanru

Izdavaštvo

28.decembar 2016. Sonja Ćirić

Po receptu Dositeja i Vuka

Veoma je bogata istorija izdavaštva i knjižarstva u Vojvodini. Davno je neporecivi Skerlić rekao za Novi Sad: "Ovde se u XVIII i XIX veku mislilo i pisalo za ceo srpski rod"