Ko tebe kamenom – ti njega Kosovom. Kad je teško – Tači. Tako bi se, otprilike, mogla svesti politika vlasti u Srbiji, kad god treba rešiti neki unutrašnji problem ili zataškati pojedina događanja. A ukoliko se proceni da situacija treba biti "zategnutija", upotrebljavaju se teži argumenti – pokreti jedinica Vojske Srbije s jedne, ili specijalnih policijskih jedinica ROSU s druge strane. Efekat je uvek isti – nula
Kako je Happy televizija dobila blanko dozvolu da proizvoljno određuje i pomera granice profesionalnog ili tačnije tabloidnog novinarstva? To vam je kao da imate čađavu mehanu gde možete da srbujete do mile volje (do fajronta), da budete potpuno politički nekorektni, da oko vas šetaju polugole starlete i na ekranima puštate porniće u podne
Čini se da Francuska nije odolela da ne podeli lekciju političkom establišmentu Srbije. Mesto na kojem je sedeo predsednika Vučić 11. novembra u Parizu možda je i poruka da će morati da nastavi da radi na ispunjavanju obećanja. Zbog toga je ovo pravi trenutak da se celokupni srpski politički establišment ozbiljno zapita kako smo stigli dovde, a odmah zatim i kako da se iz ove sramne pozicije izbavimo
"Dve trećine mladih ne smatra da je demokratija najbolji oblik vladanja. Ali, kada razmišljaju o demokratiji, oni je ne povezuju sa temeljnim demokratskim vrednostima već stanje u zemlji vezuju za razočaranost rezultatima svih vlada koje su došle posle Petog oktobra"
U južnoameričkim zemljama primetan je zamor levicom i potiskivanje takozvanog specifičnog prosocijalističkog "roze talasa". Tamo su levičarske vlade ranije smenjivale brutalne vojne hunte, a sada ih zamenjuju biznismeni u politici, poput Trampa. Pretnju Brazilu, međutim, donosi izborni uspon rezervnog kapetana Bolsonara, apologete vojne diktature, koga zbog njegovog desničarskog ignorisanja političke korektnosti nazivaju brazilskim Trampom, a ovog opet neki mediji nazivaju "Kaudiljom u Vašingtonu"
"Svi ti rezultati kojima se hvalimo – rekordne investicije, rekordno smanjenje nezaposlenosti, rekordan rast plata – sve se to ne odražava na jednom od najvažnijih pokazatelja, a to je stopa privrednog rasta. Ovim tempom rasta, mi nijednu zemlju – od Hrvatske pa naviše – nećemo nikad da stignemo. Zaista ne mogu da verujem da bilo ko govori o tome da smo mi sad na dobrom putu i u ne znam kakvom preporodu – ne samo da nikada nećemo stići zemlje Zapada, nego samo možemo da maštamo da ćemo stići Češku ili Poljsku"
Od 2013. naovamo, o Petom oktobru elite na vlasti pokušavaju da naprave nešto što nije bio, u rasponu od beznačajnog incidenta preko državnog udara do velike pljačke umetničkih dela. Ipak, bez obzira na sve što se kasnije desilo, taj dan je bio pobeda i tu činjenicu ne može da opovrgne nijedan revizionistički pokušaj
Reditelji Goran Marković i Rajko Grlić, te snimatelj Predrag Pega Popović za "Vreme" govore o svojim sećanjima na Praško proleće 1968, kome su kao studenti prisustvovali u Čehoslovačkoj
U obraćanjima četvorice prvaka Srpske liste, bila je jasno izdvojena "sila osovine" "Jeremić–Janković–Đilas–Obradović", naspram pravdoljubivosti, požrtvovanja i žrtava, naprednog duha i patriotizma stranačkih saveznika SNS-a i iznad svega samog predsednika Vučića. A o onome što građani – i kosovski Srbi i Albanci – sve češće opisuju kao stvarnu agoniju u kojoj se čitava javnost našla i za ono što se trenutno dešava oko Kosova i Metohije, što su upravo reči koje je pomenuo i Rakić na ovoj konferenciji za medije, ovi srpski politički prvaci u sat vremena nisu imali nijednu jasnu poruku, odnosno konkretan odgovor. Između ostalog ni šta je predlog rešenja za Kosovo i da li podržavaju "razgraničenje", to jest "podelu"
Za kraj se ostavi neka pomirljiva, ekumenska frazetina, mir božji i druge tandare-mandare, ali strela je odapeta i tačno se zna na čiju adresu, jer taj isti Irinej je, nedavno, izjavio da je Srbima "sam bog poslao Aleksandra Vučića"
"Krstaški pohod" bivšeg ruskog senatora i bankara i crvenokose "Maše oružarke" izazvao je opšte uzbuđenje američkih medija u kojima "ruska infiltracija" ne silazi sa naslovnih strana. Pitanje je, međutim, šta prikriva magla "ruske opasnosti" koja se diže iznad Kapitol hila dok se rasplamsava trgovinski rat, a tamni oblaci se nadvijaju nad Ormuskim zalivom tamo kod Irana kuda prolaze tankeri sa milionima tona nafte
Predsedniku Aleksandru Vučiću, kome je dodeljena glavna uloga u rešavanju kosovskog problema, neophodna je atmosfera straha, miris baruta i scenografija rata kako bi se, primoran da potpiše pravno-obavezujući sporazum sa predstavnicima kosovskih vlasti, što defakto jeste priznanje Kosova, među Srbima (prevashodno svojim glasačima) predstavio kao onaj koji će, kako i sam kaže, uspeti ništa da pretvori u nešto. Realnost je, međutim, drugačija
