Politika posle vanrednog stanja
Hlađenje glave
Sada su za stabilizovanje prilika više od svega potrebni dobar plan i razložan postupak
Sada su za stabilizovanje prilika više od svega potrebni dobar plan i razložan postupak
Upitan kada je poslednji put mogao slobodno da govori na javnom mestu, jedan Iračanin je odgovorio: "Kad sam bio student, 1967. godine." Na pitanje da li se oseća okupiranim od strane Amerikanaca, odgovorio je: "Definitivno." Da li se u Iraku dogodila čudna mešavina okupacije i oslobađanja? Posle kratkotrajne diskusije upitani je odgovorio potvrdno
Kad se došlo do političke kapitalizacije vanrednog stanja, stvari su se ubrzano komplikovale i pretvarale u političku krizu, u intenzivno političko sukobljavanje žešće nego pre 12. marta 2003. godine
"Sada, dok traje obračun države sa organizovanim kriminalom, finansijski lobiji su se primirili, ćute i kao posle 5. oktobra 2000. godine gledaju šta će se dogoditi pokušavajući iza scene da pridobiju nove političke zaštitnike"
U vanrednom stanju loše su se poneli i vlast i opozicija. Zbog sistemskih, pravnih i političkih pitanja koja se nagomilavaju, vanredno stanje primiče se iscrpljenju svrhe
Koliko god neverovatno delovala mogućnost da neko ko se direktno proziva kao naručilac nečijeg ubistva u isto vreme mirno bira italijanske cipele i svilene komplete, sve ono što je M.M. ikada uradila, rekla i napisala sasvim se lepo uklapa u tu nezvaničnu verziju
Bivši direktor RTS-a, osuđen na deset godina zatvora, uhvaćen u vikendaškom naselju nedaleko od Bara, u kraju uz magistralu, poznatom kao Utjeha. Pristojno izgledao, lepo se vladao, nije ličio na huligana, na dobar dan, odgovarao sa dobar dan, nije hteo ni pivo da popije, imao i ključ od vikendice pa u njega niko nije sumnjao
Zvanična saopštenja i doziranje informacija o opsegu sprege organizovanog kriminala i državnih, medijskih i finansijskih struktura sve više ocrtavaju obrise nečega što bi se moglo nazvati i planom za državni udar. Tu prednjače isti oni mediji koji su donedavno glamurizovali "crvene beretke", a koji su u bliskim odnosima sa izvesnim agencijama Vlade Srbije. Za to vreme padaju visoki funkcioneri Državne bezbednosti, JUL i Miloševićeva siročad svih usmerenja. BIA se uznemirila, a Vojska se mrči da počne sa čišćenjem svojih službi. Neka se pripreme sponzori...
Velika akcija policije protiv organizovanog kriminala, pokrenuta zbog atentata na premijera Zorana Đinđića, pokazala je nešto što je već dvadeset godina javna tajna: da se tržište narkotika kontrolisalo uz policijsku značku, sa znanjem i zaštitom dela formalne i neformalne vlasti i njenih organa, a da je glavnu ulogu u tome imala tajna policija
Sudija Života Đoinčević ostaće u analima srpskog pravosuđa upamćen po rešenju donesenom dva dana uoči svrgavanja Slobodana Miloševića
Pre ili kasnije to se moralo dogoditi. Na veliku žalost istražnih organa, Dušan Spasojević Duća i Mile Luković Kum ubijeni su pružajući otpor hapšenju. Akcija "Sablja", kako je zovu u policiji, razmahala se, očigledno, do te mere da su osumnjičeni izgubili svaku nadu u bilo kakav preokret. Otkriće ko je i kako ubio i zakopao Ivana Stambolića konačno je uništilo iluzije Državnoj bezbednosti i njenoj Jedinici za specijalne operacije, a Slobodana Miloševića i Miru Marković u očima javnosti svelo na par običnih zlikovaca – šta god istraga kasnije pokazala. Ostaju, doduše, još neki nerasvetljeni zločini: Slavko Ćuruvija, narko-biznisi Resora državne bezbednosti, uloga vojske u nekim atentatima i još koješta što će se pojaviti – ako se ovako nastavi, to jest