Pored mnogo pitanja koja traže odgovor nakon eksplozija u Egiptu, dva se čine najvažnijim. Ko je odgovoran i zašto baš Egipat? U izveštajima i analizama najviše pažnje poklanja se organizaciji Brigade Abdulaha Azama, dok su gotovo svi saglasni da iza napada stoji neka od organizacija povezanih sa Al kaidom. Bilo je i analiza koje napade pripisuju palestinskim organizacijama, ali je Hamas među prvima osudio napade
Palestinci su ukazali poverenje lideru koji je najavio da želi da počne rešavati probleme mirnim putem i tako su napravili svoj izbor
Arafatova smrt uklonila je razlike koje su postojale između SAD i Izraela s jedne i EU-a s druge strane, jer se EU nikada nije odrekla Arafata, iako su ga Izrael i Amerikanci izbacili iz mirovnog procesa, zbog optužbi da finansira teroriste. Na EU Izrael gleda kao na zaštitnika Palestinaca, jer im je najveća pomoć stizala iz Evrope, ali je uloga EU-a u mirovnom procesu bila mala, u odnosu na novac koji je izdvajala za njega
U Izraelu smatraju da su sada bezbedni od novih raketnih napada, napuštanje pojasa Gaze može da počne, a iseljavanje jevrejskih naselja neće se odvijati pod palestinskom vatrom. Sve to može da počne ukoliko sadašnja vlada preživi početak sledeće nedelje
Tromesečno primirije koje je Osama bin Laden ponudio Starom kontinentu u zamenu za povlačenje iz Iraka i Avganistana energično su odbacili evropski lideri; novi španski premijer Hose Luis Sapatero najavio je momentalno povlačenje španskih vojnika iz Iraka, kao deo ispunjenja predizbornih obećanja
I dok iz sveta stižu osude i izjave zabrinutosti i pozivi obema stranama na uzdržanost, na Bliskom istoku se ponovo zvecka oružjem
Ipak, još nije sve izgubljeno. Iako je ozbiljno ugroženo, primirje se još može spasti. Sedam nedelja, koliko je primirje trajalo, bile su najmirnije u poslednje tri godine i taj krtkotrajan predah doneo je normalizaciju života za veliki deo stanovništva
Šef Koordinacionog centra Nebojša Čović, koji je u Vladi već dugo zadužen za Kosovo i jug Srbije, možda bi najbolje mogao da posvedoči kako izgleda baviti se kosovskim pitanjem u nefunkcionalnoj i nedorađenoj državi u kojoj spremnost da se o tome ozbiljno razgovara postoji samo ad hoc (samo kada nekoga ponovo ubiju) i u kojoj ne postoji zvanična državna strategija o minimalnim i maksimalnim ciljevima, između kojih je kasnije moguće tražiti neko rešenje
