Broj 1 je Severna Amerika (SAD, Kanada), broj 2 je Evropa (Švajcarska, Švedska, Holandija), a broj 3 Istočna Azija (Singapur, Koreja, Hongkong/Kina)... Najupečatljivije razlike između privreda tiču se oblasti istraživanja i razvoja koje su koncentrisane u vrlo mali, mada rastući, broj zemalja
U skladu sa politikom "slobodno tržište – vazalne države", neokonzervativni kreatori politike SAD, uz konstataciju da je socijalizam u Venecueli bankrotirao, pokušavaju da izbrišu ružičasti talas latinoameričkog socijalizma i pružaju podršku naletu desničara u Paragvaju, Brazilu, Argentini i Čileu
Više od 56 miliona Rusa potvrdilo je vlast Vladimira Putina. Ovako ubedljiva pobeda je šamar za Zapad i signal da će Rusija nastaviti da se ponaša kao svetska sila koja ne preza od toga da se zarad sopstvenih interesa hvata u koštac sa kime god, gde god i po ma koju cenu
Podaci iz najnovijeg istraživanja religije Pju centra mogli bi da posluže kao osnova za dublje analize istorijskih, ekonomskih i socijalnih okolnosti na istoku Evrope koji je još u previranju, kao i za prevazilaženje puzajuće konfrontacije Zapada sa Rusijom i hladnoratovskih odnosa koji destabilizuju svet
Indeks demokratije 2017. londonskog "Ekonomista" pokazuje pogoršanje stanja demokratskih društava u svetu, povećanje jaza između političkih elita i izbornih tela, sužavanje medijskih i erozije građanskih sloboda, uključujući ograničavanja slobode govora
Dodatni pritisak javnosti usled eventualnog neuspeha predstavljao bi veliki problem u budućnosti u vezi sa odazivanjem igrača na pripreme. Timskom duhu koji je Saša Đorđević uspostavio dolaskom na selektorsko mesto i velikim uspesima na prethodnim takmičenjima bio bi dovoljan slabiji rezultat sa ovog prvenstva, pa da iz početka gradimo tim koji nešto znači u evropskim i svetskim okvirima, uz to verovatno i sa novim selektorom
Na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 2007. Vladimir Putin je bacio rukavicu unipolarnom uređenju sveta po receptu Pax Americana. Posle toga rusko-američki odnosi su se pogoršavali, a popravljanja odnosa posle dolaska Donalda Trampa u Belu kuću mnogi se iz nekih razloga plaše
Kako je SSSR došao do stanja raspada. Kako su pučisti amnestirani i kako se u Rusiji manifestuje postimperijalni sindrom
Iza kulisa zvaničnog programa 56. Bijenala u Veneciji odigrava se i nezvanično bijenale u vidu gerila kampanja koje imaju za cilj da istaknu neka goruća pitanja u svetu, od pitanja imigranata, rata u Ukrajini do teškog položaja radnika u Abu Dabiju gde se grade ogranci Gugenhajma, Luvra i drugih muzeja
Pravila za učešće na Evrosongu eksplicitno kažu da "tekstovi, govori, gestovi političke ili slične prirode" nisu dozvoljeni tokom održavanja takmičenja. Pa ipak, u šezdeset godina Evrosonga politika je kroz sporedne ulaze i na mala vrata često dospevala na evrovizijsku pozornicu, koja se koristi kao platforma za prenošenje poruka koje su u osnovi (geo)političke. Od samog početka Evrosong je bio platforma za artikulisanje i sučeljavanje političkih stavova: dok je, na primer, papa Pije XII u Evrosongu prepoznavao potencijal za "jedinstvo nacija", suzbijanje predrasuda i rušenje barijera, francusko komunističko glasilo Radio Liberté opisivalo ga je kao novo oružje psihološkog rata koje služi ujedinjenju Evrope
Sedamdeseta godišnjica pobede nad fašizmom biće obeležena 9. maja velikom vojnom paradom u Moskvi. Polemike koje prate ovogodišnju moskovsku proslavu Dana pobede nastavak su polemike vođene i pre deset godina povodom obeležavanja šezdesete godišnjice pobede nad fašizmom, s tim da su stavovi u međuvremenu samo radikalizovani. O tome svedoči i danas aktuelan tekst Frana Cetinića (1947–2006) objavljen u "Vremenu" broj 749, 12. maja 2005. godine, koji ponovo objavljujemo ukazujući na postojanost istorijskog revizionizma, na tadašnje političke prilike na liniji Zapad–Rusija u ogledalu današnjih, ali i na ličnost Frana Cetinića, prijatelja "Vremena", dugogodišnjeg urednika Radio France Internationalea i vrsnog evropskog intelektualca
Po čemu je neko veliki državnik? Ma koliko bilo čudno, filozofi, istoričari, a još manje političari, na to pitanje nemaju odgovora. I tu se obično priziva poređenje sa velikim umjetnicima: imaju nekog demona u sebi, tj. nešto što ni oni ne znaju šta je. Podjednako su rijetki, jedni i drugi. Poznavaoci skoro jednoglasno smatraju Bizmarka najvećim državnikom modernog vremena. Uglavnom se slažu i da je De Gol najveći državnik dvadesetog vijeka. Već po ovome što je do sada uradio (i kako je uradio) izvjesno je da je Putin dominantna politička figura dvadeset prvog vijeka
U istoj rečenici kancelarka Angela Merkel je spomenula Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju i Srbiju. To su, kaže, zemlje u kojima Kremlj želi da proširi svoj uticaj. Nemački magazin "Špigl" objavljuje delove analize o "uticaju Rusije u Srbiji" koja je, kako su preneli mediji, alarmirala nemačku vladu. Sudeći po njenom publicitetu u svetskim medijima, srpska vlast se žestoko znoji izvodeći špagu sa jednom nogom u Moskvi i drugom u Briselu
"Treći svetski rat uveliko traje. Lobističke grupe ubijaju demokratiju. Bez socijalizma nema demokratije. Književnost zastupa istinu poraženih. Ništa tako ne podstiče opsesiju kao gubitak. Tito je bio despot sa osobinama državnika. Danas bih bio protiv bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Kada sam saznao da sam dobio Nobelovu nagradu, otišao sam kod zubara kod koga sam ranije zakazao pregled. U SS se nisam dobrovoljno prijavio, regrutovali su me, posle pola godine pao sam u ratno zarobljeništvo, zločine nisam počinio. Ja sam demokratski socijalista, politički angažovan građanin, koji je po zanimanju pisac i grafičar, i mislim da sam shvatio lekcije koje su mi zadate", priča u razgovoru za "Vreme" Ginter Gras
Krhko primirje u Ukrajini nakon neuspelog gušenja pobune na istoku. Pregovori o statusu Luganske i Donjecke oblasti i ukrajinski izbori tek predstoje. Na globalnom planu konflikt vodi u eskalaciju napetosti: NATO pojačava prisustvo u istočnim članicama pakta, Rusija razmatra vojnu doktrinu koja bi SAD i NATO označila kao neprijatelja, dok je novi paket sankcija EU prema Rusiji i kontrasankcija Moskve u vezi sa varljivim primirjem u Ukrajini
Na Balkanu pominjanje pristupanja NATO-u izaziva povišenu temperaturu, bar u državama koje u savezu nisu, poput Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Svaka zemlja ima svoje razloge zašto nije u Alijansi: u Makedoniji to žele i vlast i veći deo stanovništva, ali problem je protivljenje Grčke; u Crnoj Gori je vlast voljna da pristupi, ali građani većinom nisu; u BiH, podrška stanovnika se razlikuje u zavisnosti od toga da li žive u Republici Srpskoj ili BH entitetima. U Srbiji je problem najsloženiji, po običaju
Ovoga puta revolucija u Kijevu nije bila narandžasta. U finišu tromesečnog sukoba poginule su 82 osobe, a oko 600 je ranjeno. Desni sektor kontroliše administrativni centar u Kijevu i poput boljševika u Petrogradu 1917. diktira tempo Privremenoj skupštini koju preuzima dosadašnja opozicija. Vlast se valja ulicama Kijeva, patroliraju naoružane grupe branilaca Majdana, gore partijska sedišta i traje napeto iščekivanje u luku od Harkova do Simferopolja na Krimu, od Vašingtona, preko Brisela do Moskve
Po sreći koju trenutno osećaju, iza Srbije su samo građani Gruzije, Libana, Sijera Leonea, Togoa, Palestine, Jermenije i Iraka. Šta sve čini sreću danas
Grupa srednjoškolaca koja je pisala o navodnom trovanju albanske dece na Kosovu 1990. godine bila je naročito aktivna u postavljanju pitanja o neutralnosti. Smatrali su da treba da budu obazrivi sa činjenicama
Po kvalitetu života, Srbija se nalazi na 84. mestu, a Rusija na 105. među državama sveta. Po ekonomskim slobodama Srbija zauzima 101. poziciju, a Rusija 143; po vladavini demokratije Srbija je na osrednjem 65. mestu, a Rusija na ne baš uverljivom 107; po indeksu korupcije Srbija je na prosečnom 78, a Ruska Federacija na znatno slabijem 154. mestu od 178 zemalja sveta. Ko tu, zapravo, ima "složenu i eksplozivnu društveno-političku situaciju"
Kako i ko živi u Prištini? Kakvi su odnosi Srba i Albanaca na Kosovu? Šta čita, o čemu misli i šta sanja srpska i albanska omladina
Do juče se moglo misliti da je vrhunac ironije – ili pragmatizma, zavisi kako na to gledamo – početak jednog novinskog komentara od pre nekoliko godina, povodom Drugog zalivskog rata, u kom se autor pita: "Otkud naša nafta ispod njihovog peska?" Od juče je, bez obzira na to što je reč o vojničkoj pameti, na snazi jača izjava, cinizam – ili, opet, možda pragmatizam – po kom "Gadafijeve snage podmeću leševe na ciljeve koje mi gađamo"
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju "smatra" da svojim angažmanom doprinosi rešavanju važnih zadataka koji se tiču evropske bezbednosti. Ne bih umeo da navedem ni jedan jedini primer koji bi dokazao tačnost te postavke
