Znate li za onu priču o dečaku koji je stalno vikao „stiže Pejpal“, pa kada je Pejpal stvarno stigao, niko mu nije verovao? Pa, skoro da je tako bilo prošlog utorka 9. aprila (vredi zapamtiti datum), kada se srpskim internetom pronela vest da je najpopularniji servis za plaćanje na internetu konačno postao pristupačan i u Srbiji.
Glasine su krenule nekoliko dana ranije kada su ministar trgovine Ljajić i premijer Dačić najavili da se dolazak Pejpala očekuje „uskoro“. To je već bio ozbiljan znak, nikada do sada političari to nisu tako neposredno najavljivali.
U stvari, nekolicina bolje obaveštenih novinara (uključujući i moju malenkost) znalo je za ovu vest otprilike dve nedelje ranije, ali uz obavezu da o tome ćute do 16. aprila za kada je najavljena aktivacija. Slučajno ili ne, tek servis je pušten nedelju dana ranije, što je na nekim stranim sajtovima takođe nagoveštavano. Tako da su neki uticajniji tviteraši i blogeri proveli noć sa osmog na deveti klikćući na spisak zemalja na Pejpalovom sajtu sve dok se u padajućem meniju nije pojavila Srbija (i Gruzija, ali to nam je manje bitno). Onda je krenulo slavlje i prijavljivanje, do te mere da je sajt jedva pretekao. Kao kada je pao Berlinski zid, a Istočni Nemci navalili na Zapad.
Bez šale, dolazak Pejpala uporediv je sa ulaskom Srbije na belu šengensku listu. U oba slučaja potencijali su nam se povećali, ali neposrednu korist na samom početku imali su samo oni sa parama. Ne znam koliko je transakcija izvršeno tog prvog „pejpal dana“ u Srbiji, niti sam čuo da se neko u narednih sedam dana pohvalio da je obavio neku fizičku kupovinu na Ibeju, to jest da je licitirao, kupio i da mu je roba dostavljena. Što nije bitno jer će se svakako dogoditi u narednim danima. Mnogo zanimljivije je kakve su mogućnosti Pejpala u Srbiji.
Za sada može samo da se plaća, odnosno kupuje. Sajt trenutno nije otvoren za prodaju robe ili usluga iz Srbije, ali to se očekuje u narednim nedeljama. U tom slučaju moraće da se reši i pitanje podizanja novca. Npr., ako imate bakin pirotski ćilim i stavite ga na licitaciju na internetu, naiđe dobar kupac i plati vam za njega dve, tri hiljade dolara, postavlja se pitanje kako vi, zapravo, dolazite do tog novca.
Zakon o deviznom poslovanju dopušta da svoj bankovni račun povežete sa Pejpalom, ali je neophodno da Pejpal pre toga izabere jednu banku u Srbiji koja će ga opsluživati. Prema informacijama koje imam, taj proces je u završnoj fazi. Sledeće pitanje je da li morate po novac na šalter banke i da li tamo morate da popunjavate formular koji se koristi prilikom prijema bilo kakve doznake iz inostranstva? Ili ćemo biti u mogućnosti da novac podižemo na bankomatu, čim nam ga uplate? U svetu su iskustva različita, a u podosta zemalja ograničenja su drastična, najviše zbog onemogućavanja da se na taj način pere ilegalan novac.
Dolazak Pejpala u Srbiju nije revolucija, već još jedan korak ka normalnosti, i države i njene ekonomije. Onome ko nema šta da ponudi Pejpal neće pomoći, onome ko ima, otvoriće nove mogućnosti. Baš kao i kod „belog Šengena“.
