Zapaljeno je stotinak automobila. Napadnute su policijske stanice, demolirane škole. Demonstranti su gađali policiju kamenicama. U požaru je stradao i čitav jedan stambeni kvart. Bes imigranata izazvala je policijska brutalnost, ubistvo jednog starijeg čoveka, a iza toga se kriju očaj, beznađe i siromaštvo dela stanovništva u državi poznatoj po socijalnoj pravdi i blagostanju
Nemački drugovi i uvaženi gosti prisećali su se slavnih dana Socijaldemokratske partije kao kičme nemačke demokratije, istorijske borbe za ljudska i socijalna prava, za humanu radnu nedelju, za ženska prava. Oživljavali su duhove Ferdinanda Lasala, Augusta Bebela, Fridriha Eberta, Vilija Branta, Helmuta Šmita… Sećali su se i Vilhelma Libknehta i njegovog sina Karla, Roze Luksemburg… Ali na staroj slavi se ne dobijaju izbori. Četiri meseca pred parlamentarne izbore u Nemačkoj socijaldemokrate nisu dale odgovor na pitanja: zašto bledi socijaldemokratska ideja i koja je njena uloga danas
Ako neko sa 50 krivičnih prijava za provale i slična dela i dalje slobodno harači po tuđim kućama i stanovima, samo je pitanje vremena kada će se neko drugi s osećanjem nezaštićenosti, suočen sa strahom za svoj i živote svojih bliskih, u trenutku odlučiti da se zaštiti sam
Zapanjujuće je koliko naši mali i veliki vlastodršci ne žele da razumeju osnove na kojima počiva slobodno, demokratsko društvo
U Americi vole pobednike i pokajnike, a Čet Bejker to nije bio. Zato je od Evrope, u kojoj umeju s naklonošću da gledaju na dekadente i "nedovršene" ljude, Čet Bejker načinio vlastitu teritoriju. Razvijao je i usavršavao svoj zvuk i ton do samog kraja na amsterdamskoj kaldrmi pre tačno 25 godina, ton na koji je njegova matična kultura ostala gluva, ali koji je zato na neočekivanim geografijama poput naše u pamćenje upisao lepotu i čaroliju muzike stopljene u neobičnoj ljubavi
Na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti može se videti kakve su ženske cipele nošene u Srbiji u poslednjih vek i po
"Svet bi svakako bio bolje mesto kad bismo malo više vodili računa jedni o drugima, to je svakom jasno. Kad osnova politike ne bi bila pohlepa, nego istinska briga za ljude, imali bismo manje problema – onda bi svako vodio računa o svom ponašanju, jer bi znao da neko negde brine o njemu, i ne bismo morali da imamo policiju, niti vladu, a posebno ne političare koji nas sistematski i namerno stalno lažu. S obzirom na to kako se politika danas vodi, teško je razlikovati jednog lažova od drugog – svi su oni deo istog, kako volim da kažem – shitstema"
Autori nove biografije Angele Merkel nisu ni želeli da glume neutralnost – od korice do korice tekst je intoniran zaverenički, a proklamovani cilj je raskrinkavanje tamne istočnonemačke prošlosti najmoćnije žene sveta
Recesija se produbljuje, nezadovoljstvo raste, masovni nemiri su pitanje vremena, a iz Brisela zahtevaju još čvršće "strukturalne reforme"
Kao kompliment doživljavam izjavu Vesne Pešić da se "strašno iznenadi" kad pročita "Vreme". Ja, na primer, imam drugi problem: ništa me u srpskim medijima ne može iznenaditi; sve na isti kalup napravljeno dodvoravanje najnovijoj srpskoj političkoj misli
Nekad slavna vranjska privreda davno "pukla", pa je "kolač", tj. ekonomsko dobro koje treba deliti, mali, tj. nema ga uopšte, takoreći ič! Tako se prešlo na zemlju, javno dobro koje su nam prethodne generacije ostavile. Rastrčali se svi – "peglaju se" katastarske knjige, antidatiraju dokumenti, izgrađeno građevinsko zemljište pretvaraju u neizgrađeno, svi na oruk dižu ruku u gradskoj skupštini, državna zemlja se deli darežljivo, takoreći džabe, "šminkaju i friziraju" generalni i posebni urbanistički planovi, tj. spiskovi želja lokalnih investitora
Stalne članice Saveta bezbednosti UN su najveći izvoznici oružja. U posao im se meša jedino Nemačka. Opozicija upozorava da se izvozom tenkova i pušaka u zemlje poput Saudijske Arabije ili Katara pomaže gaženje ljudskih prava. Kabinet kancelarke Angele Merkel kritike jednostavno ignoriše, dok se milijarde slivaju u zemlju
"Moj filmski stil je mešavina tragičnog i komičnog, humora i užasa. Valjda je to deo mene; biće da sam i sam takav... Uzgred, mislim da je smeh oblik jaukanja. Čovek se ne smeje nečemu što ga ne dotiče; i obratno: smešno mu je ono što ga boli, ma koliko, inače, bilo krvavo" "Deo šezdesetosmaša je postao vlast: Bil Klinton, Joška Fišer... O našim šezdesetosmašima-kolaborantima, koji su se utopili upravo u ono protiv čega su se borili ‘68, da i ne govorim. A mi ostali? Naša jedina krivica je što smo – izgubili... Da, mi smo gubitnici"
Nije tačno da nemamo radnički klasu: to je ona klasa koja drugog maja na Košutnjaku čisti, kupi i odnosi razvaline i otpatke neradničkog pira
"Zašto me napadaju hijene"; VREME 1164-65
Stranci su već odavno naviknuti da na internetu kupuju najčešće Pej-Palom, dok naši građani plaćaju pouzećem, e-bankingom ili karticom
"Ponosan sam što nas kriza nije omela u planovima, već je učinila da učvrstimo svoju lidersku poziciju na polju distribucije i da postanemo relevantan faktor u oblasti pružanja logističkih usluga"
Tamo gde bilo koji predsednik Demokratske stranke ubedljivo nadsramoti Nikolića, tamo nade više nema
Sredinom prošle godine trojica đaka Cetinjske bogoslovije požalili su se svojim duhovnicima na episkopa Kačavendu, čijoj su Eparhiji pripadali. Optužbe su bile strašne, a đaci uplašeni. Tvrdili su da ih je vladika seksualno napastvovao i da ih ucenjuje, jer ne pristaju na njegove ponude. Uprava Cetinjske bogoslovije je njihove izjave dostavila Sinodu. Tako je unutar crkvenih zidova slomljena tišina o vladiki Vasiliju Kačavendi
Srpska vlast odlučila se da izađe iz zone zamrznutog konflikta i uz očekivanu dozu medijskog spinovanja mislim da će ubediti narod da je povukla pravi potez. Protesti u Beogradu su slabi i kratkog daha. Srbi na Kosovu već su živeli u nekoj vrsti provizorijuma, sad će morati da se prilagode drugom
"Borimo se, vraćamo dugove, kako bismo za narednu godinu uhvatili dah i krenuli u izgradnju", kaže Radoslav Milojičić Kena
"Svaka ozbiljna i odgovorna politika potvrđuje se ne samo retorikom o demokratiji, ljudskim slobodama i pravima, nacionalnom ravnopravnošću, već iznad svega stvaranjem mogućnosti za zaposlenje i da se pristojno živi od svog rada", ističe Modest Dulić
