"Zasluge Borisa Tadića za Demokratsku stranku su nesporne, ali baš zbog toga ne mogu da nađem razumevanje za gest počasnog predsednika stranke, koji je na početku izborne kampanje napustio svoju stranku, u kojoj je proveo više od dve decenije i vodio je skoro deceniju. Možda ja drukčije razumem odgovornost prema stranci koju sam osnovao i jedno vreme je vodio"
Znam tu atmosferu. Poznajem je „po koraku". Po mantričnom batu izlizanih floskula i parola koje se besomučno ponavljaju. Po agresiji, kao i po magnetizmu kojim nepogrešivo privlači ono najgore sa čitavog društvenog i političkog spektra. Kao i po strahu koji širi uokolo. I po kukavičluku onih koji bi, iz nekog razloga, po funkciji ili po savesti, trebalo da reaguju
"Došli smo u situaciju u kojoj se pribojavam jednoumlja, ili vlasti koja neće imati pravu kontrolu. Opozicija je u potpunom kolapsu i mislim da će njihova kontrola biti minimalna. Ako mediji ne budu u stanju da vrše tu kontrolu, a vidim da nisu, jer svi manje-više pokazuju želju za nekom vrstom udvorištva, stvarno možemo da se pitamo šta će biti 17. marta"
Alasi sa beogradske obale su kao zajednica počeli da nestaju odmah posle Drugog svetskog rata, pred naletom nove, kolektivističke ustrojene vlasti, koja je u kratkom roku razvejala kompletnu zaostavštinu Beogradske ribarske zadruge. Nekih 150 godina moderne tradicije ribarenja u Beogradu bilo je polako zbrisano, a sa njom je nestala i autentična mnogonacionalna alaska zajednica i njihova kultura ljudi okrenutih vodi. Izložba "Dunavski alasi", u Muzeju istorije Srbije, autorke Dušice Bojić, vodi nas u ovaj nestali svet potpunom rekonstrukcijom ambijenta, kroz čamce, mreže i alate, prvi put izložena dokumenta zadruge, kao i porodične predmete jednog domaćinstva, većinom iz zaostavštine porodice Bogdanović-Ambrozić
"Posle raspada Jugoslavije neki narodi su definisali, organizovali i stabilizovali svoje države. Mi spadamo među one koji to nisu uradili. Srbija se pretvorila u zemlju koja uvozi pasulj i beli luk, a izvozi odlikovanja. Kafana ‘Šargan’ je šezdesetih godina bila ostrvo odbačenih na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija postala kafana ‘Šargan’. Kafana puna poniženih ljudi bez perspektive i nade. Jedino je onaj periferijski politički aktivista Mile, u međuvremenu, verovatno postao ministar, ako ne i nešto veće od toga"
Prisećanja jednog putnika, ili: kako izgleda sraz tranzicijskih mitova i presne stvarnosti
Sever Kosova mesecima se vrti oko izbornih ciklusa. Dok je vlastima u Beogradu i Prištini, svakoj iz sopstvenih razloga, važno da se izborni proces napokon završi, stiče se utisak da je stanovništvu svega dosta. Bez formiranja vlasti u Kosovskoj Mitrovici ne može, međutim, da se formira Zajednica srpskih opština, bez koje Srbima na Kosovu "nema opstanka"
Od nasilnog ulaska države 1999. do finansijskog kolapsa u režiji SPS-ovih kadrova i kako se ovo poslednje koristi u predizborne svrhe: prvi put za vreme rekonstrukcije Vlade, a sada pred vanredne parlamentarne izbore
"U ovom trenutku morate da se opredelite: da li ćete mirno da čitate laži ili da pocepate i zgužvate to što proizvodi laž. Da li ćete da se opredelite pozitivno ili bar pomirljivo prema Vučiću, ili ćete da stanete sa druge strane. Ne protiv njega lično, nek je on živ i zdrav, nego protiv njegove politike"
Dok vode kampanju državnim resursima i dominiraju na televizijama, plaše narod tajkunskim zaverama, suzbijaju i razbijaju prezaduženu i blokiranu opoziciju. Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije: Kako su finansirane političke stranke
Stojeći pred zgradom SODA SO, nekada industrijskog giganta, a sad im ne mogu ni web stranice pronaći, pitala sam se kako od mirnih protesta dođosmo do policije koja se povlači, stakla po kojem hodamo, stolica koje lete kroz prozore i vatre. Prvo sam zavrištala: "Budale jedne, ne palite to!", a onda sam shvatila da je svako loše za neko dobro
Iako su protesti u najvećoj meri ostali ograničeni na deo Federacije s većinskom bošnjačkom populacijom, nije da oni nisu uticali i na situaciju u kantonima s hrvatskom većinom, odnosno u Republici Srpskoj. Najpre, i tamo je (u Livnu, odnosno Banjaluci, Prijedoru i Bijeljini) bilo protesta, makar i manjih, ali je strah od njihovog širenja vrlo opipljiv. Zvanično tumačenje protesta u Republici Srpskoj jest da je njihov cilj izazivanje nestabilnosti zbog koje bi međunarodna zajednica revidirala Dejton u smislu veće centralizacije. Iz HDZ-a pak tvrde da se želi dokinuti kantone što bi, po njima, već postojeću neravnopravnost Hrvata samo uvećalo. I bošnjački patriotski front je sve više neprijateljski nastrojen prema demonstrantima koje optužuju za urušavanje države BiH. Inicijalna motivacija demonstranata, međutim, isključivo je socijalna, dok posle njihove eskalacije zaista dolazi do račvanja i kad je reč o tumačenju i kad je reč o nastavku protesta
Košava je brz vetar koji duva pri zemljinoj površini do 2000 metara visine, i to u jesen i u zimu, najčešće od 25 do 40 kilometara na čas, ali ume da razvije i orkanske brzine koje smo osetili prethodnih dana
Velike kompanije, poput "Kolubare", prošle godine donele su u budžet, po osnovu poreza i doprinosa, dva puta više novca nego što je bio prošlogodišnji deficit Republike Srbije. Ove firme daju primer borbe protiv sive ekonomije i odgovornosti kompanija, kako prema državi, tako i prema društvu u celini
"U Srbiji postoji tradicija da ljudi odmah idu i menjaju dinare u nemačke marke, ili danas u evre. Zašto prosečan građanin Srbije to radi? Zato jer razume da postoji rizik. I kako onda odjednom ne razumemo da postoji rizik u uzimanju kredita na 30 godina u švajcarskim francima"
"Televizovani" humani gest političara, naročito u kampanji, nužno se pretvara u moralno nakazni čin
Efikasnost sudova, poverenje građana u pravosudne organe i politički pritisci, pored ostalog, teme su izlaganja i diskusije ljudi iz stranke
Podaci kojima raspolaže Direkcija za javni saobraćaj pokazuju da je sve manje onih koji plaćaju karte. U Upravi veruju da bi veći broj kontrolora poboljšao disciplinu građana, ali to je onda na liniji Đilasove politike koja je bila predstavljena kao neka vrsta diktature. Iz Apeksa dolazi predlog da grad preuzme sve kontrolore i da oni budu neka vrsta odeljenja komunalne policije
"Svi nedavno stvoreni, ranije osmišljeni, od Vučića skrpljeni, od Vučića podržani, od Vučića blagonaklono pogledani, neki kojima je obećano, neki kojima nije obećano, neki koji veruju da im je obećano, svi su oni deo jedne dugačke klupe za rezervne igrače koji čekaju da gospodar baš njih izabere za buduću vladu"
Rad vlasti je u pravom smislu šešeljevski. Obećavaj sve najjačim rečima, laži beskrupulozno jer moć i silu pokazuješ baš kad druge praviš budalama, kad si brutalan, kad se dereš i lomiš kvaku. To su glavne policijske metode, prisluškivanje, praćenje, pretnje, ucene, izmotavanja, nameštaljke, pritom ponekoga malo i pretučeš, pa mu rupiš u kuću, pa hapsiš i samo hapsiš, a raspleta nigde nema. Pobedom se smatra jedino uništenje političkog protivnika. I upravo to sada gledamo
"Novi zakoni o privatizaciji i stečaju bi značili da svi nadzorni odbori sa svim partijskim kadrovima više ne bi bili tu, da bi se odlučivanje vratilo u instituciju koja treba da sprovede privatizaciju i da bismo potpuno otvorili prostor da se taj postupak završi u 2014. Kako su zakoni zaustavljeni, to mi je bio jasan signal da volja ne postoji, da ne postoji želja za razvlašćivanjem političkih stranaka"
"Ovo naše vreme je vreme Gazda Riste i familije Živke ministarke. Ali: šta da se radi sa tim podatkom? Pa da se ide u pozorište dok ga još ima, dok ga ne zatvore, da se šire vidici i hrani duša delima naših umetnika, a ne, kako Vučić poručuje građanima, da promene svest tako što će naučiti da poštuju novac. Žao mi je što Vučiću neko od njegovih intelektualnih udvorica ne donese na čitanje Vilhelma Rajha ili Bukovskog, ili Tarika Alija, Markuzea – ko zna šta bi nam onda poručio u kom pravcu da se menjamo. Stvarno je horor kad političar narodu poruči da menja svest. Ako nam političari, njihovi mediji i psiho-gurui kroje predstavu o stvarnosti i čoveku u jednoj dimenziji, umetnost i pozorište su najdivniji način da sve to dovedemo u sumnju i shvatimo da čovek nije jednodimenzionalan, da nije samo politička životinja već nešto mnogo šire"
Odluka kojom se država obaveže na naknadu štete koju je pričinio sudija, ili odluka prema samom sudiji, suviše je daleko od principa pravne sigurnosti da bi se ovaj princip mogao koristiti kao argument za proširenje građanskopravnog imuniteta
