Kina – Tajvansko pitanje

Bambusova mreža

Mao Cedung je svojevremeno govorio da će se Kina svakako ujediniti sa Tajvanom, ako ne za 100, onda za 1000 godina. Kada se Nikolaje Čaušesku pobunio da je to je isuviše mnogo vremena, Mao je rok smanjio na 500 godina. Deng Sjaoping je ujedinjenje stavljao u izgled od 10 do 100 godina, dok Si Đinping ne licitira sa vremenom već prosto kaže da je "ujedinjenje neminovno". Sigurno je samo jedno: da Peking neće odustati od svoje politike prema Tajvanu koji tretira kao neotuđiv deo Kine i da neće tolerisati mešanje trećih zemalja u ovo "unutrašnje pitanje"

Ličnost godine – Tatjana Lazarević

Ceo život u vanrednom stanju

"Početna pozicija na kojoj je Kossev nastao suštinski se oslanja na strahovit osećaj ugroženosti zajednice. Ovde kriza ne prestaje 30 godina, i to čini moj život. Celo moje odrastanje, a i kasnije, bila je pozicija ugroženosti: kako da stigneš do škole, da vodiš računa kojim jezikom pričaš, da gledaš u koji ćeš kafić da uđeš, i Kossev je nastao opet iz osećaja ugroženosti. I društvene nepravde koju ne podnosim. O nama ovde niko nije brinuo, a živeli smo pod medijskim lažima i propagandom"

Privreda i sistem

Od Milunke Savić preko Krsmana Jakšića do Srećka Šojića

Srpsko društvo je od junaštva i čojstva preko bahatosti stiglo do urušenog sistema vrednosti

Projekti kompanije Delta

Beograd za buduće generacije

Smatram da će nas 2019. godina definitivno dodatno digitalizovati i ubrzati. Moramo da nastavimo da osluškujemo tržište i pratimo promene jer će se one sigurno dešavati. Mogućnosti i prilike sami stvaramo, ali i hvatamo kada smo spremni. Mi smo spremni i nećemo stati. Učvrstićemo poziciju regionalne kompanije i proširiti poslovanje jer jedino kad rastete i kada se razvijate možete da opstanete na tržištu

Raiffeisen grupacija u Srbiji

Odgovornost prema sredini

Uspešne zemlje imaju jak i dominantan privatni sektor, a kod nas se u javnosti još vode polemike o tome da li je nešto trebalo privatizovati ili ne, a reč "privatnik" i dalje u glavama mnogih ima pejorativno značenje. Smatram da državnim firmama nije mesto u sektorima gde postoji privatna konkurencija. To pokazuje i praksa ekonomski najnaprednijih država

Intervju – Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca

Kultura življenja

"To što je uspelo u Šapcu, može da uspe u celoj Srbiji"

Intervju – Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar

Nasilje svuda oko nas

"Treba i u najgorem trenutku podići glavu i reći: ovo je moja zemlja, ja sam častan čovek, sve što sam radio, radio sam za dobro svoje zemlje – i fukara me neće oterati iz nje. Nisam izdajnik zato što volim druge narode i borim se za pomirenje. Domovina se brani životom, slažem se s čika Ršumom. Svime što radiš. Životom. Ne smrću. Ne zakrvavljenim očima uz ‘sto za jednoga’. Ne rđavim kašikama. Ne patološkom mržnjom. I sigurno ne prvo klevetanjem, pa onda i smrću Olivera Ivanovića. Nemam razloga da se bojim, svima će nam suditi istorija. Buduće generacije još kako će znati ko su bili izdajnici i mučitelji sopstvenog naroda"

Lobačev

Praroditelj naših strip autora

Početkom marta 2019. navršiće se 110 godina od rođenja najpoznatijeg i svakako najvoljenijeg strip autora sa naših prostora – Đorđa Lobačeva. Prva knjiga njegovih Sabranih dela u izdanju zemunskog Makonda samo je jedno u nizu podsećanja na ovog velikana u predstojećoj godini

Intervju – Branka Prpa, istoričarka

Intelektualna svest je nesretna svest

Ono što je napravljeno krajem dvadesetog veka bio je pakt za rušenje Jugoslavije, kao što je na njegovom početku postojao savez za njeno stvaranje. Proces se obrnuo. Ali ovde se ne sme u istorijskim ni u bilo kojim drugim analizama smetnuti sa uma jedan moment. A to je da je Jugoslavija srušena od njenog vladajućeg vrha. Narod se, zapravo, nikad o tome nije izjasnio

Intervju – Čedomir Vasić, vizuelni umetnik

Umetnost bez mistifikacije

Ideja da vi rasturite, dekonstruišete sliku da biste je doveli do sastavnih delova, pruža vam u sledećem koraku mogućnost da mislite dalje, šire. Upravo ta širina mišljenja koja je proistekla iz usmerenosti metoda je neka vrsta paradoksa, ali veoma korisnog paradoksa

Intervju – Gordana Gavrilović, savetnica potpredsednice Vlade Srbije i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović

Razbijanje staklenog plafona za žene

"Ako svaki četvrti mladić smatra da jedan šamar nije nasilje, kao i da je seksualno uznemiravanje prihvatljivo kao šala i deo odrastanja, a svaka treća mlada osoba misli da je devojka koja nosi usku suknju i majicu sama kriva ako bude napadnuta, onda su to jasni signali da kao društvo moramo da radimo više"

Nove godine

Nismo sami

Različitim običajima u različito vreme narodi i religije slave ili obeležavaju Novu godinu. U Beogradu se 1890. godine u kafani "Kod pozorišta" za doček plaćalo "50 para od osobe". Vlasnik restorana "Manjež" daje oglas: "Prase i ćurka na lutriji. Krofne sa napoleonom. U gornjoj sali lumperaj, u donjoj igranka. Muzika i pesma bez kritike. Za posetu moli Milan Bidža restorater". U Kini je to malo drugačije

Intervju – Vladimir Kostić, predsednik SANU

Bez jasnog uvida u sopstvene vrednosti

"Na opustošenom prostoru preostaju još samo ‘burazeri’ različitih vrsta, mada ni u njih ne treba imati bezgranično poverenje, i vođe, koje ćemo slaviti, a potom bacati pod noge. Mnogi dragoceni ljudi uporno izbegavaju svaku formu javnog delovanja plašeći se da ne budu, u ‘društvu u kome se deca na sijalicama uče gađanju’, proglašeni za autoritete, što je potencijalno subverzivno i opasno. Institucije kao da ne umemo da gradimo ili ih rušimo često i zbog toga što su smetnja personalizovanoj vlasti. Izvestan uticaj u svemu tome ima i naše istorijsko iskustvo da su u nekim vremenima države u kojima smo živeli, a time i najveći broj institucija, bile tuđe. Na našim pijacama se prodaju lažni konektori za sigurnosne pojaseve za kola, a da nismo baš jasno raščistili koga time zapravo varamo"

Terenski brevijar istorijskih Vučićevih uspeha u 2018.

Orašac, levi tunel i 1030 metara asfalta

Sa juga se pojaviše crni automobili, svi se okrenuše ka jugu, evo ga, sa juga, sami predsednik Vučić, svi dadoše aplauz ka jugu...

TV manijak

Moji mali identiteti

Osetio sam se prepoznatim i prozvanim, pa razmišljam pred televizorom, ovako pred Novu godinu, ko sam i šta sam

Francuska – Ekonomska pozadina protesta

Na račun naroda

Politika "stezanja kaiša" Emanuela Makrona za cilj ima da se na račun najsiromašnijih omogući nesmetano bogaćenje najbogatijih. Marksističkim rečnikom: Socijalni bunt je izazvala nepravedna preraspodela viška vrednosti

Lični stav

Ili ste protiv ovog zla koje vlada, ili ga podržavate

"Svi moramo da shvatimo da ovo nisu demonstracije u Danskoj protiv povećanja zagađenja vazduha na ulicama Kopenhagena. Ovo su demonstracije protiv vlasti koja ima ozbiljne obrise fašizma i koja je spremna na sve. Da li treba da se svi potrudimo da sprečimo ko zna kakve pojedince da iskoriste šetnju za pokazivanje nasilja prema onima koji su drugačiji? Apsolutno da. Ali nemojte da tema postanu takvi događaji, a ne to što su desetine i desetine hiljada ljudi u zavejanom gradu došli da protestuju protiv režima Aleksandra Vučića. Što su pokazali da se ne plaše. I da su shvatili da smo u ovoj borbi svi koji demokratski i slobodnoumno razmišljamo na istoj strani"

Politička klima – Čista energija građanima

Hrvatske perspektive energije zajednice

Razvoj obnovljive energije u Hrvatskoj i u zemljama Zapadnog Balkana trebalo bi da predvode građani i lokalne zadruge obnovljive energije, umesto velikih (često stranih) investitora i kompanija. Na ovaj način koristi od lokalnih potencijala ostaju u rukama lokalne zajednice. Većina današnjih članova zadruga u Evropi su motivisani građani posvećeni stvaranju promene u svojim lokalnim zajednicama

Televizija – Jutro će promeniti sve

Generacijsko hvatanje korena

Možda su preterana poređenja ove serije sa "Grlom u jagode", ali ta paralela se ipak nije pojavila niotkuda, i svakako nešto govori o njenom profilu, ako ne i dometu

Intervju – Danilo Ćurčić, programski koordinator Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11

Stop unapređenju ljudskih prava

"Odbijanje preporuke znači da u narednih četiri do pet godina Srbija neće raditi na unapređenju sistema zaštite ekonomskih i socijalnih prava"

Interno raseljena lica

Zaboravljeni

Bez sveobuhvatne podrške države, život raseljenih sa Kosova i dalje će se odvijati na marginama društva. Najugroženiji među njima su bez krova nad glavom i bez osnovnih ljudskih prava – daleko od pogleda javnosti

Povratak »Deliveri junita«

Ko plaća Tonija Blera

Šta li je posao premijerke i ministara ako Blerov Institut bez ikakvih javnih informacija, ne dao bog kakvog tendera, za Vladu nabavlja čoveka koji treba da rešava ključne probleme Vlade

Politički život

Ima li šta demokratskije od izbora u Srbiji

Mada je opozicija na protestima zahtevala prestanak političkog nasilja, čini se da je sve što bi mogla dobiti – novi vanredni parlamentarni izbori. Nije prvi put da ih Aleksandar Vučić raspisuje pod obrazloženjem da to opozicione stranke traže

Protest »Stop krvavim košuljama«

Duh Miloševićevog vremena

Zamišljena kao protest protiv nasilja, subotnja šetnja u Beogradu je uspeh opozicije, jer su se brojem okupljenih iznenadili, čini se, i organizatori i vlast. Predsednik Aleksandar Vučić se toliko iznervirao da je implicitno priznao da ima diktatorske sklonosti

Španija – Duga senka Fransiska Franka (1892–1975)

U slavu krstaških mučenika

Odluka Vlade Španije da se iz "Doline palih" ekshumiraju posmrtni ostaci generalisima Franka probudila je stare strasti i podsetila na to koliko je zemlja i dalje nepomirljivo podeljena po pitanju "Vođe Španije po milosti božijoj"

Nemačka – Smena na vrhu CDU

Pobeda Angele Merkel

Izbor Anegret Kramp-Karenbauer za naslednicu Angele Merkel na čelu nemačkih demohrišćana u šali se naziva "matrijarhatom", a može da se tumači i kao opredeljenje "poslednje velike stranke Evrope" za kontinuitet, umesto za konzervativnu revoluciju. Ali, ta bitka još nije gotova

Na licu mesta – Kosovska Mitrovica

Strah po receptu

"Roba srpskog porekla je i dalje svuda: u Prištini, enklavama i na Severu, a cene gotovo iste. Nestašica lekova postoji u državnim apotekama, ali tako je unazad dve godine", kaže za "Vreme" Ksenija Božović, potpredsednica Građanske inicijative Srbija, demokratija, pravda. "Korist od toga ima uži krug ljudi, veoma blizak sa srpskim i kosovsko-albanskim političarima", ocenjuje ona i ističe da roba dolazi preko "alternativnih puteva" i da to ne bi moglo "bez saglasnosti Beograda i Prištine"