Jasno je da je Dijego de Brea hteo da postavi jednu modernu Antigonu. U tu svrhu glumci sa savremenim kostimima, imaju savremene geste koje treba da pokažu kako danas izgledaju i kako se ponašaju ljudi iz vlasti (Kreont), a kako savremeni buntovnici (Antigona). Ali to nismo dobili, jer Sofoklov tekst se opire ovakvom tumačenju i glavna žrtva tog opiranja, pored Kreonta, sama je Antigona
Radnici Fijata odblokirali su most Gazela i autoput kod Sava-centra, nakon šest sati protesta. Iz Vučićevog kabineta im je garantovano da će se sa predsednikom sastati u subotu u 9 časova
Priština kaže da je zadovoljna jučerašnjim sporazumom o energetici zato što će joj uštedeti novac koji je plaćala srpskim opštinama za struju. Beograd kaže da je struja koja je stizala na sever Kosova struja koju je godinama plaćao Beograd
Šta je sve otkrio građanima Srbije Nebojša Stefanović, objašnjavajući da nije tačno ono što o njemu priča Dijana Hrkalović. Za sad mu je odgovorio samo Vladimir Đukanović, a čekaju se Aleksandar Papić i ostali
Veći deo opozicionih odbornika u Skupštini grada tvrde da na sednici na kojoj je izabran Aleksandar Šapić za gradonačelnika nije bilo kvoruma. Zbog toga razmišljaju da podnesu žalbu Višem sudu
Beograd i Priština dogovorili su sprovođenje sporazuma iz oblasti energetike, potpisanih još 2013. i 2015. godine. To je prva stvar oko koje su Beograd i Kosovo našli zajednički jezik od kada Miroslav Lajčak vodi dijalog kao specijalni predstavnik EU. Dogovor znači da će građani na severu Kosova početi da plaćaju struju nakon 20 godina. Srpska lista smatra da današnji dogovor ima višestruki značaj za srpski narod
U ovo smutno vreme pobrkanih ideologija i ideja dajemo tekst Aleksandra Ćirića iz 2013. o ljudima koji su čvrsto verovali da se vredi boriti protiv nepravde u svetu i bili spremni da za to daju život. Oni su prvi otvorenih očiju pogledali u lice neprijatelja i nisu se plašili da mu se suprotstave
Ako bi celu prosečnu platu u Beogradu odvajali na stranu radi kupovine stana u gotovini, bilo bi potrebno 11 godina za 50 kvadrata prosečne beogradske novogradnje. Ako uzmemo u obzir da od nečega mora i da se živi, pa se odvaja samo trećina plate – potrebne su tri decenije. Problem je što ni ta trećina ne može da se uštedi
Bivši predsednički kandidat i načelnik Generalšaba Zdravko Ponoš osniva politički pokret. Zalagaće se, kaže, za članstvo u Evropskoj uniji, ali kada se za to steknu uslovi. Gotovo 700.000 glasova koje je osvojio na izborima 3. aprila su odlična osnova za osnivanje nove političke organizacije
Liederi tri najveće zemlje Evropske unije su u poseti Ukrajini. Došli su da pruže podršku Ukrajincima i daju uverenja da će im pružati finansijsku, humanitarnu i vojnu pomoć dokle god to bude bilo potrebno. Krajnji cilj je povlačenje ruskih trupa sa okupiranih ukrajinskih teritorija
Naduvana vest o mogućoj privatizaciji Elektroprivrede Srbije samo je poslužila vlastima da još dublje zatrpaju ono što jeste najveći problem u ovom trenutku i što je isključivo njihova odgovornost: katastrofalno stanje u EPS-u koji ne proizvodi dovoljno struje za Srbiju
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
Međusobne simpatije ili animoziteti, poštovanje ili nepoštovanje političara na vlasti u dobroj meri utiču i na bilateralne odnose zemalja. Od raspada SFRJ četiri nemačka kancelara su, svaki na svoj način, uticali na sudbinu ljudi u postjugoslovenskom prostoru. Navedimo samo kao primer očigledno nežan, gotovo majčinski odnos Angele Merkel prema Aleksandru Vučiću i neskriveni animozitet koji Olaf Šolc nije naročito prikrivao u ophođenju sa Vučićem
Da li su netačni navodi vlasti da će od ove fabrike guma u Zrenjaninu građani Srbije, a posebno oni u Banatu, imati veliku korist? “Hvalisanje vlasti u vezi s Linglongom je sve ređe i sve tiše jer realnost postaje očigledna”, kaže za “Vreme” Duško Kokot iz Građanskog preokreta. “Od te fabrike dobili smo kršenje jednakosti aktera na tržištu, robovski rad, trgovinu ljudima, zlostavljanje životinja, pune ortopedije povređenih na gradilištu, a puniće se i onkologije kada počne proizvodnja. Cela Srbija ješće zagađenu hranu iz Banata. Nekoliko stotina obećanih radnih mesta nije vredno tolike štete. Linglong je dobio na poklon od Srbije više od 85 miliona evra i treba da radi više od 20 godina kako bi kroz poreze vratio državi toliku pomoć”
Mada su predstavnici demokrata i republikanaca u Kongresu, nakon tri decenije bezuspešnih pokušaja, pre par dana konačno postigli dogovor o pooštravanju zakona o oružju, uvek kada se počine nova masovna ubistva, kakva su se nedavno dogodila u Njujorku i Teksasu, upire se prstom na jednu organizaciju – Nacionalnu asocijaciju za oružje (The National Rifle Association – NRA)
“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”
Tri godine nakon što je proradio sistem preko kojeg su građani prijavljivali ekološke probleme, u Ministarstvu zaštite životne sredine uveli su novi. Istraživanje CINS-a i BIRN-a pokazuje da je firma koja je napravila novi sistem izabrana na spornom tenderu, kao i da je, nekoliko meseci od puštanja u rad, u toku nadogradnja sistema. Ceo posao će koštati više od dva miliona evra
Ako bi celu prosečnu platu u Beogradu odvajali na stranu radi kupovine stana u gotovini, bilo bi potrebno 11 godina za 50 kvadrata prosečne beogradske novogradnje. Ako uzmemo u obzir da od nečega mora i da se živi, pa se odvaja samo trećina plate – potrebne su tri decenije. Problem je što ni ta trećina ne može da se uštedi
Dok premjeri Crne Gore i Albanije Dritan Abazović i Edi Rama u Kijevu pružaju podršku Ukrajini u borbi protiv Rusije, situacija u Severodonjecku je dramatična. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski govori o “bolnim gubicima” i od Zapada traži hitnu isporuku protivraketnog oružja. Ruska komanda u Severodnjecku poziva ukrajinske vojnike da polože oružje
Kandidat za gradonačelnika Beograda na listi Aleksandra Vučića zaista će, kako stvari stoje, doći na čelo prestonice. Tim povodom ponovo dajemo kratku biografiju Aleksandra Šapićan koji otkako je prešao u SNS govori da mu ne smeta Beograd na vodi, u izbornoj kampanje je obećavao da će se truditi da eliminiše „staro komunističko nasleđe“, da živi za dan kada će moći da „razbuca“ splavove na Savskom nasipu, da od Beograda želi da napravi „dobro i lepo mesto za život“. Pod vođstvom Šapića SNS je jedva uspeo da namakne dovoljan broj poslaničkih mandata u gradskoj Skupštini da bi sa Socijalistima imao tesnu većinu
"Od 2012. u Beogradu više ne postoji javni interes, on je mrtav. Postoji samo razularena vlast, despotizam koji se vidi u svim sferama života. I možda su ova moja profesija i urbanizam to najogoljenije pokazali", rekao je arhitekta Dragoljub Bakić u razgovoru za “Vreme” pre nepune dve godine. Povodom formiranja nove/stare vlasti u Beogradu nakon izbora 3. aprila koje je u toku, ponovo objavljujemo intervju iz "Vremena" broj 1550 od 17. septembra 2020.
Srpska napredna stranka je uprkos lošim rezultatima u Beogradu za mesto gradonačelnika kandidovala Aleksandra Šapića. Socijalisti će njegovu kandidaturu podržati
Rođena je 12. juna 1929. godine. Njen portret visi na zidovima mnogih škola širom sveta. Njeno ime je podsetnik na najveće zločine u istoriji čovečanstva o kojima ona pišući svoj dnevnik nije imala pojma. Ona je bila nesrećna što ne sme da izlazi iz skrovišta, zbog svađe svojih roditelja, zbog života stešnjenog u mali prostor, ali pre svega zbog prve, nesrećne, bojažljive, ranotinejdžerske ljubavi. Pa kako je onda jedna takva sveščica sa ne mnogo nadarenim beleškama postala svetski bestseler
Od delova Moramo nastala je Zajedno. Nema jednog predsednika već konsenzusom odlučuje trijumvirat – Aleksandar Jovanović Ćuta, Nebojša Zelenović i Biljana Stojković. Zalažu se za stare zelene ideje, ali u novom ruhu
Ginter Gras (1927-2015) je u svom poslednjem intervjuu za „Vreme“ pod naslovom „Lekcije koje sam naučio“ pre gotovo osam godina rekao da je Treći svetski rat već počeo, da lobističke grupe ubijaju demokratiju koje bez socijalizma ne može biti, da je globalizovani krupni kapital pobedio sindikate koji su ostali zarobljeni u nacionalnim okvirima. Mi Treći svetski rat danas gledamo u rasplamsanom obliku: krvopriliće i razaranje u Ukrajini, još smrtonosnija glad u Africi, inflacija, poskupljenja i pad standarda u Evropi. Tim povodom ponovo objavljujemo ceo intervju sa dobitnikom Nobelove nagrade za književnost koji se bio osvrnuo i na Tita, i na to da je pogrešio što je podržavao bombardovanje SR Jugoslavije, na to kako je završio u SS jedinici...
Većina opozicionih partija najavila je da neće učestvovati u glasanju za predsednika Skupštine Grada. Taktika je da građani vide ko će naprednjacima i socijalilstima pokloniti još mandata ka komfornoj većini. Koga će i da li će ta Skupština, kojoj ukoliko se danas konstituiše, kreće da otkucava zakonski rok, izabrati za gradonačelnika, strogo je čuvana tajna
Zašto građani više ništa ne veruju državi, strankama, komšijama pa ni sami sebi? To je barem prosto k'o pasulj
