Intervju – Dejan Savićević (ceo tekst)

Bio sam drzak, ali nikad ohol

"Mojim prelaskom u Zvezdu, Budućnost je, osim postavljanja reflektora na gradskom stadionu, dobila i veliko obeštećenje. Pored toga, Miloš Slijepčević je pristao i na to da, u sklopu mog prelaska u Zvezdu, Robne kuće Beograd preuzmu titogradsku fabriku tekstila Titeks, sa sve magacinima prepunim Titeksovih džempera i ostale garderobe. Smiješno zvuči, znam, ali, vjerujte, čak i u odnosu na ugovore koje potpisuju današnji fudbaleri, moj ugovor sa Crvenom zvezdom nije bilo tako loš"

Nesreće i posledice

Kobni lastin let

Nekoliko sati po tragediji, posle razgovora na VMA sa preživelim pilotom, potpukovnikom Bećagovićem, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Ljubiša Diković izjavio je, veoma neuobičajeno za ovakve situacije, da su "najverovatnije otkazale komande"

Dosije Nemačka

Svetska sila koja to ne želi da bude

Posle ujedinjenja ponovo prevelika za Evropu, a premala za svet, Nemačka traži novi put u partnerstvima sa Rusijom i Kinom, pokušava da shodno svojoj privrednoj sili bude politički lider u krizom zahvaćenoj Evropskoj uniji i deluje pomalo izgubljeno. U okviru svega toga Balkan je za Nemačku trećerazredna pozornica, a onih sedam uslova za Srbiju ni pomena vredni za nemačke medije

Kultura sećanja – Sudbina Podunavskih Švaba i informbiroovaca (ceo tekst)

Pa, znate kako je, ubijalo se

U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti

Egipat – čekajući demokratiju

Posle vojne, predsednička diktatura

Pošto je Vojni savet krajem juna praktično razvlastio predsednika Mohameda Morsija, u nedelju je Morsi objavio da je ograničio nadležnosti svemoćnog vojnog vrha i prebacio ih na sebe. Iako je vest o "sukobu predsednika i vojske" u prvi mah zvučala senzacionalno, brzo se ispostavilo da je sve bilo unapred dogovoreno uz blagoslov, ili pak posredovanje, Vašingtona i uz znanje Izraela, ali je nemoguće predvideti da li Egiptu posle jedne sledi druga vrsta diktature, ili dolaze demokratske reforme na koje se Morsi poziva

Intervju – Milo Đukanović (ceo tekst)

Priželjkivao sam da na čelu Srbije bude – Srbijanac

Mislim da je odluka predsednika Vujanovića da prisustvuje inauguraciji Tomislava Nikolića bila vrlo dobra i promišljena, jer – u simboličkoj ravni – predstavlja još jedan dokaz da Crna Gora uvažava ono što je demokratski izbor građana Srbije; istovremeno, to je i znak našeg opredjeljenja da sa Srbijom i njenim demokratski izabranim rukovodstvom gradimo najbolje odnose

Vojska Srbije

Tragedija na Pasuljanskim livadama

Kad dvoje pogine, a sedam akademaca bude ranjeno od minsko-eksplozivnog sredstva na mestu gde se takva sredstva moraju očekivati, vreme je da se razmisli o kvalitetu nastave na Vojnoj akademiji, o disciplini na terenu, o održavanju poligona na kojima se gađa bojevom municijom. Ova tragedija, nažalost, nije prva; plašiti se da nije ni poslednja. Takve se stvari događaju pukom statističkom nužnošću, ali se dadu svesti na mnogo razumniju meru

Makiš – Centralna proslava Dana policije

Bezbednost na delu uz muzičku pratnju

Ministar Ivica sve pozdravi sa svoj završni pozdrav, dade diskretan aplauz Patrijarhu, krenu na tribinu, tribina se diže na noge, pope se na najviše mesto, sede između Cvetkovića, koji je mirno sedeo u ćošku, i Najstarijeg Zaharija

Ko su novi stanari Andrićevog venca

Da ostane sve u familiji

Šta poručuje Tomislav Nikolić izborom u svoj kabinet ljudi bliskih Slobodanu Miloševiću i Miri Marković i kakav će biti njihov realan značaj u političkom životu Srbije

Intervju – Dušan Čkrebić, publicista i bivši predsednik Predsedništva Srbije (najava)

Tajna Koče Popovića

U svom dnevniku Koča Popović ocenjuje branitelje srpstva i "Srbe po profesiji". On kaže: "Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji." Konačno se videlo da mu je budućnost dala za pravo, Koča je jedan od retkih ljudi koji su bez lične sujete postali nemirna savest našeg doba

Intervju – Dušan Čkrebić, publicista i bivši predsednik Predsedništva Srbije (celo)

Tajna Koče Popovića

U svom dnevniku Koča Popović ocenjuje branitelje srpstva i "Srbe po profesiji". On kaže: "Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Žalosno je što su Srbi u civilizacijskom i kulturnom pogledu ostali na nivou na kome su bili pre sto godina. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj slavnoj istoriji." Konačno se videlo da mu je budućnost dala za pravo, Koča je jedan od retkih ljudi koji su bez lične sujete postali nemirna savest našeg doba

Primopredaja na Andrićevom vencu (c)

Šta će biti sa tajnim službama

Tomislav Nikolić naslediće od Borisa Tadića i predsedavanje tim čudnim telom, Savetom za nacionalnu bezbednost, na brzinu sklepanim juna 2007. Taj Savet jedno je od onih mesta na kojima se preklapaju poslovi Vlade i Predsednika. Druga mesta su Vojska i spoljna politika, ali ovaj slučaj je više seksi, zbog nezdrave očaranosti naše političke klase tajnim službama

Suđenje Ratku Mladiću

Ubrzani marš do istine

"Sažeta optužnica" Mladića tereti za četiri udružena zločinačka poduhvata počinjena u Bosni i Hercegovini: etničko čišćenje s ciljem nasilnog i trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata s velikih delova teritorija BiH 1992. godine, koje je u nekoliko opština doseglo razmere genocida, artiljerijski i snajperski teror nad civilnim stanovništvom Sarajeva, uzimanje osoblja UN-a za taoce u maju i junu 1995. godine, kao i genocid u Srebrenici u julu iste godine

Sirija

Rat oružjem i rat rečima

Upoređivanje sa Libijom i bivšom Jugoslavijom. Zagovornici i protivnici vojne intervencije i sukob u Savetu bezbednosti UN. Masakr, uništavanje, međusobne optužbe, zašto se čini da je političko rešenje nemoguće, dok se pobunjenici naoružavaju, režimska vojska svom silinom napada ustanička uporišta, a sukob širi na čitav region

Građanski rat u Siriji

Već viđeno

Verske grupe, režim i pobunjenici jedni druge optužuju za progon i smrt. Rezolucija Generalne skupštine UN traži zaustavljanje režimske "smrtonosne mašinerije". Rusija i Kina se protive zauzimanju strane. Al Kaida šalje oružje i borce pobunjenicima, na šta Zapad gleda blagonaklono. Ubijanje se nastavlja, sve podseća na Irak i Libiju, dok se čitav Bliski istok trese od napetosti zbog mogućeg sukoba oko Irana

Intervju – general Ljubiša Diković, načelnik Generalštaba Vojske Srbije

O vojsci i optužbama za ratovanje na Kosovu

Kada se sluša Fond za humanitarno pravo, neko neutralan ko ne poznaje problematiku može da zaključi da je Vojska otišla na Kosovo da bi palila, pljačkala i ubijala sve redom. Nije tako bilo. A protiv svakog za kog se saznalo da je vršio zločine, pokrenuti su zakonima i propisima utvrđeni postupci

Vojska

Šutanovac brani generala Dikovića od FHP

 

Ivan Tasovac izabran za ličnost godine nedeljnika »Vreme«

Kultura sećanja – Sedamdeset godina Užičke republike

Da li je Kadinjača konačno pala

Tokom najnovijih balkanskih ratova devedesetih godina i posle njih, širom bivše Jugoslavije počelo je odricanje od starih, "komunističkih" vremena, i od svega što na komunizam miriše, a sve što je bilo vezano za partizansku borbu u Drugom svetskom ratu bilo je prvo na udaru. Nije pošteđena ni Užička republika

Grčka kriza

Samo sloga Grka spasava

Naizgled površni i sentimentalni Grci imaju tendenciju da se ponašaju racionalno i ne donose odluke koje bi bile pogubne za njihove suštinske interese. To su konačno shvatili i grčki političari

Lik i delo

Momčilo Perišić

Haški optuženik, penzionisani general i načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije

Avijacija

Leteći vitez Koja

Bugari su lansirali i dva "volhova", a gosti, pogotovu iz Srbije, sa nestrpljenjem su očekivali da vide dejstvo PVO sistema ruske proizvodnje S-300 (to je onaj toliko pominjan i željen 1999. godine tokom sukoba sa NATO). Sugerisano je da nema nikakve indikacije iz kojeg će od dva raketna silosa na međusobnoj udaljenosti od oko tridesetak metara izleteti raketa. "Čuje se jedno ‘klap’, to raketa razbija poklopac silosa, i odmah izleće, ispaljena katapultom, gore pali raketni motor ‘zalomi’ u stranu i ispaljuje se ka cilju. Nema stabilizatora, upravlja se vektorisanim potiskom raketnog motora. I pogađa – nema greške"

Kultura sećanja – Dvadeseta godišnjica – 73 sata tokom kojih se raspao SSSR

Puč puču, a sahara njet

Kako je propao pokušaj državnog prevrata avgusta 1991. u Moskvi koji je ubrzao raspad SSSR, šta je posle bilo sa njegovim učesnicima i šta o tome kažu njihovi potomci

Smrt Dade Vujasinović

Dva komadića filca i sedamnaest godina nagađanja

Radislava Dada Vujasinović (30 godina), mlada novinarka "Duge", stradala je nasilnom smrću između 7. i 8. aprila 1994. Od tada traju sporenja i prebacivanja u javnosti: je li se ubila sama, kako tvrde vlasti, ili ju je neko ubio, kako veruju porodica i neki drugi ljudi. Slučaj je zahvalan za senzacionalistički pristup: lepa mlada cura, povezana sa raznima preko svojih tekstova i putovanja po raznim bojištima, traumatizovana zbog svega toga, možda u posedu delikatnih informacija... Tu se povremeno, u ciklusima, pojavljuju razni likovi koji "znaju" nešto, zaključno sa ovim Draganom Paravinjom (ni tu nije kraj), ali od toga do sada ništa

Vienna Insurance Group – Izložba »Beograd /Momenti arhitekture«

Slika jednog grada

Arhitekturu ne treba doživljavati samo kao projektovanje po narudžbi investitora, već kao delatnost koja je res publica

Ko od Draže Mihailovića pravi komunističku žrtvu

"Za pravdu i slobodu"; VREME 1070

Portret savremenika – Aleksandar Konuzin

Pogodi ko dolazi na prijem

Svako ko je moćan koristi, kad god hoće, štap umesto šargarepe, jer mu se može, i Konuzin nije jedini koji deli packe i pridike. Malo je verovatno da je Cecino prisustvo na prijemu u Ambasadi Ruske Federacije bilo plod propusta, o takvim stvarima diplomatski protokol sigurno vodi računa. Možda neko misli da šamar od bratske ruke više boli, ali poniženje je poniženje, sa koje god strane dolazilo. Bilo ga je mnogo poslednjih decenija, a čini se, nažalost, da toga Srbiji neće nedostajati ni narednih godina