Da li će se ova godina brojati po tome koliko se izgubilo znanja, vremena, strukture i živaca ili po onome koliko je toga moglo da bude drugačije? Šta je pandemija pokazala o slabim tačkama u obrazovnom sistemu? Iz Ministarstva prosvete stižu radosne vesti o uspehu, digitalizaciji i, takoreći, kako problema i nema. A gde problema nema, stvari ne mogu da budu bolje. A čini se da su dosta loše
Dovoljno je da po osovinu automobila opasnim, truckavim putevima punim rupa iz Njujorka krenete ka Nju Džerziju, pa da shvatite zašto predsednik Džozef Bajden namerava da iz državne kase izvuče 2,9 hiljada milijardi dolara za obnovu infrastrukture
Majkl Džordan je 18. marta 1995. najavio da se vraća na teren, posle pauze od godinu i po dana. Pokušaj nastavka karijere u poznim igračkim godinama obično je povezan sa mučnim podsećanjem na trenutke stare slave, ali ono što važi za sve, ne važi i za Džordana. Sledeće tri godine bile su samo nastavak blistave košarkaške karijere i potvrdile su ono što su svi znali i ranije – da je Majkl najbolji košarkaš svih vremena
Govorim o sve vidljivijem mehanizmu ispraznog jedenja govana koji uvek ima jedan isti moto: nemoj ništa raditi, svet ne ide nikuda, svi napori su vam uzaludni, ne budite naivni i prestanite da verujete u ideale
Čedomir Višnjić: Glas sa granice;
Srpsko kulturno društvo "Prosvjeta", Zagreb 2020.
"Nije moguće čekati da kriza prođe, jer nas kapitalizam direktno i indirektno tera na rad, naš život izjednačava sa radom. I onda otpočinje borba za preživljavanje određenih profesija. Pozorište u tom smislu ne sme sebe proglasiti nebitnim, ali zaista je neodgovorno ako se pravimo da se ništa nije desilo. Desilo se i dešava se"
Kancelarka Nemačke Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron pokušavaju da ožive zamrle pregovore između Beograda i Prištine. Susret srpskog predsednika Aleksandra Vučića i premijera Kosova Avdulaha Hotija zakazan za 16. juli u Briselu u francuskim i nemačkim medijima stoji u dubokoj senci protesta u Srbiji, pred kojima će zapadnim političarima biti teže da i dalje ignorišu nenormalno stanje u srpskom društvu
"Korona je pokazala da se njome ne može tako lako manipulisati, da ona ume da se oglasi grubo i nekontrolisano, da se pohvali brojem mrtvih i zaraženih, nezavisno od toga šta o njoj i njenom radu govore mediji i takozvana struka u službi vlasti. Vlast nije uspela da je neutrališe i ućutka, kao što je to uradila sa opozicijom. A posledica njene neuspele političke i medijske manipulacije koronom je upravo u tome što je epidemija danas u Srbiji prestala da bude prioritetno medicinski problem koji traži borbu celog društva da se on reši, i postala pre svega politički problem, i dovela do novih podela. Ogolila je autokratsku i manipulativnu prirodu režima. Izazvala nepoverenje u institucije vlasti i kod onih koji su im verovali"
Razume se da ni Margaret Atvud nije mogla odoleti izazovu da priči koja se tako veličanstveno zakotrljala u raznim pravcima ka istom cilju, ne udari svoj završni (?) pečat
Jelica Novaković iz Beograda i Sven Peters iz Antverpena pišu knjigu o ovim danima, kad virus korona šeta svetom. Ne znaju da li će je završiti niti objaviti zato što, kažu, to ne zavisi od njih. Trenutni cilj im je da pisanjem prebrode život u izolaciji, a namera im je da ostave svedočenje za privatnu istoriju sveta. Pre ove knjige, Jelica Novaković i Sven Peters su objavili Kafanski tribunal i Posledice jednog pucnja o tradiciji kafanskog života u Srbiji i o početku Prvog svetskog rata, obe u izdanju kuće Clio. Jelica Novaković je profesor i osnivač srpske nederlandistike u Beogradu, dobila je nekoliko nagrada za prevode i publicistiku, a 1999. njen dnevnik bombardovanja Blago onom ko rano poludi, objavljen u Belgiji i Holandiji, dobio je nagradu flamanskog PEN-a. Sven Peters je profesor nizozemskog u Antverpenu, urednik je bloga o publikacijama na balkanske teme, i živeo je u Beogradu. Za "Vreme" su napisali svoje utiske o danima pandemije.
Kao da su potrošene sve reči u vezi sa Bregzitom nakon troipogodišnjih rasprava, nadglasavanja i pada dve britanske vlade. Zavladala je neobična tišina pred 31. januar, kada Britanija formalno okončava svoje četrdeset sedam godina dugo članstvo u EU. U tišini užurbano rade i kalkulatori u Londonu i Briselu, jer drama još traje, završen je tek pretposlednji čin
Još u izbornoj noći Milanović se zahvalio svim građanima u zemlji – onima koji su ga birali, ali i onima koji su bili protiv njega. Obećao je da će biti predsednik svih građana, Hrvata i onih koji to nisu. Uz to, najavio je da više neće govoriti o prošlosti, u nekoliko je navrata ponovio da će se zalagati za jedinstvo zemlje u različitosti njenih građana
Američki napad raketama na "crnog princa" iranskih oružanih snaga Kasema Solejmanija se u Teheranu tumači kao objava rata Iranu. Dok Teheran preti odmazdom za ovaj "teroristički akt", Donald Tramp navodi 52 cilja u Iranu koje će SAD bombardovati u slučaju iranskih napada na Amerikance ili njihove saveznike. Čitava situacija bi mogla da se otrgne kontroli
"Želim da verujem da ima mnogo Taneta i da su upravo to ljudi koji čine ovo naše društvo. Oni su na margini, sklonjeni, doživljavaju udarce – ali se ne predaju. To je moja vera u Srbiju i sam život zbog svega što smo prošli: ratove, raspad države, bedu, slom sistema... Jednu od poslednjih rečenica koju Tane kaže na kraju druge sezone Senki nad Balkanom, napisao sam ja. Elem, pred ubistvo kralja Aleksandra i na početku tog velikog nastupanja fašizma, Maja Davidović kaže: ‘Ne piše nam se dobro, nisu nas predvideli u tom novom svetu.’ Tane joj na to odgovara: ‘Njihovo je da predviđaju, a naše da ih ne jebemo dva posto.’ Mi tu bitku, naravno, ne možemo dobiti. Ali šta nam preostaje? Pa, da ih ne jebemo dva posto i da guramo svoje. To je moja poruka, moj stav i filozofija svih Taneta"
Francuski radnici se energičnije od zapadnoevropskih kolega bune protiv neoliberalnih reformi. Francuska je ovih dana paralisana zbog protesta protiv reforme penzionog sistema. Da li se i po koju cenu približavamo kraju socijalne politike koja je započeta pre sto dvadeset godina
Apsolutna većina u glasačkom telu ne garantuje apsolutnu većinu u Parlamentu. Velikim strankama koje izborni sistem favorizuje račun su poslednjih godina pomrsile nacionalne partije, a Bregzit dodatno komplikuje računicu
Uporan, dobro organizovan i masovan štrajk prosvetnih radnika moao bi biti prekretnica u Hrvatskoj. Jer oni nisu demonstrirali protiv "Jugoslovena", "četnika", "Pupovca", "komunizma" i sličnih strašila iz prošlosti koja najlakše mobilišu građane na bunt, već za ovovremensku socijalnu pravdu
Ovi na koje je Srbija u međuvremenu spala, nisu za "ozbiljniji" tretman od onog koji bi neko, eto, mogao prozvati satiričnim, a da možda ne bude sasvim u krivu
Reformacija iz različitih uglova u knjizi Spaseni i prokleti Tomasa Kaufmana
Da li je kritika moguća u doba populizma i spektakla, tema je tribine Beogradskog festivala evropske književnosti (25–28. jun), i povod razmišljanjima o kritici Mihajla Pantića, pisca i univerzitetskog profesora, jednog od učesnika
"Te novine ‘Alo’, kao i druge tabloide a i gotovo sve elektronske medije, po mom uverenju kontroliše medijski generalštab predsednika Srbije. U tom generalštabu donose se važne medijske odluke: ko je sutra predmet napada, na koji način i koja će pitanja biti postavljana Vučiću. O pitanjima se obaveštava ko treba, a onda ih iznenađenom predsedniku postavljaju na konferencijama za medije. Tako, eto, izgleda ta uređivačka politika"
"Smeta mi poređenje književnih dela sa aktuelnim životom zato što ljudi često na pogrešnom mestu traže odgovore na privatne i opšte nedaće. Čitajte časopise i gledajte vesti ako hoćete te odgovore. Naravno, nećete ih ni tamo naći, ali nije umetnost kriva za to"
Nedorečen i često neobavešten, ali beskrajno lojalan predsedniku Vučiću, ministar zdravlja je jedna od najkontroverznijih figura u Vladi Srbije. Ko je tačno i šta je Zlatibor Lončar, saznaćemo jednog dana, kada i ako dođe do prave promene vlasti u Srbiji
Da li školovati novinare na fakultetu ili u redakciji? Mišljenje profesora novinarstva je decidirano...
Bez obzira na poduži period ćutanja na univerzitetima u Srbiji, činjenica je da u dugoj i burnoj istoriji bunta u Srbiji (i SFRJ), podrška akademske zajednice uglavnom nije izostajala. Ipak, sada prvi put imamo slučaj da profesori podržavaju protest koji nije studentski
