Deca rođena kada je počeo ovaj u SAD gotovo zaboravljeni rat ulaze u godinu punoletstva, a Vašington još uvek ne zna kako da iz njega izađe mada je još 2003. proglasio pobedu – zbog procene da je poraz skuplji od vođenja rata
Pre sto pedeset godina, na današnji dan, osnovano je Narodno pozorište u Beogradu. Dva dana pre jubileja, Vlada Srbije smenila je upravnika Dejana Savića na njegov zahtev i tako sprečila štrajk glumaca zakazan baš za ovaj važni državni jubilej. Na njegovo mesto postavljena je rediteljka i profesorka Ivana Vujić. Time je ovom pametnom odlukom okončana jednomesečna kriza u Narodnom pozorištu Podsetimo, prouzrokovana je smenom direktora Drame Željka Hubača zbog čega je Dramski sindikat Narodnog pozorišta SINGLUS optužio Dejana Savića za nesavesno poslovanje kojim je na najgrublji način narušio ugled kuće, kao i za nepreduzimanje bilo kakvih radnji radi sprečavanja nehumanih, nebezbednih i nezdravih uslova za rad, zahtevajući njegovu ostavku ili smenu. Pre petnaestak dana Dejan Savić je obećao ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću da će podneti ostavku, a onda se predomislio. Prošle srede, Nebojša Bradić podneo je tužbu protiv Dejana Savića dokazujući da je Savić potpisao ugovor zbog koga je to Pozorište moralo da isplati 103.000 evra odštete – a ne on, kako je Savić javno izjavio. Prošlog petka, ostavku je podneo Aleksandar Gatalica na funkciju predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Pozivnice za proslavu jubileja sa Savićevim potpisom upućene su u ponedeljak, dan pre nego što je smenjen. Proslava je na pozivnicama definisana kao Svečana akademija, iako je planirana samo dodela godišnjih nagrada. Pozivnice su poslate svima iz državnog vrha. Očekuje se da će promene u Narodnom pozorištu rezultirati i promenom planiranog programa proslave, a sasvim je izvesno da će uslediti i promene u poslovanju ovog najvažnijeg teatra u državi. Oduševljenje koje se prema Narodnom pozorištu osećalo pre 150 godina, a koje je tema teksta koji sledi, ipak nije iščilelo
"E ne može to tako", reče neka jako pametna glava u Srbiji, umeša se u režiju i naredi da ima da se vidi Vučić, nek gledaju kako će! Lako će: uzećemo lepo taj kadar gde se gazda vidi, pa ćemo ga na svoju ruku ubacivati
Čini se da Francuska nije odolela da ne podeli lekciju političkom establišmentu Srbije. Mesto na kojem je sedeo predsednika Vučić 11. novembra u Parizu možda je i poruka da će morati da nastavi da radi na ispunjavanju obećanja. Zbog toga je ovo pravi trenutak da se celokupni srpski politički establišment ozbiljno zapita kako smo stigli dovde, a odmah zatim i kako da se iz ove sramne pozicije izbavimo
Dedovi nam se verovatno prevrću u grobu zbog načina na koji je predsednik Francuske Emenuel Makron obeležio stogodišnjicu kraja Prvog svetskog rata, prilagođavajući proslavu svojim ambicijama: da on bude objedinjujući faktor u Evropskoj uniji koja puca po šavovima. Prepreke njegovim evropskim ambicijama su rejting koji mu u Francuskoj sve više opada i to što mu nedostaje jedna sitnica – snaga nemačke privrede
Zašto se uporno ignorišu posmrtni ostaci srpskih vojnika iz Prvog svetskog rata u gradu Tunisu iako su im i imena i mesta rođenja odavno spasena od zaborava? Zašto je problem napisati ta imena iznad njihovog poslednjeg mesta počivanja? Ona jesu ispisana prošle godine na zidu groblja u Bizerti, ali tamo njihovi posmrtni ostaci nisu zasigurno. Da li je to nemar države koji traje decenijama, disfunkcionalnost državnog aparata koji se ogleda u nedostatku komunikacije među institucijama ili, kao što to često biva, zastoja zbog jednog nestručnog mišljenja koje nijedna zvanična državna komisija ne dovodi u pitanje
Evropski parlament je izglasao pokretanje procedure za sankcionisanje Mađarske zbog kršenja evropskih vrednosti i vladavine prava. Budimpešta najavljuje tužbu Evropskom sudu pravde. To je samo uvod u buru pred "sudbonosne" evropske izbore u maju sledeće godine, koje bi mogle da dobiju desničarske partije. U centru svega stoje izbeglice
Bio je pilot, maršal Rajha, morfinista, ženskaroš, pljačkao je umetnička dela. Bio je jedna od ikona nacističke Nemačke. Sebe je smatrao nevinim i časnim čovekom. Na vrhuncu moći, Hermanu Geringu su u Berlin donosili nikšićko pivo koje je veoma voleo. To nije bio njegov jedini kontakt sa našim prostorima
"Danas je pomalo utopijski verovati da promovisanje pravih vrednosti u pozorištu može da dovede do šire društvene emancipacije. Ali, vi me niste pitali da li može da utiče globalno, već na publiku. Da, verujem da može, ali da se taj uticaj sprovodi i kritikom onoga što ne valja u društvu, i promocijom emancipatorskih vrednosti"
Tramp se baš razmahao. Posle carina Kanadi, Meksiku, Evropljanima i ne zna se više kojih po redu sankcija Rusiji, udario je posle Turske i na Iran, čiji se "slučaj" tiče mnogih globalnih igrača i naravno cene nafte
I posle Bregzita u institucijama Evropske unije nastaviće da se koristi engleski kao lingua franca, samo što neće biti Britanaca da im kažu da govore pogrešno. Borba za ravnopravnost jezika unutar EU nalikuje borbi za nacionalni identitet i ravnopravnost malih zemalja. Kao što ni za šta u EU ne postoji jednostavno rešenje, tako se i "jezičko pitanje" nakon Bregzita prilično iskomplikovalo
Zemunski Prolaz preimenovan je u Ulicu Teodora Hercla. Ko je bio čovek koji slovi za idejnog tvorca jevrejske države, koji je prvi o Jevrejima počeo da razmišlja kao o naciji, austrijski novinar čiji je otac rođen u Zemunu, po čijem romanu je nazvan Tel Aviv
