VREME BR 819. 14. SEPTEMBAR 2006.
Španija u srcu
Povodom osamdesetogodišnjice početka španskog građanskog rata (1936-1939) ponovo objavljuje tekst štampan u Vremenu pre deset godina
Libija – Istraga o intervenciji i kolapsu i budućim političkim opcijama Velike Britanije 2016/17.
Pod krilima Ujedinjenog zaštitnika
Britanski parlament podneo je detaljan izveštaj o olakom ulasku u rat u Libiji uz veliku podršku domaćeg javnog mnjenja. Bila je to još jedna intervencija u duhu politike nasilne promene režima. Posledice po Libiju su bile razarajuće, a sa izbegličkom krizom stigle su i do Evrope
Intervju – Slobodan Gavrilović, sociolog i član Glavnog odbora Demokratske stranke
Srbijom vladaju ljudi sa dna kace
U našem društvu je prisutno totalno prilagođavanje koje uništava pojedince, uništava ljude. Ali i totalno neprilagođavanje vodi u sukobe i u razaranje. Treba nam mera u kojoj se prilagođavanje neće plaćati porobljavanjem. Najveći broj ljudi koji danas učestvuje u toj politici, takozvanoj vladajućoj, meni deluje jako nesrećno. Veliki hidrolog Miladin Pećinar odbio je u Titovo vreme da potpiše projekat za izgradnju Hidroelektrane "Đerdap". Ja ne znam da li bi neko danas smeo da odbije da potpiše nešto
Francuska – Rat radikalnih vinogradara
Vinski teroristi
Radikalni, maskirani francuski vinogradari terorističkim akcijama uništavaju jeftina vina iz uvoza. Zvuči pomalo smešno, ali je problem ozbiljan
Izložba
Počelo je u Parizu
Prijateljstvo kolekcionara i umetnika ispričano izložbom Pavle Beljanski – prijatelj umetnika: Stojan Aralica
Francuska i terorizam
Pokolj u Nici
Poslednji u nizu terorističkih napada produbio je podele u francuskom društvu, u koje se uvukao osećaj bespomoćnosti i straha na kome jača desnica
Lektira
Deset dana u »Islamskoj državi«
Nemački pisac, publicista, novinar, pravnik Jirgen Todenhefer godinama obilazi ratna poprišta na Bliskom i Srednjem istoku, pre svega Avganistan, Irak, Siriju i Palestinu. U novembru 2014, po dobijanju pismene garancije kalifa, kao prvi novinar sa Zapada odlazi na teritoriju Islamske države sa svojim sinom Frederikom i njegovim drugom Malkolmom. Posle boravka u samoproglašenom kalifatu nastala je knjiga "Deset dana u ‘Islamskoj državi’", čije delove prenosimo (izdavač "Laguna"). U njoj Todenhofer na sjajan način iznosi svoje utiske o životu na teritoriji Islamske države, ali i genezu nastanka organizacije koja je kao simbol terora zamenila i zasenila Al kaidu.
Preispitivanja – Rat u Iraku
Uništenje radi spasavanja
Iscrpan izveštaj lorda Čilkota o pogrešnom ratu Tonija Blera, koga je britanska javnost zbog tog rata nazvala "Toni lažov"
Turska i EU, Rusija, SAD – Velika igra
Rašomon na Bosforu
Kuda ide Turska: teroristički napad Islamske države u Istanbulu, rusko-tursko otopljavanje, neo-osmanska nostalgija i sećanje na genocid nad Jermenima, pregovori sa EU "po grčkom kalendaru"
Kriza evropskog projekta
Od Grexita do Brexita
Referendum na kome su 23. jula 2016. Britanci sa 52:48 odsto izglasali izlazak svoje zemlje iz Evropske unije verovatno je najdalekosežniji događaj posle pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. i raspuštanja SSSR nakon ostavke Mihajla Gorbačova 25. decembra 1991, pre nešto manje od četvrt veka
Nemačka – Lažni optimizam i stvarno nejedinstvo
Strah od samoće
U Berlinu preovladava bojazan da je Brexit kraj nemačke ere mira i blagostanja. Dok sebe bodre i zaklinju se u opstanak Evropske unije, vodeći nemački političari zapravo nemaju predstavu čime da potkrepe svoj usiljeni optimizam. Provejava stari strah da je Nemačka prevelika za Evropu, da će ostati sama, sumnja da je upravo politika kancelarke Angele Merkel dobrim delom doprinela Brexitu
Intervju – Miroslav Majkl Đorđević, bankar i pisac
Kako je moglo da bude
"Na bini su bili glavni i sporedni akteri. Glavni akteri su Amerika, Srbija i srpska dijaspora. Šta ih je spajalo? Njihove iluzije. Te iluzije su dovele do katastrofalnih grešaka, a greške su dovele do katastrofalnih posledica"
SAD – Masakr u Orlandu
Toksična smeša
Najgori oružani napad u SAD posle 9/11 ubrzava politički puls Amerike, osvetljavajući gotovo sve kontroverze koje donosi talas terorizma koji prelazi Atlantik, komplikovan položaj emigranata u američkom "melting potu", te "američko revolveraško ludilo"
Evropa – Slabljenje uticaja sindikata
Ljutiti marš
Štrajkovi i blokada u Francuskoj zbog Zakona o radu, ili o (ne)moći sindikata koji se osipaju i levim vladama koje vode desnu politiku prema diktatu Međunarodnog monetarnog fonda
Nemačka – Sunovrat socijaldemokratije
Od crvenog džina do belog patuljka
Nemačke socijaldemokrate trenutno mogu da računaju sa podrškom tek svakog petog birača. Stranka kojoj je pečat nekada davao Vili Brant danas ne može da se otarasi neoliberalnog žiga Gerharda Šredera. U međuvremenu, za prava famoznog "malog" čoveka zalaže se radikalna desnica, drugim rečima: socijaldemokratija pati zbog gubitka glasova ostataka radničke klase. Jedni su napredovali, drugi nisu. Oni koji nisu, nisu kao ranije kulturno i socijalno odgojeni u atmosferi socijaldemokratije, već ih odlikuju ogorčenost, razočaranje, osamljenost. I čežnja za nekim ko će im obećati pomoć i prezentovati žrtvenog jarca. Utoliko su desni populisti zapravo moderne radničke partije u Evropi
Muzika – 40 godina prvog albuma Blondi
Plavi krug
Da je neko u ono vreme rekao kako je Blondie najznačajnija novotalasna pojava, verovatno se ne bi dobro proveo. Ipak, mnogo godina kasnije, ovo je jedina new wave muzika koja se još pušta i gleda na mejnstrim kanalima: njihova slatka subverzivnost probila je sve granice, pa i istorijske
Opozicija posle izbora 2016.
Na kraju početka
Svoju je izbornu pobedu Vučić platio okupljanjem finansijski iscrpljene, medijski potpuno devastirane i ideološki očerupane opozicije koja se ujedinila u borbi protiv izbornih manipulacija i krađe, za fer i poštene izbore. Razume se da je to samo početak, i da sad sve zavisi od njih, ali završio im je ono što oni nisu mogli pre izbora, da se, mada rogovi u vreći, ipak ujedine protiv njega. Zato je valjda i sam sebi bio smešan kad je morao da izgovori da je "odluka o izborima bila dobra, jer su – umirene tenzije"
VREME BR.1162 | 11. APRIL 2013.
Tokovi novca: Džet-set u poreskom raju
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara ICIJ objavio je dokumentaciju o 122.000 of-šor kompanija, 13.000 privatnih računa u poreskim rajevima i 12.000 agenata koji osnivanju virtuelne firme. Količina podataka od 266 gigabajta odgovara broju od pola miliona knjiga, 160 puta je veća od diplomatskih depeša koje je Vikiliks pustio u javnost 2010. godine. Do sada najveće raskrinkavanje sistema poreskih utaja i prevara izazvalo je lavinu političkih i medijskih reakcija
VREME BR.1109 | 5. APRIL 2012.
Hronologija opsade Sarajeva
Na ponešto čudan način, priča o opsadi Sarajeva istovremeno je postala i opšte mesto u pregledima svetske istorije i svojevrsna slepa mrlja. Priča o opsadi ima onoliko koliko i ljudi koji su je iskusili, pa još i više od toga, no mnoge od tih priča ostale su neispričane
Teroristički napadi u Briselu
Strah u srcu Evrope
Da li su bezbednosne službe opet zakazale i kako dalje u borbi protiv Islamske države
VREME BR.439 | 20. MART 1999.
Che sara – sara
Srbi, Albanci i Zapad odlučili su da igraju diplomatske ćorave bake dok očekuju pogoršavanje sukoba do mere koja će ih naterati da deluju
Tribina – »Šta je to Balkan, šta pričaju o njemu i šta bi Balkan mogao da bude«
Bliskost koja razdvaja
Negde između starih i novih sukoba i pomirenja narodi na Balkanu su i dalje udaljeni jedni od drugih. Dugačak je put od predrasuda i stereotipa do upoznavanja i razumevanja. Umesto što se, kao do sada, u prvi plan stavlja sve ono što razdvaja narode Balkana, treba poći od onoga što nas spaja. To važi i za odnose Albanaca sa drugim balkanskim narodima
Lični stav
Šta donose Izmene zakona o javno-privatnom partnerstvu
Privatni sektor tradicionalno voli da radi sa "državom" koja, iako često neefikasna i spora, jeste siguran "platiša" svojih obaveza. Privatni sektor ulazi u ovakve projekte na prvom mestu ukoliko prepozna da je projekat strukturiran realno i na zdravim osnovama
Povodom desetogodišnjice smrti Frana Cetinića (1947–2006)
Otmica Evrope
U ružmonovskom smislu, Frano Cetinić je bio čovek anganžmana: učestvovao je u Studentskom pokretu ‘68, bio je svedok događanja oko Korčulanske škole, osnovao je 1989. Jugoslovensko veće evropskog pokreta, štitio pravo anganžmana u svojoj novinarskoj profesiji na Francuskom radiju (RFI), a posebno kao prevodilac Ružmona, Suvarina, Bezansona, Vidal-Nakea, Kastorijadisa, Morisa Žolija..., i kao pisac važne knjige Pozovi NATO radi umorstva, knjige-dnevnika o bombardovanju Srbije povodom koje je trpeo neljudske, nemoralne, neprofesionalne napade, pre svega u Beogradu i Zagrebu, a i u ostalim ludim kućama onog i ovog vremena. Ali uprkos napadima i osporavanjima svim primitivnim i neargumentovanim metodama, on se dosledno držao onoga što je od gorepomenutih mislioca saznao: da se čovek uvek mora braniti osnovnim pravilom da je "istodobno slobodna i odgovorna osoba, ne samo kolektivizirani pojedinac"