Fenomeni

Ploče sa onoga sveta

Nekoliko priča o planiranim, ali nikad snimljenim albumima koji su možda mogli da promene istoriju popularne muzike

Istočna kriza

Iskorak Rusije: Putin priznao dve republike u Donbasu

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u ponedeljak 21. februara Ukaz o priznanju Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR) i zatražio da ruska Dume ratifikuje te dokumente. Istovremeno je potpisao sporazume o vojnoj saradnji i uzajamnoj pomoći sa te dve republike

Vesti

Dogovor Makrona i Putina: Hitno zaustavljanje eskalacije u Ukrajini

Ruski predsednik Vladimir Putin i njegov francuski kolega Emanuel Makron složili su se da preduzmu hitne mere za zaustavljanje eskalacije sukoba na istoku Ukrajine, navodi se u saopštenju Jelisejske palate u nedelju 20. februara kasno popodne

Istočna kriza

U iščekivanju rata: Opšta mobilizacija i masovna evakuacija

U nepriznatoj Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici je proglašena opšta mobilizacija, primirja se praktično ni jedna strana više ne drži, desetine hiljada ljudi zbog straha od eskalacije sukoba beži na sigurno, Rusija i Belorusija su zbog „povećanih vojnih aktivnosti“ blizu njihovih granica produžile združene vojne vežbe, a Zapad uvek nanovo resetuje odbrojavanje do početka navodne ruske ofanzive

Svet

Reakcija Rusije na odgovor SAD na ruski nacrt sporazuma o bezbednosti Evrope: Odbijanje odbijenog

Dok Vašingoton i dalje optužuje Rusiju da gomila trupe i sprema invaziju na Ukrajinu, Rusi tvrde da SAD ignorišu rusku zabrinutost zbog američkog nuklearnog oružja u nenuklearnim evropskim zemljama i širenja NATO-a na istok i upozoravaju da bi prijem Ukrajine u NATO mogao da dovede do sukoba alijanse sa Rusijom zbog statusa Кrima, koji Rusija smatra zatvorenim. Moskva, takođe, negira da je planirala ili planira invaziju na Ukrajinu

Mirovna misija Emanuela Makrona

Vraćanje Evrope u igru

Makron je svojom mirovnom misijom u Moskvi i Kijevu pokušao da vrati EU u igru koju vode SAD i Rusija, a i da sebe izbaci u prvi plan pred predsedničke izbore u aprilu. Bez obzira na ishod moći će da kaže da je vredelo pokušati

Ukrajinski nuklearni arsenal

Odnosi Rusije i Ukrajine: Sporazum težak 1700 nukleranih bojevih glava

Kijev se po raspadu SSSR odrekao svog nukleranog arsenala. SAD, Ruska federacija, Velika Britanija i Ukrajina potpisale su 1994. „Budimpeštanski memorandum“ koji je obuhvatio obaveze koje će velike sile imati prema Ukrajini nakon što se reši svojih bombi, pre svega zaštitu ukrajinskog suvereniteta. Kada je Rusija 2014. anektirala Krim, Vašington je saopštio da Budimpeštanski memorandum zapravo nije pravno obavezujuć

Nemačka i ukrajinska kriza

Šolcu ni šlem ne pomaže

Nemački kancelar Olaf Šolc i njegove socijaldemokrate nalaze se na udaru kritika zbog odbijanja da naoružaju Ukrajinu i obavežu se na najstrože sankcije protiv Rusije. Lajtmotiv njihovih kritičara je da Putin “razume samo jezik sile”, te da Nemačka mora da pošalje Kijevu nešto ubojitije od šlemova

Istočno pitanje

Putin i dva jedina ruska prijatelja

Amerika nije prihvatila ruske zahteve da se ograniči širenje NATO na istok, Rusija tim odgovorom nije zadovoljna. Ipak, Putin kaže da će se pregovarati

Analiza

Ukrajinska kriza: Od Nemačke šlemovi i razgovor

Držanjem nemačke Vlade u ukrajinskoj krizi kao da niko nije zadovoljan. Ni malobrojni levičarski protivnici intervencionizma i NATO, niti mnogobrojni zagovornici teze da "Putin razume samo jezik sile"

Vesti

Referendum na Kosovu: Srbi glasaju u Kuršumliji, Novom Pazaru, Raški i Vranju

Srbi sa Kosova na Referendumu o ustavnim promenama mogu da glasju u četiri grada uže Srbije. Ovo je prvi put da se za kosovske Srbe glasanje organizovalo van teritorije Kosova. Vlada Srbije je uložila oštar protest

Vesti

Suočavanje Francuske sa zločinima: Otvaranje tajnih arhiva rata u Alžiru

Tokom sedmogodišnjeg rata za nezavisnost, od 1954. do 1961, francuska vojska je ubila preko 100.000 pripadnika alžirskih boraca za nezavisnost. Stradalo je oko 10.000 francuskih vojnika i na hiljade civila na obe strane. Masakr Alžiraca u Parizu koji su se bunili protiv policijskog časa u oktobru 1961. je okarakterisan kao „najnasilnija savremena državna represija ikada primenjena protiv uličnih demonstracija u Zapadnoj Evropi“. Policijski i sudski arhivi o tim događajima, koji su se u Francuskoj prećutkivali i bili cenzurisani, sada su otvoreni

Razglednica

Košer gulaš od Turula

Ako prođete mađarske carinike i dokopate se Budimpešte, čeka vas blistavi grad pun restorana i prodavnica, ali i galerija i muzeja u kojima se može naučiti dosta toga ne samo iz njihove istorije

Intervju – Tomislav Šunjka, advokat

Opomena iz SAD

Republika Srbija nije pod sankcijama i mislim da bi reputaciono po zemlju to bilo veoma loše, da sebe postavi kao branioca lica pod sankcijama

Trgovina ljudima – Devojčice i žene

Zakoni postoje, ali se ne poštuju

Žrtve trgovine ljudima su pre svega žene i devojčice. U 85 odsto slučajeva reč je o seksualnoj eksploataciji. U skoro isto tolikom procentu, 83 odsto, počinioci su muškarci, a više od polovine svih identifikovanih žrtava su deca

Festival – Desiré central station

Brutalan, duhovit, spreman da vas umori

Ovogodišnje izdanje subotičkog pozorišnog festivala bilo je svojevrsni eksperiment koji propituje kuda teatar dalje može ići. Rediteljski rukopisi koje smo videli neka su vrsta avangarde ovog doba, jer idu ispred svog vremena

Kulturna diplomatija

Ovo su naši ambasadori

Kulturna diplomatija je kad pozorišne predstave, filmovi, slikari, pisci, muzičari postižu ono što bi trebalo da ostvari diplomatija. Kad, na primer, nekom iz belog sveta, dok gleda reditelja Stefana Arsenijevića kako u Karlovim Varima prima Kristalni globus, glavnu nagradu festivala, za film Banović Strahinja, Srbija postane zemlja koju treba uvažavati. Ili kad organizatori Dubrovačkih ljetnih igara moraju da menjaju program kako bi našli još jednu, treću reprizu Balkanskog špijuna, predstave beogradskog Narodnog pozorišta.Kulturna diplomatija je i ono što država podrazumeva, što se po njoj dešava samo od sebe, pa se i ne trudi. Ali nema veze. Uostalom, ne kaže se za džabe – šta će nama ambasadori, mi imamo Exit i Guču.

Intervju: Nikola Kovačević

Hronologija izbegličke krize

“Neki kažu da je glavni razlog za eskalaciju izbegličke krize 2015. godine bio poziv Angele Merkel. Ne slažem se sa tom konstatacijom. Razlog je bio taj što je Sirija razorena, što je pola Iraka bilo pod vlašću Islamske države i što nije bilo razumno da se očekuje kako će Jordan, Liban i Turska da prihvate sedam ili osam miliona ljudi. Oni to jesu uradili, ali Sirijci, pa potom Iračani i Avganistanci, nisu mogli da uživaju prava koja im pripadaju kao izbeglicama u velikim šatorskim kampovima, bez mogućnosti da rade, da nastave obrazovanje, da jednom rečju žive u uslovima u kojima bi imali šansu za novi početak. I imali su pravo da krenu tamo gde im ta prava, barem donekle, mogu biti data. Ali isto tako treba reći da je ka Evropi krenuo daleko manji broj ljudi od onih koji je odlučio da ostane i da čeka da se vrati kući”

Festival autorskog filma

Na putu za začudno

Pet filmova iz prvih dana FAF-a bavi se motivima vazda varljive slobode u različitim pojavnim oblicima

Sukob između Britanije i Francuske

Invazija izbeglica na Lamanš

Samo ove godine je više od 25.000 migranata iz Francuske preko Lamanša prebeglo u Britaniju. Ta 40 kilometara duga deonica po uglavnom uzburkanom moru je veoma rizična. Nedavno se saznalo da se pritom 27 ljudi udavilo, što je dovelo do eskalacije posle Bregzita i inače loših odnosa između dve države

Vesti

Džozefina Bejker u Panteonu: Crna ikona prošlog veka

Džozefina Bejker je bila američka plesačica, Crna Venera Foli Beržera, ikona "urlajućih 1920-ih ", Degolova špijunka, protivnica rasne segregacije, majka dvanaestoro usvojene dece "Duginog plemena". Ona se 30. novembra u francuskom Panteonu pridružila ličnostima koje su neizbrisivo obeležile francusku istoriju - Žan-Žaku Rusou, Viktoru Igou, Pjeru, Mariji Кiri. Džozefina Bejker je prva crnkinja kojoj je odata takva počast

Nedelja

Uloga stranih ambasada u srpskoj politici

Neko na travnjak, neko za sto

Aleksandar Vučić, koji se gotovo svakog dana sastaje i nešto dogovara sa stranim ambasadorima, neprestano javno iznosi optužbe da mu prete "oni koji idu u ambasade po mišljenje", tamo se druže po travnjacima i kuju zaveru protiv Srbije. Pritom se vlast, opozicija i nevladin sektor rukovode svojim interesima, a ekselencije interesima država koje su ih poslale u Beograd

EU vs. Poljska – Cena vladavine prava

Desperadosi Evropske unije

Evropski sud pravde je krajem prošlog meseca doneo odluku o kažnjavanju Poljske penalima od milion evra dnevno zbog nesprovođenja presude tog suda iz jula ove godine da Varšava mora da ukine "disciplinsko veće" Vrhovnog suda koje ima ovlašćenje da preispituje rad poljskih sudija i sprovodi svojevrsnu "lustraciju" u poljskom pravosuđu

Samit G20 u Rimu

Svako brine svoju brigu

Na dvodnevnom samitu dvadeset najvećih svetskih ekonomija u Rimu ovog puta se donekle odustalo od uobičajenih zvučnih, ali praznih obećanja. Teme su bile isuviše važne: klimatske promene, pandemija kovida 19, ravnomernija distribucija vakcina siromašnim državama i pre svega reforma međunarodnog poreskog sistema

Kovid propusnice

Premalo i prekasno

Nova mera, stidljivo uvedene kovid propusnice, izgleda da nikome ne odgovara. Ograničene samo na ugostiteljske objekte i samo na period posle 22 sata, za jedne su sasvim beznačajne, a za druge grubo prekomerne

Istraživanje – »Šta Evropljani misle o kinesko-američkom hladnom ratu«

Taoci tuđeg rata

Većina Evropljana veruje da je u toku novi hladni rat i sa Kinom i sa Rusijom, ali da oni nemaju ništa s tim. Uglavnom ne misle da je u to umešana njihova zemlja, već Vašington i Brisel, i to samo u onoj meri u kojoj se mora