Prikazivanje Srba kao trgovaca ljudskim organima u ovom filmu ravno je snimanju igranog filma o holokaustu u kojem bi se nacisti našli u koncentracionim logorima, a Jevreji ih streljaju i ubijaju u gasnim komorama
U Srbiji, zemlji bogate filmske tradicije i potencijala, pre svega u kreativnim resursima, saradnja sa evropskim institucijama pokazala se kao neophodna. Uplivom raznih fondova, regionalnih ili evropskih, domaća kinematografija dobila je oslonac za razvoj. S obzirom na to koliko je danas film skupa umetnost, i koliko je neophodno "umrežavanje" filmskih industrija kako bi se početna ideja uspešno realizovala do kraja, više se ne može ni govoriti o nacionalnim produkcijama. Saradnja među producentima i zajednički rad na stvaranju filma, sa svim "ograničenjima" koja takav film ipak mora da pretrpi, pokazuje se sve više kao nužnost na nivou cele Evrope
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Balkan medija fonda održan je 7. aprila okrugli sto posvećen umetničkom odgovoru na različite izazove vezane za rasvetljavanje ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina prošlog veka. Koliko igrani film Ustanička ulica, čije snimanje upravo počinje i koji se, između ostalog, bavi radom Tužilaštva za ratne zločine, može doprineti boljem i objektivnijem sagledavanju ovog problema? Šta spaja, a šta deli filmske stvaraoce i stvarne tužioce, istražitelje i sudije? Koliko je filmska vizija utemeljena na stvarnosti i koliko se i kako izuzetno traumatični događaji poput ratnih zločina mogu umetnički obraditi? O ovim i drugim pitanjima govore Gordan Kičić, producent i glavni glumac u filmu Ustanička ulica, Miroslav Terzić, režiser, Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, Siniša Važić, predsednik Veća za ratne zločine Suda u Beogradu, i Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine. Moderator okruglog stola bio je Filip Švarm
Priča o napuštenoj i propaloj "Avali" ostala je kao tipična priča naše tranzicije, u kojoj nestaju nekadašnji socijalistički mastodonti. Tek sad, kad se došlo do stečaja, problem se aktuelizovao. To da će nekad slavni filmski studio biti rasparčan u zemljišne kvadrate i razgrabljen – još uvek zvuči neverovatno
Kao i svake godine, "Vreme" i ovoga puta donosi izbor od deset filmova koje vredi pogledati na predstojećem Festu
Stupanje na snagu novog zakona o kinematografiji očekuje se ove godine. Za vreme dvonedeljne javne rasprave čuo se niz kritika, ali i pohvala predstavljenog Nacrta zakona
Propasti u srpskom filmu zapravo znači biti duboko u pravu. Jedini način da se ovde snimi zaista dobar film jeste raditi nasuprot opšteusvojenim kriterijumima čaršije o tome šta je dobro! Tog principa sam se držao pri radu na svakom svom filmu. Problem je što se u ovoj kinematografiji s tim načelom teško opstaje
Dva glavna kandidata za sve bitnije kategorije nagrade Oskar – Milk Gasa van Santa i Frost/Nikson Rona Hauarda – kao i odlični italijanski film Div Paola Sorentina donose jedan svež pristup u tretiranju odnosa kinematografije i politike
"U našem poslu je čarobno što nikada niste sigurni šta će na kraju ispasti. Uvek su svi na početku, bez kredita, bez prethodno osvojenih pozicija. To je najbolje i stvarno – demokratski"
"U Srbiji trenutno ne postoji nijedan dobro očuvan primerak filma Ko to tamo peva. Pa to je ipak sramota"
Umesto Beograd filma, novi vlasnik bioskopa Balkan zove se Beobana, Jadrana – Beojana, a Kozare – Beokona. Tu su još i vlasnici Partizana – Beopana, Voždovca – Beovona i Slavice – Beoslana
"Majski izbori – Koštunica je vratio mandat narodu..."; VREME 906
"Sve je počelo od vesti u novinama da u Beogradu živi šest žena na jednog muškarca. Naravno, blago nama muškarcima, ali možete li zamisliti u kom su psihičkom stanju te žene"
Šahov režim, islamska revolucija, fundamentalizam, socijalna represija, teme su koje bi ostale u domenu političkog pamfleta da ovo nije, i u tome se krije tajna privlačnosti Persepolisa, jedan od najinteligentnijih filmova o odrastanju koji je dosad snimljen
Kanski praznik je krunisan preciznim, razložnim i pravednim procenama ovogodišnjeg žirija kojem je predsedavao Britanac Stiven Frirs. Zlatna palma otišla je filmu 4 meseca, 3 nedelje i 2 dana rumunskog reditelja Kristijana Munđijua
Prestiž
Režija: Kristofer Nolan
Uloge: Hju Džekmen, Kristijan Bejl, Majkl Kejn, Dejvid Bouvi, Skarlet Johanson
Jugoslovenska kinoteka je i ove godine učestvovala u programu Festivala nemog filma u Pordenoneu. Prikazani su najstariji srpski filmovi koje je proizveo naš pionir filma Svetozar Botorić – igrani film Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi koji je 1911. režirao Ilija Stanojević i dokumentarni film Trke na Banjici iz 1912. godine
Ako film ima budućnost, a ima je bez sumnje, onda je ovo put u budućnosti koja nam se još nije desila za razliku od skupe i često glupe budućnosti koju nam štanca Holivud
Cilj Balfesta je da prikaže, promoviše i nagradi filmove koji se zalažu za osnovne principe borbe protiv nasilja i terorizma, ukazujući na posledice nasilja bilo koje vrste ili apelujući za humanizam i toleranciju
Sutra ujutru
Režija: Oleg Novković
Scenario: Milena Marković
Uloge: Uliks Fehmiu, Nebojša Glogovac, Nada Šargin, Lazar Ristovski, Ljubomir Bandović, Radmila Tomović, Danica Ristovski, Miloš Vlalukin
Predskazanje
Režija: Džon Mur
Uloge: Džulija Stajls, Liv Šrejber, Mia Farou, Dejvid Tjulis, Pit Posltvejt, Sejmur Dejvi Ficpatrik
Za sada, izbor kanskog umetničkog direktora Tjerija Fremoa pokazuje ove godine začudnu raznovrsnost, uspone i padove
Prošle sedmice u Krakovu je preminuo poljski pisac Stanislav Lem
Publike je na ovogodišnjem FEST-u bilo poprilično, organizacija je bila neprimetna i uhodana, što će reći dobra, a prikazano je i nekoliko odličnih filmova. Dovoljno?
"Nije ni čudo što taj primamljivi prostor u najlepšem delu grada sada privlači čopor hijena koje, privučene smradom truljenja, obigravaju oko lešine"
