Zdravstvo – Srce u Americi
O cikadama i još nešto
Ništa me još nije bolelo u grudima, dah mi nije postao kratak, ali sam znao šta to znači, pa sam pritisnuo crveno dugme i pokretna traka je stala
Istraživanje – Elektronika i deca
Nomofobija i druge boljke
Nedavno je i u Srbiji uhapšen četrdesettrogodišnjak optužen da se lažno predstavljao preko Fejsbuka. On je stupio u kontakt sa devojčicom iz Obrenovca koju je kasnije silovao. Kakve sve još opasnosti donosi elektronika? Da li su naša deca bezbednija kod kuće uz kompjuter, ili van kuće s mobilnim
Rim – Izložba "Đoto i XIV vek"
Novi srednji vek
Grandiozna izložba u rimskom kompleksu Vitoriano posvećena je slikaru koji je u umetnost Srednjeg veka uneo novu, modernu i humanističku viziju, a neobičan susret sa Đotovim remek-delima ostvaren je i uz pomoć savremene tehnologije
Evropski pozorišni oskar – Premio Europa 2009
Zaverenički rituali
Ovogodišnji laureat pozorišnog Oskara je čuveni poljski reditelj Kristijan Lupa. Njegovo delo, pored ostalih, pruža opšti pravac u kome se može očekivati dalji razvoj "novih pozorišnih realnosti". Pozorište više ne inscenira dramske tekstove, već pripoveda i inkarnira, koristeći raznovrsna pozorišna sredstva uključujući i ona koja pružaju nove tehnologije
Izjava nedelje
»Mi imamo jednu ugodnu situaciju da od zemljotresa možemo da se odbranimo. Naši zemljotresi nisu tako snažni.«
Slavica Radovanović, direktorka Republičkog seizmološkog zavoda (B92)
Knjige – Turistički vodič kroz sirotinjsko naselje
Grad u gradu
Knjiga "Beograd Gazela" jedinstveni je turistički vodič kroz sirotinjsko kartonsko naselje koje se nalazi ispod beogradskog mosta Gazela, napravljeno s namerom da Beograđane upozna sa delom njihovog grada pored koga svakodnevno prolaze, ali ga ne primećuju
In memoriam – Ranko Munitić (1943–2009)
Rankov bioskop
Intervju – Ivan Ivanji, pisac
Romani vlasti, ideologije i poraza
"Kod rimskog cara Julijana ima nečeg što podseća na naše vreme. Oko njega su bili ljudi koji su pod Dioklecijanom proganjali hrišćane, pa su pod Konstantinom postali dobri hrišćani, a pod Julijanom su opet bili protiv njih – znači kao ovi naši koji su čas za Tita, za Slobu, za Evropu... Samo vrte glavu kao vetrokaz"
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999–2009) IX
Noć kad je pao F-117
Dvadeset sedmog marta 1999. Dejl Zelko, iskusan pilot aviona F-117, koji je učestvovao u "Pustinjskoj oluji" i u prvoj i trećoj noći napada na SRJ, imao je za cilj "jako branjene mete u i oko Beograda koje su bez uspeha napadane i prethodnih dana" – kasnije je u jednom predavanju pomenuo da je reč bila o "važnom komunikacionom i komandnom centru u Beogradu". Te noći, zbog vremenskih uslova otkazani su svi napadi NATO aviona, osim formacija F-117
Novija politička istorija u sećanjima učesnika
Kratki kurs državnog terorizma
(Mr Dragan M. Filipović: "Anatomija globalističkog smrada, Angažovanje nevladinih organizacija na razbijanju političkog, vojnog i bezbednosnog sistema Srbije i Jugoslavije"; Printmedija, Beograd, 2008; 347 strana; tiraž 300 primeraka)
Srce mi se cepa
"Juriš lake konjice"; VREME 950
Lisica i ždral
Spojeni sudovi
Vrhovni sud postupio je kao bilo ko ko primi poruku o lancu Svetog Antuna: prosledio je poruku dalje, i ne na devet adresa, nego svim okružnim sudovima
Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999–2009) VIII
Žrtve – kolateralna šteta
Kada je građanima Srbije obznanio da su iz borbe s NATO-om izašli kao pobednici, Slobodan Milošević rekao je da su tokom bombardovanja poginula 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika MUP-a. Civilne žrtve tom prilikom nije ni pomenuo. Njihov broj ni do danas nije tačno utvrđen, ali se procenjuje da je od marta do juna 1999. stradalo između 1500 i 2000 ljudi. Treći deo dokumentarca Bombardovanje, snimljenog u produkciji RTS-a i "Vreme filma", emitovan 24, 25. i 26. marta, bavi se civilnim žrtvama rata, odnosno pojedinim epizodama stradanja onih koji su se sticajem okolnosti našli na meti najjače vojne sile na svetu. Izbor tih epizoda nije bio određen brojem žrtava ili stepenom uništenja, već njihovom simboličkom dimenzijom. "Vreme" objavljuje delove razgovora sa svedocima i žrtvama pojedinih događaja koji su prikazani u filmu
TV manijak
Ima li televizije nakon smrti?
Pola veka od smrti Rejmonda Čendlera (1888–1959)
Crno je moja omiljena boja
Poslednjeg ovogodišnjeg martovskog četvrtka navršava se tačno pola stoleća od smrti Rejmonda Čendlera. Najslavniji noir pisac, tvorac nezaboravnog detektiva Filipa Marloua, tek posle smrti je prepoznat kao pisac koji daleko nadilazi granice žanra "tvrdokuvanog" krimića
Izjava nedelje
»Mislim da nisu smeli da me ubace zbog Čanka, jer pored mene on ne bi imao šanse.«
Milić Vukašinović, muzičar, otkriva razloge zbog kojih je u kuću VB pozvan sa zakašnjenjem ("Press")
Informacione tehnologije
Džepni monolit
Okej, kao običan telefon, iPhone je prilično jadna sprava. Ali i pored toga, ovaj telefon jednako priželjkuju domaćice, hakeri, deca, intelektualci, snobovi, menadžeri, ozbiljni ljudi, džabalebaroši, šminkeri svih vrsta
Osobe sa invaliditetom
Priče o neprimetnim životima
Dok zatvaranje velikih ustanova u kojima je smešteno po više stotina osoba sa invaliditetom u Srbiji tek treba da se dogodi, u Italiji su sve institucije ovakvog tipa odavno zatvorene a bivši štićenici uspešno uključeni u društvo
Ima li Bradić kriterijume
"Ko, kako i koliko"; VREME 949
Svetska kriza i popularna kultura
Milioneri iz blata
Svi znaju da će svet iz globalne krize izaći drugačiji. Ali kako će proći kultura? Odakle će doći naši novi idoli i ideali
Pozorište – Bli Jelene Mijović, Atelje 212
Viza koje nema
Nepodnošljivost života u Srbiji je datost koja se ne problematizuje, pa se kao jedini problem javlja onaj čisto tehnički – kako dobiti šengensku, američku, englesku ili neku drugu respektabilnu vizu
Izložba – "Efekat Tito; Harizma kao politička legitimacija"
Nevidljiva prošlost
Izložba "Efekat Tito" u Muzeju istorije Jugoslavije, po rečima autorke Marine Dokmanović, predstavlja provokaciju koja bi mogla da otvori novo poglavlje u proučavanju istorije i kulture SFRJ