"Procenjuje se da svake godine matematičari širom sveta dokažu oko 300.000 novih teorema. Kad sam bio mlad istraživač, nikad nisam mislio kako je moguće da dobijem Fildsovu medalju", kaže Sedrik Vilani, najuspešniji matematičar našeg doba
Flora Sends (1876–1956) bila je jedina žena iz Zapadne Evrope za koju je poznato da se borila u sastavu jedne redovne vojske u Prvom svetskom ratu. Na početku rata došla je u Srbiju kao bolničarka Crvenog krsta, da bi oktobra 1915. stupila u srpsku vojsku kao dobrovoljac. Učestvovala je u bitkama u Makedoniji, bila ranjena i odlikovana Karađorđevom zvezdom s mačevima, učestvovala u povlačenju preko Albanije, proboju Solunskog fronta i stigla do oficirskog čina. Između dva svetska rata živela je u Beogradu i imala je status ratne heroine. U aprilu 1941. ponovo je obukla uniformu u nameri da se bori protiv nacista, preživela je gestapovski zatvor u Beogradu i godine okupacije, da bi posle oslobođenja napustila Srbiju i vratila se u Englesku. U izdanju "Lagune" upravo je objavljena knjiga britanske publicistkinje Luiz Miler pod naslovom Naš brat – Život kapetana Flore Sends, koja donosi detaljnu biografiju ove fascinantne žene. Uz dozvolu izdavača, iz knjige donosimo odlomak koji govori o okolnostima pod kojim je Flora Sends stupila u srpsku vojsku
Sto jada (Novosti, Beograd, 2013) je naslov nove knjige Emira Kusturice. Nakon velikog uspeha autobiografije Smrt je neprovjerena glasina, slavni režiser je napisao knjigu priča. Četiri priče (od ukupno šest) kao da čine konture labavog romana koji izvire sa margina Kusturičinog životopisa, ali dve, možda najbolje, deo su nekog drukčijeg i neobičnijeg književnog sveta
Ima nešto zajedničko kod svih koji su zauvek izgubili zemlju ili mesto u kome su rođeni. Nije to samo žal za detinjstvom i zlatnom mladošću, kada je svakome trava bila zelenija i sve nevinije i lepše. Više je neka obogaljenost duše, osećanje da njen nedostajući komad boli kao da još postoji, mada se zna da ga više nema ili da se nepovratno promenio
Sa uličnih tabli još nam se ruga poneki partizan, doklen sveci, popovi, kneginjice i četnici zebu, oskudevaju i cvokoću po olucima i simsovima
Dakle, nije bilo mobilnih telefona. Nije bilo ni interkoma pred haustorom, niti električnih brava, a kapije su se zaključavale u deset, pa vi vidite
Ivica Dačić, premijer Srbije, o razgovoru s Dmitrijem Medvedevim u Moskvi i problemima s izvozom jabuka u Rusiju zbog tamošnjih oštrih kontrola, posebno na pesticide ("Večernje novosti")
"Zajednički rad sa mojom ćerkom Mašom pomogao mi je da njenim senzibilitetom sagledam svet i dam novu mogućnost proleću", kaže Saša Stojanović o svojoj novoj izložbi
"Odrastao sam slušajući narodnu muziku i turski psihodelični folk-rok iz šezdesetih, ali i različitu muziku iz celog sveta. Moji neturski uzori, da pomenem nekoliko imena, bili su Muhamed Ali, Bob Dilan, Bob Marli i Džimi Hendriks. A ono što sviramo je u suštini ritualna muzika – mi smo turski dab, fank, pank, folk bend
Autor nekolicine najvažnijih knjiga o fenomenu rokenrola, po prvi put je preveden na srpski sa svojim najhrabrijim i najspekulativnijim delom, drugačijom vizijom bliske prošlosti
Pošto očigledno ne doprinosi uspešnosti jedne vrste, zašto se pod delovanjem prirodne selekcije glupost ne smanjuje u novim generacijama? I da li, možda, glupost sa razvojem zapravo raste
Nakon što se unutar Tajne službe dominacija "mačo" kulture otrgla kontroli, a nekolicina skandala dovela u pitanje njenu reputaciju, predsednik SAD Barak Obama je odlučio da je vreme da na čelo "muškog kluba" stane žena. Ima i nekih drugih razloga
Muzej afričke umetnosti jedan je od retkih beogradskih muzeja koji rade. U njemu je u toku zanimljiva izložba posvećena drevnoj društvenoj i misaonoj igri pod nazivom "mankala". Igra zahteva spretnost i inteligenciju, tako da je u narodu Ganda u istočnoj Africi onaj ko pobedi na turniru mankale postajao kralj, dok je Šjaam a-Mbula a-Ngvong, kralj kongoanskog naroda Kuba iz XVI veka, terao svoje podanike da igraju mankalu umesto da se glože i svađaju
Prošle godine o Alfredu Hičkoku snimljena su dva biografska filma koji za temu imaju njegov odnos sa ženama. U filmu Devojka Džulijena Džerolda Hičkok je prikazan kao seksualni monstrum koji muči sofisticirane plavuše koje ne može da ima; u Hičkoku Saše Gervasija, on je pomalo problematični, ali šarmantni genije iza koga stoji ljubav snažne žene, njegove supruge Alme Revil
Nebojša Stefanović, Predsednik Skupštine, uoči osme runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu (B92)
Osam od deset škola sa najviše nasilja u Srbiji nalazi se u Beogradu
Uvrnuti ples Harlem šejk, nastao na Jutjubu, nova je globalna pomama koja je smenila doskora neprikosnoveni Gangnam stajl
Sedmog marta, pre tačno tri nedelje, izdavačka kuća Viking objavila je u Americi knjigu Here and Now, s podnaslovom "Le_ ers 2008–2011". Reč je o knjizi prepiske dva pisca: Pola Ostera i Dž. M. Kucija. Prepisku počinjemo da čitamo sa osećanjem da ulazimo u intelektualni svet dva savremena literarna klasika, a sklapamo knjigu sa uverenjem da smo upoznali dva čoveka, pametna i komplikovana, s jednostavnim apostolskim imenima, pa ih u sebi, zbog silnih potpisa na kraju pisama, počinjemo zvati Pol i Džon, da baš ne kažem Pavle i Jovan
Nadežda Petrović je jedan od pionira ženske fotografije kod nas. Fotografijom je beležila detalje iz privatnog života, svoju porodicu, kolege sa školovanja u Minhenu, slikarske modele, prijatelje, predele sa putovanja, ratne prizore
sr sr 
English
Deutsch
Русский