Prijateljski razgovor sa Zafirom i Vasilom Hadžimanovom

Kako je čovek ostao div

Kako je Zafir – vesnik, a možda i preteča televizijskog žanra – nadmašio Barselonu; kako je precenio težinu partnera kojeg nosi na leđima dok peva: izdržavam, reče, visoke tonove, a nosim na leđima B. koji ima sto kila (pa neće biti baš stotinu, to je stanovište onoga koji nosi, nošeni se doima kao persona koja se pravilno hrani!); kako se Vasil odlično držao dva debela sahata, s obzirom da je deci uvek dosadno kad roditelji sretnu prijatelja pa se na ulici raspričaju

Crkva i tabloidi

Nikola Tesla i prljave igre

Prvi put otkako se vodi bitka oko toga gde će počivati urna Nikole Tesle, oglasilo se nadležno Ministarstvo kulture i informisanja, saopštivši da ona ostaje tamo gde je bila i do sad. Tome je, međutim, prethodila medijska hajka na jedan bezazlen festival i pokušaj narušavanja ugleda Muzeja Nikole Tesle

Lični stav

Ko je sakrio pištolj koji se puši

"Poznati analitičar i sociolog Jovo Bakić izjavio da mu je Aleksandar Vučić u Vladi pokazivao dosije Ivice Dačića o njegovim kontaktima sa Mišom Bananom." To bi moralo biti vest i tema koja će danima biti u žiži javnosti, nema nikakve sumnje. A to što nije, što je glasno prećutana i sem jednog kratkog poludemantija u "Danasu" potpuno ignorisana govori ne mnogo, već gotovo sve o srpskim političko-medijskim prilikama

Intervju – Srđan Dragojević, reditelj

Ja sam komunista

"Niko nas još nije pitao jesmo li za socijalizam ili kapitalizam. Kapitalizam smo dobili na isti način na koji bi decu u vrtiću pitali hoće li svaki dan da dobiju sto grama čokolade. I svi bi rekli: daaaaa! Niko ih, međutim, nije upozorio da će tu čokoladu moći da raspodeljuju samo najjača deca i to uz pomoć nekolicine agresivnih roditelja koji rade za tajnu službu vrtića"

Lisica i ždral

Otvoreno pismo Novaku Đokoviću

U nemogućnosti da vam se lično obratim, a osećajući kolektivnu krivicu zbog novinarskog zuluma koji trpite od iskona, odlučio sam se na ovaj nesvakidašnji korak

Intervju – Dragan Velikić, pisac

Fukare je malo, ali je dobro organizovana

"Dozvolili smo pravoj, ordinarnoj fukari da povede glavnu reč, da određuje norme i zakone, da pali i granatira. Istinski, ne mogu da verujem da fukara preovlađuje na ovim našim prostorima. Ali kad pogledate šta i kako se piše po raznim forumima, onda je logično da se javi misao da ove prostore nastanjuje fukara, i da zaslužuje da živi ovako kako živi. Sa druge strane, ja u životu – na ulici, u bioskopu, u pozorištu, na pijaci, u gradskom prevozu – svuda gde se krećem, srećem mnogo više normalnog i dobrog, poštenog sveta. Tako da ne znam, možda ti botovi prave haos. Možda je fukare malo, ali je dobro organizovana? Možda smo mi ostali nesposobni"

Sterijino pozorje 2015 (2) – Krugovi

Protiv »kompaktne većine«

Tri "lektirna naslova" iz Hrvatske i Slovenije pokazuju koliko su Krleža i Cankar i dalje suštinski savremeni i dakako – naši

FIFA – Hapšenja i korupcija

Ostavka doživotnog diktatora

Samo četiri dana pošto je po peti put izabran za predsednika Svetske fudbalske federacije, najmoćniji čovek svetskog fudbala Sep Blater je u utorak posle podne neočekivano podneo ostavku na navrat-nanos zakazanoj konferenciji za medije u Cirihu. "Izbori su prošli, ali umešanost FIFA u skandalu nema kraja", izjavio je "doživotni diktator", kako ga je nazvao Dijego Maradona. Uprkos mnogobrojnim optužbama za korupciju i kriminalne radnje u FIFA i hapšenja njenih funkcionera, Blater je prvo sve hladnokrvno negirao i govorio o političkom pritisku. Pritisak je izgleda postao prevelik. Novi predsednik FIFA trebalo bi da bude izabran na vanrednom kongresu

TV manijak

Rijaliti život

"X-faktor" je najbolji dokaz da je ozbiljno regionalno muzičko nadmetanje moguće napraviti jedino u Beogradu. Već nedeljama se potvrđuje da je duh tolerancije prisutan u Beogradu, da je potpuno normalno nadmetanje učesnika iz Hrvatske, Bosne, Crne Gore i Makedonije

Sterijino pozorje 2015.

Kazimir, Dolar i drugi neprijatelji naroda

Jubilarno Pozorje prikazalo je manje-više realno stanje našeg teatra, što je i zadatak ovakvog festivala, a valjda i doprinelo kreiranju nekog boljeg, što mu je takođe misija

Kultura sećanja – Jedan performans, jedna izložba i jedna predstava o holokaustu

Moj krik iz dečjih usta

Osećam obavezu da govorim o holokaustu. Sve veću, što nas je manje živih koji možemo da svedočimo o tom Vremenu Zla. Istovremeno mi se sve besmislenije činilo to što imam da kažem, činilo mi se da malo ko želi da čuje, želi budućnost koja se seća mojih strašnih vremena. Pogotovo u Srbiji, u Beogradu, koji su tako temeljno očišćeni od Jevreja. A onda su učenici Treće beogradske gimnazije kriknuli na pozornici Bitef teatra. Taj krik devojčica i momaka sedamdeset godina mlađih od mene bio je moj urlik, moj protest što je svet takav, kakav jeste, moj vapaj za roditeljima, plač za svim mojim mrtvima, za koji ja nisam nikad bio sposoban

Koncert – Boa, Mixer House, Beograd, 30. V 2015.

Boa, Goa, D.O.A.

Srpska pravoslavna crkva

Seča knezova

U petak uveče – 22. maja – stigla je vest da će vladika Filaret ostati na tronu Mileševske eparhije ne bi li ispravio propuste u rukovođenju, da bi se koliko već ujutru čulo da je razrešen dužnosti. Po informacijama do kojih je "Vreme" došlo, pojedine vladike su podsetile na "praksu" svog sabrata da obeća pa se ne popravi, a i plašili su se da bi došlo do veće odmazde prema onima koji su svedočili protiv episkopa Mileševske eparhije. U slučaju vladike Georgija i vladike Filareta, tasovi "za" i protiv" su u Saboru bili skoro izjednačeni. Presudio je jedan ili nekoliko glasova. U novijoj istoriji Crkve teško da se pamte odluke donete tako tesnom većinom. Rasprave u Saboru su bile žestoke i burne. Potezale su se, kažu, uvrede, ucene i pretnje

Reagovanje

Zaustavio sam pljačku »Prve petoletke«

"Kamen oko vrata državi", VREME 1272

Rat i sećanja

Put za Palmiru

"Varvari dolaze noću. Pre mraka i poslednja koza mora biti uterana, kapije zašipljene, u svaku osmatračnicu postavljen stražar da izvikuje sate. Po celu noć, priča se, varvari se smucaju naokolo rešeni da ubijaju i pljačkaju"
Iščekujući varvare, Dž. M. Kuci

Intervju – Miroslav Momčilović, režiser i scenarista

Nežnost u apokaliptičnim vremenima

"Ovo što sada živimo je kao u vremenu ranog hrišćanstva. Onim ljudima koji su držali do nekog sistema vrednosti, koji su držali do sebe, njima je jako teško, oni su se sklonili, postali su nevidljivi, oni su, u prenesenom smislu u šahtu. Baš kao što su beskućnici nevidljivi, nevidljivi su i dobri lekari, inženjeri, matematičari, fini i pristojni ljudi, oni koji nisu vaspitavani da preko leševa dolaze do nečega. Oni su u šahtu, tom nekakvom podzemlju – tu je Srbija koja vredi. To su ljudi koji se druže između sebe, nemaju novca da izlaze, sami su u svojoj državi postali građani drugog reda. A s druge strane, onaj Beograd gore trešti i šljašti"

(Geo)politika zabave – Evrosong 2015.

Na kauču s Končitom

Pravila za učešće na Evrosongu eksplicitno kažu da "tekstovi, govori, gestovi političke ili slične prirode" nisu dozvoljeni tokom održavanja takmičenja. Pa ipak, u šezdeset godina Evrosonga politika je kroz sporedne ulaze i na mala vrata često dospevala na evrovizijsku pozornicu, koja se koristi kao platforma za prenošenje poruka koje su u osnovi (geo)političke. Od samog početka Evrosong je bio platforma za artikulisanje i sučeljavanje političkih stavova: dok je, na primer, papa Pije XII u Evrosongu prepoznavao potencijal za "jedinstvo nacija", suzbijanje predrasuda i rušenje barijera, francusko komunističko glasilo Radio Liberté opisivalo ga je kao novo oružje psihološkog rata koje služi ujedinjenju Evrope

Navigator

Ne okreći se, sine

Drugačiji dijalog Beograda i Prištine

Kad žene razgovaraju

Već tri godine poslanice srpskog i kosovskog parlamenta i žene iz javnog života Srbije i Kosova razgovaraju i sarađuju. Rezultat je vidljiv u filmu pod naslovom Sledite nas u kojem govore šta ih je povezalo, ali i o susretu ove nedelje u Beogradu koji će prvi put biti otvoren za javnost

Crvena zvezda i Dinamo – četvrt veka kasnije

Maminjova pravila

Dok je beogradski tim posle maksimirskog skandala postao prvak Evrope, a potom pao u dužničko ropstvo iz koga se ne nazire izlaz, zagrebački tim je preuzeo kontroverzni menadžer iz Bjelovara i napunio klupsku kasu sa 140 miliona evra

Muzika – Bertran Kanta

Protiv osrednjosti

Iščekivanje novog albuma francuskog dua Detroa još jednom skreće pažnju na karijeru i sudbinu kontroverznog francuskog muzičara Bertrana Kantae

TV manijak

Šta bi bilo da je bilo

Jedan oblik srpske kombinatorike postao je deo zvanične političke prakse. U pitanju je virtuelna istorija i misaoni eksperiment sa mogućim alternativama: Eeee, ali da je Draža pobedio, da su nas 1948. okupirali Rusi, da je preživeo Đinđić, i tako unedogled... Našoj epskoj tradiciji nije dovoljan samo jedan ishod

Kultura sećanja

U Ulici Zulfikara Džumhura

Pre nekoliko dana objavljena je vest da će na predlog Skupštine grada jedna ulica u užem centru Beograda poneti ime Zulfikara Zuke Džumhura. Mada je rođen u Konjicu, a umro u Herceg-Novom, ključni grad u Džumhurovom životu bio je Beograd, u koji su ga doneli kad je imao samo dva meseca, kad je njegov otac Abduselam postao imam Bajrakli džamije. Nakon Drugog svetskog rata Zuko je postao jedan od simbola grada koji je upravo postajao svetska metropola, grada u kome će četvrt veka nakon smrti dobiti svoju ulicu

Tribina – 70 godina od kraja Drugog svetskog rata

Zavet koji nije ispunjen

Suočavanje sa prošlošću, nesuglasice oko uloge partizana i četnika u Drugom svetskom ratu, opasnost neofašizma u Evropi, primena nemačkog modela prevazilaženja prošlosti na druge narode koji sa sobom nose teret ratnih zločina neke su od tema o kojima je bilo reči na tribini koju su povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu 9. maja organizovali forum ZFD i nedeljnik "Vreme". O ovim i drugim pitanjima razgovarali su Ivan Ivanji, pisac, logoraš u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald, Stjepan Mesić, bivši predsednik Hrvatske, prof. Dragoljub Mićunović, bivši predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore, prof. Volkhard Knige, istoričar i direktor Memorijalnog centra Buhenvald, i dr Predrag Marković, istoričar. Tribinu je moderirao Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Prenos Parade na Trgu Republike

Nigde Malog, nigde Velikog

Krenu repriza Parade, VIP sedala ne bila prazna, sve zauzeli poštovani građani, na drugom kraju Trga pojedine partije su samostalno davale svoj doprinos pobedi nad fašizmom...

Vojna bezbednost

Pozadina jedne hajke

Napadi na Sašu Jankovića, zaštitnika građana, sve su slaboumniji i srazmerno slaboumnosti – sve bestidniji. To već počinje da zbunjuje i našu javnost, ionako oguglalu na slaboumnost, bestidnost i jevtinoću aktera hajke. Sada se već izdvaja jedan od zajedničkih imenitelja u skoro svim temama hajkača: to je, zbog nečega, vojska; nešto oko vojske njih svrbi jače nego sve drugo. Šta? Zašto

Monografija – O pozorišnoj muzici Predraga Vraneševića

Zvuk scene

Knjiga Ulaz slobodan posvećena muzici koju je Peđa Vranešević uradio za preko stotinu pozorišnih predstava važan je iskorak u borbi protiv zaborava, koji inače hronično podriva temelje našeg samopoštovanja