Vlada Francuske procenila je da je u jučerašnjim protestima protiv reforme penzionog sistema širom zemlje učestvovalo oko 740.000 ljudi, dok sindikat CGT tvrdi da je na ulice izašlo više od dva miliona ljudi
Rešenjem da već naredne godine uvede državnu maturu, Ministarstvo prosvete napravilo je potpunu pometnju. Kako bi objasnili nadležnim organima da i oni treba da se pitaju za nešto što njih direktno pogađa, učenici beogradskih srednjih škola okupili su se danas na Cvetnom trgu i odatle krenuli do Ministarstva prosvete da uruče peticiju neformalnog Udruženja „I mi se pitamo“ koja broji preko 25.000 potpisa.
Grupa od osmoro građana koji tvrde da su neposredno ugroženi oštećivanjem Savskog nasipa na Novom Beogradu predala je danas Trećem osnovnom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv izvođača radova
Prethodnih nekoliko dana u Srbiji su zabeležena dva napada pasa. Ministarstvo poljoprivrede, koje je nadležno za zakone ove oblasni, ni posle dva meseca nije reagovalo na inicijativu „Vladanov zakon“
Izložba „Dvojnost portreta“ Slavka Krunića u Modernoj galeriji Valjevo je rezultat dugogodišnje saradnje između autora i Ljube Popovića, osnivača ove galerije. Izložbu je otvorio Edin Karamazov, istakavši Krunićevu potrebu da spoji muziku i slikarstvo
„Smatramo da je matura važna, ali se mora mnogo ozbiljnije pristupiti njenoj organizaciji i informisanju. Potrebno je i objaviti materijal za državnu maturu bar nekoliko godina ranije jer, za razliku od male mature, ovde ne postoje priručnici, kao ni zadaci iz prethodnih godina. Tokom diskusije na ovu temu smo zaključili da će verovatan ishod takve mature biti loš i zato želimo da se to popravi i da pomogne, a ne da odmogne pri upisu na željeni fakultet“
Da li je moguće da neko ko se godinama bori protiv režima Srpske napredne stranke i njenog predsednika, pored ostalog i zbog toga što u kontinuitetu krše Ustav i zakone, za istaknutog pravnika predloži osobu koja ih sasvim otvoreno podržava? Jer ovde se ne radi o nečijem proseku na studijama ili broju objavljenih naučnih radova. Radi se o dostojnosti. Radi se o moći koju kao narodni poslanici nekome stavljamo u ruke. I kako se to uklapa u ono za šta svi tvrdimo da se zalažemo - za oslobađanje pravosuđa i oslobađanje Srbije?
“Činjenica je da je država ponekad stajala iza organizacija poput Narodnih patrola i mnogih drugih. Kada su čuvali mural Ratka Mladića, čak je i predsednik Vučić rekao nešto poput ‘pa to su opasni momci’ i po imenu ih je pomenuo. Veći problem jeste neka vrsta logističke, neotvorene podrške, kao i tolerancija koju je država pokazivala za ono što su radili, recimo, Levijatan ili Narodne patrole. Sada se Zentropa ističe kao najagresivnija i ideološki najradikalnija grupa”
“Moramo prvo da rehabilitujemo politiku da bi institucionalni narativ odozgo prestao biti do te mere dominantan. Upravo sam zato uvek prizivao ulogu organizovane religije u pomenutim procesima, jer je ona jedina na ovim prostorima dovoljno snažna i dovoljno autonomna da može parirati državi. Ako religijske zajednice, kao organizovane institucije, ne smognu snage da pruže podršku autentičnim pamćenjima odozgo, da priznaju tuđoj žrtvi da jeste žrtva i priznaju njenu patnju, teško će se stvari značajnije promeniti”
Aleksandar Vučić je iz Ohrida morao da se vrati sa nekakvom pobedom iako je u realnosti nema. Zato govori šta je odbio i prećutkuje da je ono na šta je pristao pravosnažno i bez njegovog potpisa. Inače, javnost je Vučićev potpis do sada viđala samo na pismima penzionerima i na nekim zaključcima Vlade Srbije u vreme dok je bio njen predsednik od 2014. do 2017.
“Činjenica je da je država ponekad stajala iza organizacija poput Narodnih patrola i mnogih drugih. Kada su čuvali mural Ratka Mladića, čak je i predsednik Vučić rekao nešto poput ‘pa to su opasni momci’ i po imenu ih je pomenuo. Veći problem jeste neka vrsta logističke, neotvorene podrške, kao i tolerancija koju je država pokazivala za ono što su radili, recimo, Levijatan ili Narodne patrole. Sada se Zentropa ističe kao najagresivnija i ideološki najradikalnija grupa”
Dokumentarni film "Đinđić – priča o Srbiji“ (autor Filip Švarm, narator Dragan Bjelogrliuć) traga za odgovorima na pitanje kakvi jesmo i kakvi bismo mogli da budemo jer je priča o Zoranu Đinđiću priča o Srbiji
