Izjava nedelje
„Izbori su trenutno politički nepotrebni.“
Bojan Pajtić, predsednik Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije i funkcioner DS-a, komentarišući odluku Nataše Mićić da ne raspiše predsedničke izbore
Fabrike droge oko Beograda
Doktor Zarubica i Gospodin Čombe
Priča o fantastičnom uspehu beogradske policije u borbi protiv narko mafije bila bi ubedljivija kad bi sadržala odgovore na neka pitanja. Gde je heroin i gde su pare?
Ustav pa izbori
Stari duh novog dvora
Odluka predsednice Skupštine Srbije o odlaganju izbora ima slabu legalnu osnovu, opravdava se političkom svrsishodnošću, ali ona ne pacifikuje političke sukobe, naprotiv, proizvela je dodatne tenzije
Ustavna tranzicija
Temelji na tankom ledu
Funkcionalnost nove zajednice neizvesna; institucionalna kriza u Srbiji postaje sve komplikovanija, nova podela moći uz "penzionisanje" nekoliko ključnih igrača
Miloš Krstić- razvoj Srbije i Srba u džezu
Istočnozapadni bi-bap
Iz knjige beogradskog džez klaviriste Miloša Krstića Vek džeza: Od Sent Luisa do Beograda, koja će se uskoro pojaviti u izdanju Teosa, "Vreme" ekskluzivno objavljuje delove koji se odnose na pojavu i razvoj džeza u Srbiji
Smrt Đanija Anjelija
Kraj jedne ere
Đani Anjeli bio vladar iz senke... bez poriva i potrebe da uđe u politiku. Njegovom smrću nije dovedena u pitanje samo privatna monarhija dinastije Anjeli. Završena je jedna era italijanskog kapitalizma, bazirana na velikim ljudima koji su sposobni da donesu velike odluke
TV manijak
Crvenkapine beretke
Univerzitet - ko štiti batinaše
Kolektivni zaborav
U srpskoj verziji O jagodama i krvi još niko nije odgovarao za premlaćivanje studenata i nastavnika na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu maja 2000, traži se pomoć policije i tužilaštva ali je pravo pitanje – koliko Univerzitet može sam sebi da pomogne
Ustavna povelja u Skupštini Srbije
Svetosavska računaljka
Usvajanje tog novog ustavnog teksta ne prati pompa novog početka niti onaj podrazumevajući entuzijazam, već eskalirajući sporovi
Odnos mladih prema islamu
Biti musliman u Srbiji
Muftija sandžački Muamer Zukorlić, predsednik Mešihata Islamske zajednice Sandžaka
Islam osuđuje terorizam
Bio je, a verovatno je i sada najmlađi islamski visokodostojnik u Evropi. Alžirski đak, sa dobrim vezama širom arapskog sveta, već nekoliko meseci obavlja dužnost rektora novootvorenog Univerziteta u Novom Pazaru, uz redovno staranje o, kako on kaže, blizu pola miliona
Islam u Evropi
Andaluzija – „ukras sveta“
Jedna od sedamnaest španskih autonomnih zajednica, Andaluzija je oblast koju su pisci XIX veka nazivali "Evropskim Orijentom", a u prošlosti je bila mesto okupljanja i širenja različitih civilizacija
Slovenija i NATO
Dva evropska odgovora
Država je ponovo upala u referendumsku groznicu. Uz manje "savetodavne", dakle neobavezujuće referendume (o privatizaciji državne železnice i odšteti za građane koji su finansirali javni telekomunikacijski sistem) na pomolu je izjašnjavanje i o učlanjenju Slovenije u EU i NATO
Milan Milutinović u Hagu
Zatvor sa pet zvezdica
Kao i u politici, tako bi i u Hagu Milanu Milutinoviću ponovo moglo da se dogodi da od njega očekuju neuporedivo više nego što on objektivno može da pruži. U poslednjim godinama Miloševićeve vladavine od njega su mnogi potajno očekivali da kao predsednik Srbije makar ponekad podigne glas protiv jedne očajne politike. Kada je preživeo oktobarske promene i ostao u kabinetu na Andrićevom vencu, socijalisti su od njega tražili da maltene promeni tok istorije – da kao predsednik Srbije uspori sve zakonske predloge novih vlasti, da spreči odlazak Miloševića u Hag. Sada kada je i sam stigao u Hag, od njega tamo, izgleda, očekuju da bude možda i krunski svedok protiv Miloševića, čoveka čiju je "državničku mudrost" nekada hvalio
Internet ponašanje
Pristojni ali frustrirani
Istraživanje CEPIT-a dokazalo je očekivanu tezu da se internet korisnik lokalno ponaša kao i ostali korisnici u svetu, što je samo još jedan od dokaza globalnog fenomena interneta. Srpski korisnik interneta ima iste sfere interesovanja i nije agresivniji i nepristojniji od bilo kog zapadnog korisnika
Ličnost godine 2002 - Mlađan Dinkić
Čak i ja štedim u našim bankama
Redakcija "Vremena" je guvernera Mlađana Dinkića proglasila za ličnost godine 2002. pre svega zato što je u protekloj godini uspeo da od Narodne banke Jugoslavije stvori stabilnu i efikasnu instituciju, koja je uspela da stabilizuje dinar kao nacionalnu valutu i da mu obezbedi priznanje konvertibilnosti; koja je postigla dragocene aranžmane s Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, što joj je omogućilo da rapidno uveća državne devizne rezerve; koja je vratila poverenje u bankarski sistem Srbije – čisteći nemilosrdno sve propale i prevarantske banke sa svog novčanog tržišta; koja je u pet meseci bez ikakvih krupnijih incidenata glatko izvršila konevrziju oko 8 milijardi maraka i drugih evropskih valuta u euro ili druge svetske valute; koja je jesenas izvršila valjane pripreme za prenos platnog prometa iz državne službe u poslovne banke početkom ove godine. Ne potcenjujući napore reformista u drugim državnim institucijama i ne umanjujući značaj promena koje se odvijaju u privatizaciji i restrukturiranju naše privrede, ocenili smo da su rezultati guvernera Mlađana Dinkića u sređivanju toliko značajne, naše centralne monetarne ustanove u protekloj godini daleko isprednjačili ispred svih drugih pokušaja u drugim institucijama (da ne spominjemo one u kojima stvari uopšte ne kreću s mrtve tačke ili idu nagore) – da zaslužuju i naše skromno priznanje. Mlađan Dinkić je, to je utisak koji malo ko može da ospori, ličnost koja raspolaže i ogromnom "pozitivnom energijom" u popravljanju prilika i modernizaciji Srbije i jednostavnom "stručnom efikasnošću" koja njegove akcije čini delotvornim. (Mnogi imaju energiju bez rezultata ili stručnost bez efikasnosti ili efikasnost bez moralnih i strategijskih orijentira.) Po običaju proglašenja ličnosti godine, koji smo uveli pre godinu dana, kada smo Božidaru Đeliću omogućili da na našim stranicama ispriča svoju životnu priču, i Mlađanu Dinkiću dajemo istu priliku (uz najnužnija skraćenja snimka njegove ispovesti).
Dušan Protić, zamenik ministra pravde u Vladi Republike Srbije
Opšti pogled na strategiju reforme pravosuđa
Još jedna strategija reforme? Potpuno očekivano pitanje kada se spomene priprema i primena projekta strategije reforme pravosuđa u Srbiji. Međutim, iza ovog stereotipnog naziva krije se poduhvat dosad neviđenih razmera, u pogledu ugleda i značaja nosilaca, planiranog broja i strukture učesnika, oblika projektne organizacije, metodologije i samih ciljeva
Intervju - Vladan Batić, ministar pravde u Vladi Republike Srbije
Reforma koja traje
"Najveća vrednost projekta Strategije reforme je upravo sveobuhvatnost. Nema nijedne bitnije oblasti koja je vezana za pravosuđe, a koja nije makar notirana u ovom projektu"
Deset scena iz narodnog života u godini 2002.
Šta su vesti godine u našoj Srbiji, zemlji čuda; u kojoj postoji Skupština, ali se ne zna ko su poslanici; ima izbora, ali se ne može izabrati predsednik; ne može se izabrati predsednik, ali njegovu dužnost može preuzeti svaki poslanik većine; u zemlji u kojoj ima transparentnosti, ali se ne zna ko su podizvođači javnih radova; u kojoj se govori o svetskim ekonomskim standardima, a kriminalce javno nazivaju "biznismenima" (ili "kontroverznim biznismenima"); u kojoj ima kapitalizma, ali nema kapitala; gde se hvali ekonomski deo reformi, a pravi se 3,6 milijardi dolara spoljnog deficita; u zemlji u kojoj hvataju špijune, pa im se izvinjavaju; u kojoj se još ne zna da li će biti federacije s Crnom Gorom, ali se već zna ko će biti federalni ministri...