Prvi “Beogradski pobednik” nameće neka kako zanimljiva tako i principijelna pitanja: da li žiri činjenicom da je nagradio hrvatskog pisca u stvari učestvuje u tom, po srpsku književnost tako zlokobnom, pogubnom procesu obnavljanja (književne) Jugoslavije, ili makar srpsko-hrvatskog književnog bratstva i jedinstva, i to – pošto je nagrada gradska, dakle državna – bratstva i jedinstva finansiranog novcem svih Beograđana i, takoreći, odobrenog sa najvišeg mesta
Ljudi su, glasi privremeni zaključak, zahvaljujući pandemiji izašli iz kolotečine, ispali su iz šina koje vode u jednom pravcu, a kada se nađete sami sa sobom, ili makar kada se obrete na nepoznatom tlu, prinuđeni ste da mislite. A to nije najgore što vam se može dogoditi. Naprotiv
Ne smeta mu Beograd na vodi, trudiće se da eliminiše „staro komunističko nasleđe“, živi za dan kada će moći da „razbuca“ splavove na Savskom nasipu. Od Beograda želi da u sledećih nekoliko godina napravi „dobro i lepo mesto za život“. Nije ni rusofil, ni evrofanatik, ni evropskeptik. Zalaže se za „jednu maksimalno racionalnu politiku“. Predvodi listu za beogradske izbore Srpske napredne stranke (SNS) čiji je potpredsednik postao prošle godine. Onaj drugi Aleksandar još uvek okleva da ga zvanično istakne kao kandidata za gradonačelnika Beograda
Smatra da borba protiv istopolnih zajednica nije izgubljena. Prepoznatljiva je po oštrim medijskim duelima sa neistomišljenicima. Redovni je partibrejker na festivalu Mirdita, dobar dan. Zalaže se za saradnju sa Rusijom i Kinom, porodične vrednosti i nacionalno odgovornu politiku. Milica Đurđević Stamenkovski biće na predsedničkim izborima kandidatkinja Srpske stranke Zavetnici
Na beogradskim izborima trčaće u trci za gradonačelnika ispred zeleno-leve koalicije Moramo. Politikolog je po zanimanju, ekolog po uverenju, a urbanista po opredeljenju. Sebe na tviteru naziva “dobrinačelnik”. U javnosti je postao poznat kada je Ne da(vi)mo Beograd u aprilu 2015. organizovao proteste poriv Beograda na vodi pod sloganom „Pokažimo im patku“. Velika žuta patka od stiropora bila je simbol protesta
Zalaže se za „potpuno drugačiju i novu viziju Srbije“. Sebe smatra „normalnim čovekom i hrišćaninom“, pa ne može da mrzi, ali mu je Vučić „jednostavno odvratan i nepodnošljiv“. Politika mu počiva na „porodičnim vrednostima“, borbu za prava LGBT populacije smatrao je zapadnim pomodarstvom kome nije mesto u pravoslavnoj Srbiji. Kandiduje se ispred osam organizacija Patriotskog bloka, koje se zalažu za promenu političkog sistema i pokretanje inicijative za uspostavljanje monarhije, ukidanje kovid propusnica i antiglobalizam
Na ideologiju ne troši vreme, demokratija i pravna država se podrazumevaju. Govorio je da „ovna treba uhvatiti za rogove“, da opozicija ne sme da se iscrpljuje u međusobnim nadmetanjima i bavljenjima režimskim brabonjcima, da je ova vlast bezbednosno kontaminirana, podložna ucenama sa svih strana i kao takva ekstremno opasan rizik za nacionalnu bezbednost Srbije. Govorio je da je vreme za promene
Hoće da pokaže da se može biti „i patriota i demokrata“, njegova Srbija nije ni „Vučićeva ni Đilasova“, ni Quo vadis, Aida, pravna država mora da se poštuje, a Srbije bez Kosova nema. Program koji zastupa veran je svetonazorima osnivača Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice
Gubitak glavnog grada kod svih autokratskih režima zakonomerno dovodi do pada i otuda toliki strah vlasti od gubitka Beograda. Strah je velik i izbog toga što i Vučić i njegovo okruženje znaju šta su sve radili i kakve su sve tragove ostavili za sobom u prestonici
Opstrukcija jeste "heavy" opcija. SNS-u nikako ne bi odgovaralo da Kreni-promeni u sred njihove kampanje opstruiše izbore. Svesni su da i 14 posto njihovih članova podržava proteste. A to će se desiti, ako se pre raspuštanja Skupštine ne usvoji moratorijum o zabrani eksploatacije bora i litijuma na 20 godina, jer ako ima političke volje, mogu da stignu
“Ljudi iz Skupštine slobodne Srbije ne misle da treba da se izađe pred građane i da se kaže: ‘Glasajte protiv Vučića’. Ne, oni treba da glasaju za mnogo bolje. Oni treba da glasaju za odgovornu, pravnu državu, bez kriminala i korupcije, za državu u kojoj će moći da budu informisani, u kojoj će javne nabavke da budu po proceduri, u kojoj se neće krasti izbori. Moramo da glasamo za zemlju u kojoj će rudarenje biti odgovorno i nije samo pitanje Rio Tinta, nego i Bora i Smedereva i drugih gradova”
Najčešće se količina zaplenjene droge, kao i broj otkrivenih krivičnih dela, podignutih optužnica i donetih presuda koriste kao argument koliko su institucije uspešne u borbi protiv droga. Međutim, represivni odgovor je samo deo složene slagalice te borbe jer je potrebno smanjiti ponudu i potražnju, ali i unaprediti sisteme za rano upozoravanje i servise testiranja droga, kao i smanjiti i ublažiti štetne posledice upotrebe, koje ne moraju nužno da budu povezane sa problemom zavisnosti
Žana Heri: Ispravna odluka; adaptacija i režija Snežana Udicki; NP Sterija, Vršac
“Sadašnje vreme rasprodaje buduće, pri čemu se licemerno manifestuje brižnost za potomstvo. Slično je i sa govorom o potrebi očuvanja mira, a istovremeno se uvećavaju budžeti za proizvodnju oružja”, kaže Aleksandar Đurić, koji slika dok piše i obrnuto
Da li je moguće da se niko tokom skoro 25 godina otkako se pojavilo izdanje “Dosijea”, a sve ističući vrednost rukopisa Miroslavljevog jevanđelja za srpsku kulturu, nije upitao kako to da je fototipsko izdanje najznačajnije knjige naše kulture uradila privatna izdavačka kuća, a ne država? Zašto se država odrekla prihoda koji bi imala od ovog izdanja? Ako je rukopis objavljen u Johanesburgu, kako znamo koliki mu je tiraž, i da li se i po kojoj ceni prodaje u svetu a sve bez kontrole države
“Učešće opozicije na predstojećim izborima može da ozbiljno promeni stvari u smislu izlaznosti, a samim tim i drugačije raspodele mandata na parlamentarnim izborima i u Beogradu, dok će predsedničko mesto zasigurno ostati Vučićevo vlasništvo”, kaže za “Vreme” Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove. “Beograd je jedino mesto gde se može desiti promena”
Već dugo se “iščitava” namera vlasti da u svom nakaradnom premeštanju “centra grada” nastoji da autentični centar pretvori u muzejski deo glavnog grada, te mu postepeno ukida saobraćaj i otežava cirkulaciju gradskog krvotoka
Nauka je reagovala munjevito, vakcine protiv kovida bile su spremne i puštene u upotrebu brže nego bilo koja vakcina ikada ranije. Sećamo se lekara koji su, oslanjajući se na prethodna iskustva, govorili kako su potrebne godine da bi se ispitala pouzdanost vakcine, a njihovo dejstvo se, zakeranjima uprkos, pokazalo nesumnjivim: vakcina spasava živu glavu. Nespremnim se, međutim, pokazalo mišljenje, zakazala su tumačenja korone: naša svest je koronu dočekala nespremna
Za mesec i po dana pravnu pomoć zbog prekršajnih prijava zbog blokada saobraćajnica pokretu Ekološki ustanak je zatražilo više od 3000 ljudi. Studentkinja Pava Slavković neće da plati kaznu od 5000 dinara
U nedelju, 16. januara, će se održati referendum o izmenama Ustava u oblasti pravosuđa. Predstavnici mišjenja „izađi i glasaj NE“, „izađi i glasaj DA“ i „nemoj uopšte da glasaš“ za „Vreme“ obrazlažu svoje stavove i objašnjavaju o čemu se zapravo glasa
“Najvažnijim događajem godine smatram spontano buđenje ekološke svesti u našem narodu. Celog života gledam prljave reke, divlje deponije i težak nemar oko sebe, ali sada se spontano dogodila promena. Ljudi su počeli da shvataju koliko je sredina u kojoj žive važna. Polako nam dolazi u glavu da je važnije kako živimo nego šta sve imamo. I da smo svi zajedno u tome. Ta ideja je bolja od svake ideologije jer se sama od sebe rodila i nametnula”
Omikron mutacija korona virusa sada je dominantna. Sve zemlje Evrope obaraju rekorde u broju zaraženih, u Srbiji vakcinacija stagnira, ali se slavi po trgovima. Po svemu sudeći, ova situacija je globalno mogla da bude izbegnuta da je bilo pravednije raspodele vakcina između bogatih i siromašnih. Međutim, uzrok nepravedne raspodele nisu buster doze koje “neki imaju, a neki nemaju”, već nešto sasvim drugo
Feliks Gatari: Tri ekologije; s francuskog prevela Olja Petronić; FMK, Beograd, 2021.
Tri priče iz Drugog svetskog rata – prva iz Bačke (Kovilj), druga iz Banata (Kovin) i treća iz Srema (Sremski Karlovci) – govore o velikoj hrabrosti ljudi, Nemaca i Mađara koji su rizikovali svoj živote da spasu komšije Srbe
Ostalo je još manje od tri meseca do izbora, a opozicija i dalje ne izlazi u javnost sa imenima kandidata za predsednika države i gradonačelnika Beograda. Konkretna imena se pominju samo u istraživanjima javnog mnjenja, a bivši guverner Narodne banke Dejan Šoškić je jedan od onih koji koji se veoma dobro kotiraju
Na današnji dan pre 100 godina rođen je Dobrica Ćosić. Bilo kao član CK, ili kao otpadnik i kasnije „otac nacije“ i predsednik države, uvek je bio neposredan i drugarski nastrojen. Rođen u Velikoj Drenovi, selu na Zapadnoj Moravi, srcu izvorne Srbije, bio je Srbin dušom i telom. Bio je stresao sa sebe plašt lažnog internacionalizma. Nisam se slagao sa politikom proizašlom iz njegovih nacionalnih ubeđenja koju je zastupao, ali sam uvek voleo tog čoveka
