Zaštitnik građana nedavno je van redovnih procedura inicirao proširivanje kontrolnih ovlašćenja ombudsmana na pojedina pitanja iz sudske nadležnosti. Predstavnici sudija i civilnog sektora reagovali su argumentom da je ova ideja "opasna po nezavisnost sudstva"
Potpuno je poražavajuće da brat predsednika države ide po Vojvodini, reketira ljude i skuplja koverte koje završavaju kod Aleksandra Vučića. Pored ovog koruptivnog dela, uloga Zvonka Veselinovića je i da disciplinuje novosadsku kriminalnu scenu i da tu istu kriminalnu scenu funkcionalizuje i upregne u prikupljanje i obezbeđivanje kapilarnih glasova
Savet Evrope je osnovan sa ciljem da podstiče privredni i društveni razvoj i tešnju saradnju između država članica, ali reaguje i kada se krše osnovni demokratski principi na kojima je zasnovan. Države koje nisu članice Evropske unije članstvom u ovoj organizaciji mogu da se uključe u rešavanje ili raspravu o ključnim evropskim pitanjima. Kako se "evropska perspektiva" Zapadnog Balkana rasteže unedogled, Savet Evrope bi mogao da dobije aktivniju ulogu u regionu
Kada se savetnica za medije predsednika Aleksandra Vučića, Suzana Vasiljević, govoreći o komentarima na Tviteru u kojima se izražava radost što je Vučić završio u bolnici ili nešto još gore, a što zaslužuje svaku osudu, zapita: "Ne znam šta se desilo da je ovo društvo postalo toliko jezivo", pitanje je na mestu. Samo, teško da ne zna. Jer ovo društvo je danas dobrim delom proizvod onih koji su dovoljno dugo na vlasti i imaju toliko moći da mogu mirno da nametnu dominantan način komunikacije i obrasce ponašanja u javnosti, da pošalju poruku o tome šta je poželjno, a šta ne. Kritikovati vlast je nepoželjno i otuda je opravdano napasti onog koji to čini svim sredstvima
Nakon što je predsednik Francuske Emanuel Makron blokirao početak pristupnih pregovora Severne Makedonije sa Evropskom unijom, vlast u Skoplju je raspisala vanredne izbore. Makronova samopromocija, egocentrična politika političara koji sebe vidi kao lidera EU, izazvala je nove tenzije na Balkanu
Barselonu potresaju nemiri nakon što je nekolicina vođa katalonskog secesionističkog pokreta osuđena na višegodišnje zatvorske kazne. Novo razbuktavanje katalonske krize uticaće na ishod vanrednih parlamentarnih izbora raspisanih za 10. novembar
Posle više meseci pretnji, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pokrenuo je napad na sever Sirije. Na udaru su lokalne snage odbrane, u čijim redovima su i Kurdi, koje su imale ključnu ulogu u borbi protiv Islamske države. Turske vlasti uporno tvrde da se tamo bore protiv "terorista". A otvorene rane u odnosima između Kurda i Turaka, obeleženim vekovnim usponima i padovima, ne pokazuju znake zaceljivanja
"On ne može da ide na izbore ako na njima nema sve građane uključene u izborni proces. Više ne može da prevari ni strance, tu je sve potpuno jasno. Nema šanse da budu održani izbori a da ne budu pošteni. Siguran sam u to jer smo mi sad na jednoj tako dramatično važnoj tački u kojoj ko zna šta može da se desi. Da li će to biti kad neko ponovo, kao u Toplom Dolu, zacevi planinske reke ili se neko s nekim zakači zbog nepravde na pijaci, ili da dočekamo 4. novembar da vidimo da li je Siniša Mali plagijator ili nije? Sve može da bude iskra koja će da zapali vatru"
Bila je komunistkinja i najbolja studentkinja Herberta Markuzea. Borila se za prava crnaca. Ronald Regan ju je dva puta isterao sa Kalifornijskog univerziteta. Edgar Huver je za njom raspisao poternicu. Ričard Nikson je nazvao opasnim teroristom. Državni tužilac je tražio da joj se izreknu tri smrtne kazne, ali je oslobođena pod pritiskom naroda. Anđela Dejvis je bila ikona svog vremena, a u naše vreme usahlih ideala i marketinške ideologije valja se podsetiti njene priče
Odbivši postavljenje bivšeg mađarskog ministra pravde Lasla Tročanjija na funkciju komesara za proširenje i susedsku politiku, Brisel je uputio jasnu poruku mađarskom premijeru Viktoru Orbanu: za politiku koja se kosi sa standardima EU moraće da snosi posledice. Ujedno, to je signal da proširenje Unije nije ni na vidiku
Izjavom da će preispitati priznanje kosovske nezavisnosti, češki predsednik ustalasao je političku scenu u Srbiji i Češkoj. Njegova druga zvanična poseta Beogradu gotovo da je bacila u senku važan samit lidera Višegradske grupe i Zapadnog Balkana u Pragu na kome je iskazana nedvosmislena podrška pristupanju zemalja regiona Evropskoj uniji
Britanska politika se okreće naglavačke. Medije pune govori o "državnim udarima" i "izdajnicima". U nepomirljivo podeljenom parlamentu traje beskrajno nadigravanje. U nedostatku izlazne strategije traže se paralele Bregzita sa razvodom Henrija VIII, raskidom engleske krune sa papom i njegovih posledica
Fransisko Franko je bio jedini fašistički vođa koji je nakon Drugog svetskog rata ostao na vlasti sve do svoje smrti 1975. godine. Sa jedne strane Titova Jugoslavija nije otvoreno htela da se meša u unutrašnja pitanja jedne suverene evropske države, sa druge strane je na inicijativu španskih boraca, kakvi su bili Koča Popović ili Veljko Vlahović, pružala podršku antifrankističkim pokretima i održavala diplomatske odnose sa republikanskom vladom u egzilu
Vladajuća stranka počela je s pripremama za redovne parlamentarne izbore naredne godine, mada je bolje reći da je samo dodala gas u kampanji koja je neprestana, o čemu svedoči i "manija gonjenja" Đilasovih ljudi i poslova, a neka se spremi...
"Srbijanka Turajlić je, recimo, bila jedna od dva najeksponiranija zagovarača ‘belih listića’, a sada je, koliko sam razumeo, protiv bojkota. Slično je i sa Sergejem Trifunovićem. Nije ni pristojno praviti poređenje između ‘belih listića’ i onih koji danas pozivaju na bojkot. Za vreme kampanje ‘belih listića’ bilo je jasno da će ona, ako uspe, dovesti do promene vlasti. Danas je, kada govorimo o izborima, apsolutno jasno da izlazak opozicije na izbore ne može ugroziti SNS. Mi nismo ni demokratsko, ni slobodno društvo, jer je vlast nesmenjiva. U tome je problem. Povlačiti paralelu između ‘belih listića’ i bojkota je nekorektno. To je manipulacija koja u konačnici odgovara samo režimu"
Britanska vlada u parlamentu ima većinu od jednog jedinog glasa. Prevremeni izbori lebde u vazduhu. Vladajući torijevci su posvađani na krv i nož. Uprkos svemu premijer Boris Džonson po svaku cenu čvrsto drži kurs ka Bregzitu
"Vučić se po dolasku na vlast sam hvalio da zna šta ko govori o njemu i mislio je da time ucenjuje ljude oko sebe, da im preti time. Svako od članova vlade zna da ga Vučić sluša, da prisluškuje svaki razgovor i da preti time, svako od srpskih tajkuna zna da ih Vučić prisluškuje. Zato ljudi ćute, šapuću po kafanama. Jer je pretnja, pored prisluškivanja, drugi element njegove vlasti. Treći je direktno nasilje, četvrti je pljačka a peti kontrola medija. I to je današnja vlast"
"Šta je vama kao partiji bitnije – to da možete da platite prostorije, ili su vam važniji građani i eventualna smena Vučića kroz 2-3 ili 5 godina? Meni deluje – ako izađu na izbore, ovde se neće ništa promeniti u narednih 10-15 godina i da pristaju na okolnosti u kojima nemaju šanse da pobede na izborima. Ako im sada date legitimitet, do 2022. i predsedničkih izbora teško može nešto da se promeni, onda bi sve opet moralo ispočetka, samo se pomera ciklus za još četiri godine"
"Do susreta predstavnika Saveza za Srbiju i Srpske napredne stranke došlo je na insistiranje Evropske unije", kaže za "Vreme" dobro obavešteni izvor iz političkog života. "Očekujem da do kraja meseca stigne predstavnik Evropskog parlamenta kao posrednik u razgovorima između vlasti i opozicije. Naime, jasno je kao dan da Evropska unija vidi veliki problem u bojkotu izbora"
Činjenica je – mada ne i preterana uteha – da režim (čitaj Vučić), uprkos periodičnim pretnjama i permanentnom tabloidnom namigivanju u tom smeru, ne sme da zaista "okrene list". Niti geopolitički, niti u smislu "konačnog obračuna" sa "izdajničkom opozicijom". Isto kao što ne želi ili ne sme da "odjavi" razne evropske izvestioce i posrednike – i pošalje ih tamo gde bi ih sa starim radikalskim guštom sigurno najradije poslao. Ne. On igra igru. Neke podmiti obećanjima (zli jezici kažu – neke i bukvalno), neke šarmira, a neke jednostavno istrpi, iskaljujući posle bes i frustraciju na najbližim saradnicima, nezavisnim medijima i neprijateljskoj opoziciji
Kina se već skoro godinu dana suočava sa optužbama iz sveta da u zapadnoj oblasti Sinđijang vlast internira Ujgure i druge muslimanske manjine u "logore za indoktrinaciju". Ona to negira i tvrdi da se radi o suzbijanju ekstremizma, i ne želi mešanje sa strane. U međuvremenu se problem krčkao, da bi nedavno došlo do prve međunarodne inicijative povodom kineske politike prema manjinama u toj oblasti, ali i do oštre polarizacije
Milioni Sirijaca koji su bežeći od građanskog rata krenuli ka Evropi, godinama su zaglavljeni u Turskoj. Evropska unija plaća tursko gostoprimstvo ne bi li se izbeglički talas držao podalje od njenih spoljnih granica. Dok deo tog novca nestaje bez traga, Sirijci žive u često nehumanim uslovima, izloženi netrpeljivosti Turaka i neizvesnoj budućnosti
Ukorenjeno je mišljenje da je bivši britanski ministar spoljnih poslova i nekadašnji gradonačelnik Londona Boris Džonson političar bez čvrstih uverenja. Nepogrešivo se oslanjajući na "puls naroda", on je favorit u trci za novog lidera torijevaca i budućeg premijera Velike Britanije
"Ako sve sudije i tužioce uklonite sa funkcija, ko će vam ostati? Imate li nove ljude koji mogu popuniti te pozicije? Tako možete završiti u haosu. Ne kažem da je nemoguće zadržati ljude iz prethodnog sistema. Imali smo taj problem u postsovjetskim zemljama, da zadržimo ljude koji su nas podsećali na prošla, teška i loša vremena. Ali čak i u sovjetsko vreme nisu sve sudije i tužioci bili loši ljudi, to je sigurno. Neki su zaista radili sa najboljim namerama, treba svaki slučaj i svačiju prošlost posmatrati posebno u okviru ispravnog postupka"
Kandidat turske opozicije Ekrem Imamoglu ubedljivo je pobedio na ponovljenim izborima za gradonačelnika Istanbula. To je do sada najveći udarac za autokratsku vlast predsednika Tajipa Redžepa Erdogana, kome preti razotkrivanje mutnih poslova njegovih ljudi u privrednoj i finansijskoj metropoli Turske
Nekakva politička biografija Ivice Dačića, čoveka koji je 30-ak godina u srpskoj politici, verovatno bi zahtevala kakvu omanju knjigu. Zbog toga će ovde biti reči samo o obrisima delovanja predsednika SPS-a kao ministra inostranih poslova Srbije
Zarobljeni u "zamrznutom konfliktu" iz 1990, bez izlaska na more, siromašni i na raskrsnici između EU (na Zapadu, nestabilne Ukrajine i Rusije na Istoku, sa siromaštvom, korupcijom, lokalnim šerifima i Lenjinovom zaostavštinom – Moldavija i Pridnjestrovlje danas ipak ostavljaju utisak regiona koji može da očekuje svetliju budućnost od našeg
